Предани рад доноси успех

Новак Думбеловић, троструки државни првак

Ове године ушао је међу десет најбољих играча Европе у свим категоријама за дечаке од 12 година

У свету шаха таленат и упорност често доносе изузетне резултате. Један такав пример јесте и талентовани дечак Новак Думбеловић, који постаје све препознатљивији у шаховским круговима. Осим што је више пута до сада био државни првак, остваривши најбољи резултат у свим категоријама шаха, Новак је ове године постао и троструки државни првак и истовремено успео да се позиционира међу десет најбољих играча Европе у свим категоријама шаха у узрасту дечака од 12 година.

Његов успех последица је страсти према игри и преданог рада и обећава светлу будућност у свету овог племенитог спорта.

Како си почео да се бавиш шахом? Да ли те је неко посебно инспирисао?

– Када сам имао шест година, тата ме је научио шаховским правилима и то ми се веома допало, тако да смо цело летовање у Грчкој провели играјући шах по цео дан. Поред тате, баба и прадеда су често играли шах са мном.

Ко су твоји омиљени шахисти?

– Магнус Карлсен и Михаил Таљ. Посебно ме инспиришу шаховске жртве Таља и одлично познавање завршница код Карлсена. Често покушавам да применим нешто од тога, посебно у блиц-партијама, где имам могућност да више експериментишем.

Како изгледа један твој дан? Колико времена проводиш играјући шах?

– Обично играм шах два сата у току дана и то углавном онлајн, али дешавало се да играм и по 14 сати када сам на распусту. Поред тога, имам часове три пута недељно с тренером ИМ Душаном Радовановићем и идем два пута недељно у школу шаха Мала рокада. Радним данима, у зависности од тога која сам смена, идем у школу, а када је лепо време, проводим време играјући фудбал с другарима.

Како балансираш између школе и шаха? Да ли ти родитељи и наставници помажу у организацији?

– Релативно лако јер сам одличан ученик и идем на такмичења из математике и граматике српског језика, што је, на неки начин, логички повезано и са шахом. Родитељи ми пружају пуну подршку у свему и прате ме на свим такмичењима. Велику подршку имам и од моје разредне, која има много разумевања за моје изостанке из школе када играм за кадетску шаховску репрезентацију.

Како твоји пријатељи и вршњаци реагују на твој таленат? Да ли ти шах помаже да створиш нова пријатељства?

– Другари у школи ми увек честитају када остварим неки успех, а захваљујући шаху, стичем многа нова пријатељства, како у Србији тако и у целом свету, јер имам прилику да упознајем друге шахисте из разних земаља.

Како се носиш с притиском такмичења и очекивањима?

– Ако знам да је такмичење тешко и ако сам на почетку, онда немам притисак, али како се ближи крај, притисак ипак постоји јер је жеља за освајањем турнира велика. Најопуштенији сам када се добро припремим за партију.

Која су твоја омиљена шаховска отварања и стратегије и да ли постоји неки противник ког би посебно волео да победиш?

– Не бих могао да издвојим једно јер волим да играм различита шаховска отварања, понекад и да експериментишем новим идејама. Противник против ког бих волео да играм у скоријој будућности, а, наравно, и да га победим јесте Накамура.

Како се носиш с поразима и да ли те нечему уче?

– Некада ми то не пада толико тешко ако знам да ћу свакако бити у топ три на том турниру, али некада ми много тешко пада пораз, посебно ако превидим неки потез. Сваки пораз учи ме да будем још јачи и истрајнији и да не понављам грешке.

Имаш ли неки савет за другу децу која желе да се баве шахом или било којим другим спортом?

– Поручио бих им да буду упорни, да раде сваки дан чак и ако им се некада не ради, да не одустају када је тешко или када губе, да увек играју фер и да уживају у игри и дружењу с другим играчима.

Фото: Приватна архива