Scroll Top

ПРЕМИЈЕРА ДРАМЕ “ГОСПОЂИЦА ЈУЛИЈА” У РЕЖИЈИ ХАРИСА ПАШОВИЋА

premijera-drame-gospo-itsa-julija-u-r
Сличне теме

Дуго припремана сарадња са култним редитељем Харисом Пашовићем, реализоваће се ових дана премијером класика театра – драмом Госпођица Јулија, Аугуста Стриндберга. Харис Пашовић који је урадио и драматизацију изабрао је интернационалан ауторски тим: сценографа Александра Денића, костимографкиње Ирму Саје и Вању Цирај Џуџу, композитор је Марко Грубић, кореограф Игор Пастор, драматург Јелена Палигорић Синкевић и лектор Љиљана Мркић Поповић. Премијера је 29. октобра, а репризе 30. октобра, 10. и 11. новембра.

У договору са госпођом Мадленом Зептер Харис Пашовић је за сарадњу са Мадленианумом изабрао интиман, психолошки, натуралистички комад Аугуста Стриндберга, који је актуелан и данас. Драгуљ драмске књижевности, Стриндбергова Госпођица Јулија, у режији Хариса Пашовића на сцени Мадленианума пркоси свему што је инстант живот и свему што је лажно стваралаштво. Рад је конципиран као поход војске уметника-подвижника која тежи да спозна савремену госпођицу Јулију и њену послугу. У тој савременој Госпођици Јулији срећемо на терену Бохињског језера, у дому словеначког богаташа, његову кћи јединицу Јулију која страда после једне тешке ноћи у друштву своје послуге. Послугу чине млади емигранти из Србије, Македоније, Босне и Херцеговине, а међу њима је и заносни јунак Жан, младић који се нашао у љубавном вртлогу са својом господарицом.

Харис Пашовић је за насловну јунакињу одабрао младу глумицу Сару Дирнбек, звезду словеначког театра, вишеструко награђивану на значајним фестивалима. Страхиња Блажић је у улози Жана, Мина Павлица у улози Кристине, као и још шесторо младих глумаца (Катарина Брадоњић, Никола Кнежевић, Јован Вељковић, Филип Станковски, Софија Ковачевић и Ксенија Репић,) су ансамбл који ће на сцену донети Госпођицу Јулију, као савремену актуелну љубавну причу, причу о расцепу у којем се налази главна јунакиња, али и остали ликови.

Узимајући театар као мерило стварности, Аугуст Стриндберг је у свом комаду Госпођица Јулија, на преламању векова разматрао егзистенцију појединаца, њихових душевних живота, њихових сексуалних нагона, личних драма, породичних сукоба. Анализирао је и класни карактер друштва и деловање класа на развој или уништење појединца. „Стриндберг пише Госпођицу Јулију већ 1888. године. Његов умјетнички гениј развија драмску психоаналитичку студију која претходи психоанализи… Натурализам је за Стриндберга стварност, и он се противи свијету који избјегава истину или је искривљује или је убија. Госпођица Јулија је била земљотрес потребан да се појединци и друштво пробуде. Јер тадашњи европски јавни дискурс је водио у трагедију и једини жанр који је могао то изразити била је натуралистичка трагедија, а драма Госпођица Јулија је била родоначелница тог жанра.“ каже редитељ представе.

У комаду поред психиолошког постоји и класни елеменат, класни јаз из Стриндберговог времена акутелан је и данас. У својој адаптацији драме Пашовић је увео и балкански проблем одласка десетина хиљада младих људи у ЕУ, „трбухом за крухом“, како то он каже. Они су тамо често на дну друштвене лествице. У својој земљи су били средња класа, али толико осиромашена да нису имали избора него да оду и раде најтеже физичке послове и да буду послуга у ЕУ. С друге стране, млада наследница Јулија, је у својој земљи, наследство јој доноси богатство, али не и толико нужну срећу. Као права газдарица Јулија постаје бахата, деструктивна и коначно аутодеструктивна.

Пашовић верује да је натурализам неопходан театру. „Позориште које избегава да зарони у дубину је можда прихватљивије у тренутку, то је плацебо који годи нашим илузијама. Натурализам је опор, али је лековит. Натурализам не потцењује гледаоца, него га поштује. Верује у способност гледалаца да, као одрасли, зрели људи, проживе позоришно искуство страха и сажаљења и доживе катарзу, пречишћење таквих афеката. Храбро позориште захтева храбре ствараоце и храбре гледаоце“, поручује редитељ Харис Пашовић.

фото: Невена Ђорђевић  

Додај коментар: