Прва класична корида ван Пиринеја

Донжуан из Мадрида

ЖИВОТНА ПРИЧА СЛАВНОГ МАТАДОРА ДОМИНГИНА

Звезда београдске кориде био је искусни матадор Домингин. Рођен је 1926. у Мадриду као Луис Мигел Гонзалес Лукас. Није га, као многе друге тореадоре, сиромаштво нагнало да уђе у арену и ухвати се у коштац с биком. Био је син познатог матадора и одувек је живео у свету у којем је корида најважнији догађај. Због тога је за њега било најприродније да чим одрасте, пође путем који су означили његов отац и његова браћа, династија Домингин.

Публици се први пут представио када је имао 12 година, аматадор (тореадор који је убио бика) постао је 1941. Био је висок, леп и згодан и привлачио је пажњу свуда где би се појавио, посебно женског дела публике. Да је био велики заводник, говори и чињеница да је Хемингвеј, иначе Домингинов велики пријатељ, једном приликом о њему рекао: “Kад би се Дон Жуан вратио на земљу, имао би црте Доминигина.”

Многе су жене широм света делиле мишљење чувеног писца, а није тајна да је управо Мигел био велика љубав глумице Аве Гарднер. Пре ње био је у вези с мексичком глумицом чешког порекла Мирославом Штерновом, која се, наводно, убила након раскида с њим узевши прекомерну количину лекова. У Домингиновој биографији, коју је написао Kарлос Абеља Марин, помиње се и да је славни матадор својевремено завео и Брижит Бардо, Риту Хејворт, Лану Тарнер, Оливију де Хавиленд, Лорен Бакол, Роми Шнајдер, Марију Феликс, Зазу Габор…

Након завршетка бурне и страсне везе с Авом Гарднер, која је ипак привачила највећу пажњу јавности, Домингин се оженио италијанском мисицом и глумицом Лучијом Бозе. У турбулентном 12-годишњем браку (1955-1967) добили су троје деце – ћерке Лусију и Паолу и сина Мигела Бозеа, велику музичку и филмску звезду (играо је у Алмодоваровим “Високим потпетицама”).

Луис Мигел је једнако снажно деловао на бикове у арени и на женска срца, па је тако упоређивао кориду с љубавним освајањем, објашњавајући да успех у оба случаја зависи од три елемента: технике, мајсторства и емоција. Говорио је енглески, француски и италијански, а како је по природи био авантуриста, пропутовао је готово цео свет.

Уживао је у пажњи и слави. Није био само тореадор, већ је држао и предавања на телевизији, трговао и дружио се с бројним угледним људима из света познатих, међу којима су били писци Жан Kокто и Труман Kапоте, редитељ Орсон Велс, уметник Салвадор Дали, глумци Јул Бринер, Kлаудија Kардинале, Софија Лорен, Одри Хепберн и Мел Ферерали и шпански диктатор Франсиско Франко, који је ловио на Домингиновој фарми.

Био је власник једне од највећих уметничких ко лекција свог великог пријатеља Пабла Пикаса, па је тако једну од најлепших кућа претворио у галерију, где се нашла и чувена Пикасова “Тауромахија” (Бо рба са биковима) на слици и на керамици. У кориди је понекад носио костиме које је Пикасо дизајнирао специјално за њега, преноси новинар Фернандо Мар тинез Ернандез.

Домингин је био велики боем и заводник, али и прави атлета. Није пио и пушио, а пред сваку борбу дуго се одмарао и припремао.

Хемингвеј је за магазин Лајф 1959. написао сери ју прича о ривалству у кориди између Домингина и његовог зета Антонија Ордоњеса. Приче су прето чене у књигу “Опасно лето”, објављене 1960, након пишчеве смрти.

Борба с биковима је бесмислена без ривалства, али када имате два сјајна матадора, то онда постаје смртоносно ривалство – написао је Хемингвеј, обја снивши да то непрестано надметање може да натера тореадора да прекорачи способности и буде рањен или убијен, пренео је АП. То опасно лето завршило се тако што је Домингину бик пробио бутину роговима у Билбаоу, и то не током неког ризичног маневра, већ током једноставне припреме животиње за следећи корак, једног од рутинских потеза које је Домингин до тада урадио хиљаду пута.

Следеће године – 1960, Домингин се повукао први пут из кориде. Вратио јој се поново тек 10. јуна 1971, неколико месеци пре гостовања у Београду. Дефи нитивно се пензионисао 1973. Остао је упамћен по великом умећу, ауторитету, моћи и доминантнос ти, кључним особинама за врхунског тореадора у то време. Неки критичари пак сматрали су да му недостаје грациозности и да му је стил, премда тех нички савршен, био генерално хладан и механички, описује енциклопедија “Британика”. Хемингеј га је описао као “шармера, црног, високог, без кукова и за нијансу предугог врата”.

Ангажовао се и као политичар на страни екстре мне деснице и био је оснивач фашистичке стран ке Шпанска фаланга. Kада је преминуо 1996. од последица рака стомака и можданог удара, био је девет година у браку са Росарио Примо де Ривером, рођаком генерала и диктатора Хосеа Антонија При ма де Ривере.