Први корак у стратегији за сузбијање одливања мозгова

МАРИЈАНА ГАЈИЋ, СТУДЕНТКИЊА АРХИТЕКТУРЕ, НАГРАЂЕНА ЗА ДИЗАЈНИРАЊЕ ВИСОКИХ ЗГРАДА

Тежња је била пројектовати просторе који ће бити доступни студентима, младим стручњацима и научницима

Знање стечено на Београдском универзитету препознато је на светском нивоу, па је тако име студенткиње Маријане Гајић одјекнуло чак до Чикага. Својим пројектом “Инфлукс”(INFLUX) освојила је друго место на престижном међународном студентском такмичењу.

Конку рс за најбољу високу зграду “CTUBH 2021 Student Tall Building Design Competition”, на чију адресу је пристигло чак 150 радова студената широм света, за Гајићеву је био само још један у низу пројеката на којима је радила током студирања, те се тако ни је надала оваквом успеху.

– За мене је био велики успех уопште учествовати, а бити један од финалиста стварно је велика част. Имала сам прилику да презентујем пројекат пред комисијом која се састојала од многих остварених личности у свету архитектуре, као и да стекнем увид у рад колега-финалиста. Сматрам да је највећа вредност у ширењу нових идеја, као и иновативних начина примене постојећих принципа у архитектури – каже на почетку разговора за Борбу Маријана Гајић, студенткиња мастер студија на Архитектонском факултету Универзитета у Београду.

Који од критеријума конкурса је представљао највећи изазов за вас?

– Један од кључних захтева конкурса представљала је тематика одрживости код високих објеката генерално. Типични стамбени небодери, иако успешно пружају велики број стамбених јединица на малој заузетој површини, тешко пружају пун животни комфор, с приступом зеленилу и отвореном простору на начин на који се то дистрибуира код индивидуалног становања. У свој тој потреби за што ефикасније искоришћеним простором губи се фокус с корисника, као главног актера, и његовог социјалног аспекта. Стога се пројекат фокусира на социјалну одрживост, као главну ставку, а као секундарни аспекти долазе еколошка и економска одрживост. Највећи изазов било је створити објекат који ће да функционише као један механизам, при чему ће садржај бити дистрибуиран на специфичан начин, тако да испуњава све услове који су задати од корисника, а да притом на спонтан начин подстиче социјализацију.

Ваш награђен рад базиран је на чистини форме. Шта вас је инспирисало да користите композициони алгоритам граматике облика?

– Након што су анализиране потребе потенцијалних корисника, читав садржај подељен је у четири категорије: становање, рад, едукација (простори попут библиотеке и читаонице) и одмор (простори за социјализацију). Код проналаска жељене форме, тежња је била да се обликовањем модула раздвоје, односно припоје поменути садржаји. Генерисање просторне структуре на овај начин омогућило је да се кроз низ идентичних елемената испројектују специфични простори сачињени од преклапања истих. Сам модул, као такав, представља један вид, условно речено, непрекидне комуникације, при чему подстиче кретање кроз објекат, а, самим тим, и социјализацију.

Када радите на идеји, да ли предност дајете суштини или форми, односно да ли сматрате да је функционалност важнија од естетике?

– Дизајн се у својој суштини најуже може дефинисати као решавање проблема. Зато је у сваком процесу пројектовања први корак управо анализа истих. Сматрам да се функција и естетика на овај начин не могу поредити јер је свакако функција први одговор на малопре поменуту анализу проблема након доласка до иницијалног концепта, односно идеје. Форма и естетика представљају крајњи резултат овог процеса. У том смислу, суштину не можемо раздвојити од форме, као ни функционалност од естетике, оне само представљају различите тачке у процесу пројектовања.

Који су следећи кораци, где вас воде ваше идеје?

– Волим да кажем да у савременој архитектури није могуће произвести нешто у потпуности ново. Оно што преостаје је нов приступ у примени постојећих система, њихове варијације и даљи развој. Тема хибридних структура у виду организације простора, конструктивних система и примењених технологија је оно чиме бих волела да се бавим. Оно што ме такође привлачи јесте и рад са студентима, што тренутно имам прилику да искусим, као демонстратор, тако да је велика вероватноћа да ћу своје школовање наставити и на докторским студијама.

Да ли стамбена јединица може бити довољан услов за останак младих људи?

– Емиграција радно способних високообразованих појединаца у потрази за боље плаћеним пословима или бољим условима, генерално, проблематика је с којом се Србија већ дужи низ година суочава. Међутим, овај проблем почиње много раније, проузрокован неповољним условима предвиђеним за студенте, почевши од стања студентских домова и мањка простора за функционисање студената ван високошколских установа. То деценијама утиче на све већи пораст одлива мозгова из државе, при чему је одлука о одласку донета најчешће одмах након завршене средње школе.

“Инфлукс”, објекат хибридне намене у функцији студентског дома, представља само први корак у стратегији за сузбијање одлива мозгова. Тежња је била пројектовати просторе који ће бити доступни студентима, младим стручњацима и научницима, који би пружали максималну ефикасност у раду и, на тај начин, уједно мотивисати талентоване појединце да преиспитају одлазак из Србије.

НАГРАЂЕНА ЗГРАДА СМЕШТЕНА ЈЕ У БЛОК 17
Како пише у презентацији рада, истакнутој на званичном сајту организатора конкурса, структура коју је осмислила Маријана Гајић састоји се од индивидуалних и заједничких просторија повезаних степеницама. Ту су зоне за едукаци ју, рекреацију, одмор и исхрану. Грађевина је, симболично, смештена на Нови Београд, у Блок 17, “са циљем да понуди нове могућности и боље услове живота и рада”

аутор МИЛИЦА ДРАШКОВИЋ

ФОТО: ПРИВАТНА АРХИВА