Scroll Top

Пустоловина за памћење

pustolovina-za-pamcenje
Сличне теме

Највећа југословенска аутомобилска експедиција (2)

Небројено анегдота је остало у сећању чланова експедиције. Већина њих пре подсећа на сцене из серијала о Индијани Џоунсу него на стваран живот

Необични караван, који је чинило пет аутомобила заставе 101 кренуо је из Крагујевца 14. фебруара 1975. ка Килиманџару, највишем врху Африке. На путу је било безброј препрека изазваних високом температуром, неприступачним тереном и отежаном комуникацијом с локалним становништвом.

Гуме уместо путоказа

Експедиција се озбиљно зауставила у Кенији, кад је током 15 километара трновитог пута дошло до масовног пуцања гума. Разлог је био очигледан – дугачко оштро трње цепало је гуме. То је био велики проблем јер су оне морале да се скидају пајсерима, лепе и ручно пумпају. У тренутку када је скоро нестало флекица за крпљење и лепка, на пет аутомобила остало је читаво само десет гума.

Двојица чланова тима, вођа експедиције и шампион релија Бранимир Перић Џо и организатор експедиције и аутор књиге ,,У срцу Африке“ Милан Ракочевић, тада су оспособили један аутомобил на који су натоварили 20 точкова и кренули да потраже помоћ. Точкове су спуштали на сваких стотинак метара да би касније знали да се врате.

Имали су среће. Врло близу експедиције у кризи налазила се база верске мисије. Ту су нашли помоћ, али и најнеочекиванију ствар – машину за скидање гума с фелни. Становници мисије су их срдачно дочекали, натоварили су машину на камион и, скупљајући остављене точкове, дошли по остатак експедиције. Кола су оспособљена и у дворишту мисије се до наредног дана наставило крпљење пробушених гума.

Због пића замало у затвор

Небројено анегдота је остало у сећању и данас живих чланова експедиције. Већина њих пре подсећа на сцене из серијала о Индијани Џоунсу него на стваран живот. Једна таква прича нарочито је колоритна. Све се одиграло у Картуму, главном граду Судана.

Неколико чланова експедиције је увече одлучило да оде до локалне кафане да би наздравило успешном путовању и осетило атмосферу града. Нису знали да се алкохол точи до одређених вечерњих часова и да је након тога забрањен. Услед опуштене атмосфере, праћене добром музиком и веселим дружењем с локалцима, Слободан Николић је изашао да провери две заставе 101, које су биле паркиране испред бочног улаза у кафану.

Милан Ракочевић је мотрио ситуацију с прозора. Одједном се појавила полиција. Не знајући о чему се тачно ради, али свестан да је највећа вероватноћа да ће сви завршити у картумском затвору, одакле неће моћи да изађу до јутра јер је остатак експедиције увелико спавао у смештају, Ракочевић је викнуо осталима да беже. И сам је потрчао и ускочио у заставу коју је Николић, видевши га како маше рукама, стартовао. Ни врата није стигао да затвори, а стојадин је летео низ улицу у правој филмској потери, са све ротацијама и сиренама иза себе.

Директно су отишли у југословенску амбасаду, где су добили објашњење шта се заправо десило. Одмах су у пратњи особља отишли у полицију да извуку ухапшене другове. Неспоразум је дипломатски решен и све се лепо завршило.

Из пустиње на трку?

Мало је познато да је Јовица Паликовић, један од најуспешнијих релиста Југославије, тада заштитно лице ,,Застава спорта“, желео да искористи присуство застава 101 у Кенији да учествује у Трци источне Африке јер је рута експедиције захватала део итинерера овог такмичења. Услови су били идеални. Четири брендирана кеца су одговарала спољном изгледу, били су разрађени и тестирани и, уз неколико појачања снаге мотора, било који од њих је могао да се такмичи. Примењени су експериментални делови, као што су уљни предфилтер ваздуха, утеге предњег трапа под називом “санке”, као и посебне, пустињске гуме из ,,Тигра“.

На све то, два искусна механичара су била ту, као и резервни делови. Милан Ракочевић је био дугогодишњи ветеран рели спорта, као сувозач Бате Нађа, а ту је био и Џо Перић за било који вид консултације око припреме за трку. “Застава” је подржала идеју, под условом да се ток експедиције не ремети.

Пошто су информације касниле због одсуства телефонских линија, Паликовић је долетео у Најроби да дочека експедицију и крене у реализацију. На његово разочарање, Џо, Ракочевић, и Гинка Милинковић сложили су се да би се одвајањем ресурса угрозио даљи ток експедиције, која је у том моменту временски почела да касни.

Покорен Килиманџаро

На крају, три кеца стигла су на циљ и освојила Килиманџаро. Договором чланова екипе, ,,салонац“ и КГ-508-56 запутили су се на прелепе плаже у околини Момбасе, где је Миољуб Јелесијевић начинио егзотичне фотографије са манекенком Вини Кибујом, које ће касније бити проглашене најбољим фотографијама Илустроване политике за 1975.

А шта је после било с аутомобилима с експедиције? Они су се исте године вратили бродом из Момбасе до Ријеке, одакле су их чланови експедиције возили назад до Крагујевца. Распоређени су по филијалама Завода ,,Црвена застава“ и, након амортизације, продати.

Прецизне документације о њима нема, али се Клубу Застава 101 јавио бивши начелник Сервисне службе у Скопљу Борислав Матев, који је потврдио да је, након експедиције, ,,салонац“ КГ-508-55 био додељен управо његовој радној јединици. На поду, а испред предњег десногседишта, налазио се заварен мали сеф за пасоше и новац.

Од славе до заборава и назад

Очекивано, велики број домаћих медијских кућа је пратио напредовање експедиције. Информације су биле преношене телефоном и телексом, а фотографије су се слале авионском поштом. О догодовштинама заставе 101 извештавали су и страни медији, нарочито они из земаља кроз које је експедиција пролазила. По повратку, ТВ Београд је емитовао неколико емисија с кадровима из филма.

Ипак, прича је временом пала у заборав. Тек почетком 21. века о овом невероватном подухвату поново је почело да се пише, прича и говори. На иницијативу Милана Ракочевића и уз одобрење Бранка Балетића, од 2023. филм снимљен током експедиције је постао доступан на Јутјубу.


Аутор Новица Марковић

Фотографије су аутору текста уступљене за објављивање из личне архиве Милана Ракочевића. Аутори су Миољуб Јелесијевић и Милан Ракочевић

Додај коментар: