Scroll Top

Настављачи традиције чувара српског писма

nastavljaci-tradicije-cuvara-srpskog-pisma
Сличне теме

Бајина Башта с правом претендује на звање престоница ћирилице

Шесту годину заредом одржана је Ћирилична баштина, изграђен је Парк ћирилице, а у припреми је Дом ћирилице, где ће централно место имати музеј

Традиционална шеста манифестација Ћирилична баштина одржана је од 22. до 26. маја у Бајиној Башти под слоганом ,,Бајне разгледнице из престонице ћирилице“. У организацији, поред Установе култура и Туристичке организације Тара-Дрина, учествовале су и Народна библиотека ,,Милош Требињац“, Канцеларија за младе, Национални парк Тара и Матица српска.

Почасни гости били су значајни људи из света науке и културе, великани домаће уметничке сцене, као и студенти језика и књижевности, али и сами Баштани.

Манастир Рача

Следи време духовне обнове

Манифестацију је отворио министар културе Никола Селаковић речима да је ћирилица, уз српски језик, једна од најважнијих карактеристика српског културног бића.

– После времена економске обнове Србије следи нам време духовне обнове, а један од првих и најважнијих задатака јесте да на српском културном простору чувамо и негујемо наш прелепи српски језик и нашу савршену, најлепшу и најбољу ћирилицу – рекао је Селаковић и похвалио Бајину Башту и њене челнике, као прве који су препознали кризу у којој се нашло ћирилично писмо и због тога донели декларацију о њеној заштити и неговању.

Говорећи о почецима описмењавања српског народа, министар је нагласио да је тај почетак писмености наших предака везан за ћирилично писмо, али и наша национална еманципација и наше уписивање међу народе света, и упозорио да, ако нестане ћирилице у свакодневном животу, ми губимо културолошку и историјску везу с прецима.

Испраћен овацијама присутних, министар је примио захвалницу од председнице општине Весне Ђурић за заслуге министарства културе на развоју културе и помоћи локалној самоуправи на том путу.

Мирослављево јеванђеље

Богат петодневни програм

Петодневна манифестација обиловала је програмима који су Бајину Башту тих дана ставили у центар дешавања српске културе. Додељене су и награде за освојено прво место на конкурсу ,,Најлепше жеље се пишу ћирилицом“. Ово признање, веома заслужено, отишло је у руке Маријане Симанић из Вишеграда, док је награда, према оцени жирија, отишла у Беч, Зорану Бојовићу.

У оквиру програма одржана је радионица студената Филозофског факултета Новог Сада ,,Аз буки веде“, у којој су најмлађи суграђани упознати с историјом развоја нашег писма. Предавања су одржали и проф. др Александар Милановић и проф. др Исидора Бјелаковић, док је у градском биоскопу уприличена промоција књига аутора Стевана Јешевића.

На празник Светих Ћирила и Методија 24. маја одржана је свечана литургија у оближњем манастиру Рача, уз пригодну беседу епископа проф. др Јована Пурића, а у Дому ћирилице промовисана су нова издања Матице српске, прелеп увод отварању изложбе ћириличних минијатура, које је испраћено предавањем проф. др Злате Бојовић ,,Српски језик и ћирилица у Дубровнику“, лауреата овогодишње Ћириличне даровнице.

Четвртог дана манифестације програм је започет отварањем изложбе посвећене Петру Кочићу ,,Ружа у мећави“, наставио се лепим програмом Средњошколског центра с Пала, а завршен је маестралном монодрамом ,,На Дрини ћуприја“ у изведби Тихомира Станића.

Последњи дан био је резервисан за најмлађе суграђане, те је у Парку ћирилице одржана трка беба ,,За бебу више, за слово ближе“. Истог дана уприличена је промоција књиге ,,Династија Немањића, жене владара, цркве и задужбине“ Момчила Вуковића, а сјајну завршницу пружили су Милош и Перо Зубац својим акустичним концертом у присуству великог броја публике.

Музеј ћирилице

Идејни творац Ћириличне баштине је Синиша Спасојевић, покретач бројних активности на заштити и неговању ћирилице у општини Бајина Башта и заговорник представљања овог града као престонице ћирилице. Захваљујући несебичној помоћи министарства културе и тадашње министарке Маје Гојковић, после изградње Парка ћирилице успео је да обезбеди средства за комплетну реконструкцију зграде школе у Рачи, надомак самог манастира, у којој је у току изградња културне, образовне и туристичке целине с првим српским Музејом ћирилице.

На питање шта, заправо, представља Музеј ћирилице, Спасојевић објашњава да је, на прошлогодишњој седници Националног савета за културу, представљена идеја да се овај музеј оснује као државна институција.

– Изградња првог српског Музеја ћирилице прва је фаза у оквиру планираног комплекса Дом ћирилице. Визија пројекта је да, на основу вековне историје неговања и чувања српског писма у Рачи, кроз труд чувених калуђера преписивача, кроз чување Мирослављевог јеванђеља, као и већ предузетих бројних активности у Бајиној Башти на заштити ћириличног писма, Дом ћирилице буде нова културна институција у корист очувања и неговања ћирилице и представљања историјата и вредности нашег писма, али и развоја културе и туризма у овом делу Србије – каже Синиша Спасојевић за Борбу.

Импулс за дугорочни развој краја

Дом ћирилице је круна активности које се спроводе по питању очувања ћирилице у Бајиној Башти и он ће сигурно бити нови импулс који ће допринети трајном јачању капацитета културе и дугорочном развоју овог краја, сматра он.

– Већ током лета почињу радови на партерном уређењу простора око Музеја ћирилице, где ће бити изграђен амфитеатар, тематски парк с инфо-таблама и набављена потребна опрема за сам музеј, а све то Министарство културе финансира са 20 милиона динара – открива Спасојевић.

План је да се у Музеју ћирилице, кроз добро осмишљену сталну поставку, представи историјат, развој, изузетна лепота и практичност српског писма, као и домети и значај Рачанске преписивачке школе, а да будући дом ћирилице, који ће расти око музеја, допринесе да ћирилице буде много више око нас.

– Жеља је да од овог дома ћирилице дођемо до тога да свака српска кућа, ма где она била, буде истински дом ћирилице, а самим тим и чувар нашег идентитета, културе и историјског памћења. С представницима више националних културних и просветних институција договорили смо се о сарадњи у изради сталне поставке. Планирамо и да поставка, у што већој мери, буде прилагођена потребама савремених посетилаца и да, уз коришћење најновијих технологија, Музеј ћирилице буде, поред културне институције, и место привлачно за туристе, с посебним програмима окренутим деци и младима – истакао је Спасојевић.

Иако задовољан колико се у Бајиној Башти постигло што се тиче ове ћириличке приче, наводи и да му је жао што је, на националном нивоу, статус ћирилице још далеко од оног које ово писмо, као један од стубова српског идентитета, заслужује.

Трка беба

Аутор Љубица Ђурић

Фото: Установа ,,Култура“

1 Коментари

Јаков М
Reply
21. јун 2024 at 07:49

Похвале за ово што је урађено у Бајиној Башти на очувању ћирилице, прави пример. Сви градови у Србији, Републици Српској и Црној Гори треба да се угледају на ову општину.

Додај коментар: