Scroll Top

Радост за очи

radost-za-oci
Сличне теме

Догађај године у Лесковцу – изложба Саве Шумановића

Централно место заузимају пејзажи, али и актови, дечји портрети, мртва природа и дела из чувеног париског периода

У Културном центру у Лесковцу 4. децембра отворена је изложба “Сава Шумановић – Мајстор из Шида”. Поставка се састоји од 28 уметничких дела насталих од 1929. до 1942. из колекције шидске галерије, као и документарне грађе и личних предмета великана српске уметности прве половине 20. века.

– Изложба није ни тематска ни хронолошка, она је делић великог уметничког блага које чува Спомен-галерија “Сава Шумановић” и позив је свима који воле Шумановићеву уметност да дођу у Шид и ближе се упознају с богатим уметниковим стваралаштвом – навела је Јована Лакић, директорка галерије.

 

Боје и светлости Срема

На изложби у Лесковцу, отвореној до краја године, централно место заузимају пејзажи које је Шумановић стварао у последњој деценији живота, али и актови, дечји портрети, мртва природа, дела из чувеног париског периода. Рад уметника критика је оценила као спој париског искуства с колоритом и светлошћу Срема у разно доба дана и године.

Уметник је својственим сликарским речником озарио сремску равницу, поља, винограде, сеоске куће и шидске улице. Био је мајстор светла, атмосфере и композиције, који је за свој рад и стил казивао “како знам и умем!”

Привучен различитом светлошћу јутра, поднева или вечери, пролећа, лета, јесени или зиме, одушевљен променама и другачијом атмосфером, правио је скице да би у свом атељеу постајао “творац новог космоса”, како је записала Љубица Миљковић, врсни познавалац стваралаштва Саве Шумановића. Зато је, речју, изложба Саве Шумановића радост за очи.

– Изузетно смо почаствовани чињеницом да смо, залагањем нашег градоначелника и председника општине Шид, успели да дођемо до изложбе јер овако велике догађаје просто је немогуће организовати без подршке, разумевања и залагања локалне самоуправе – истакла је Сања Цонић, директорка КЦ Лесковац.

Директорка КЦ Лесковац Соња Цонић

Отварању изложбе присуствовали су и државни секретар у Министарству културе Републике Србије Миодраг Ивановић и градоначелник Лесковца др Горан Цветановић.

Фестивал филмске режије

Бунт због забране ћирилице

Сава Шумановић је рођен 1896. у Винковцима. Одрастао је у Шиду, школовао се у Земуну и Загребу, а усавршавао у Паризу, у атељеу чувеног кубисте Андреа Лота. У свом стваралаштву прошао је различите фазе, од кубизма преко класицизма да би у последњој деценији живота, коју је провео у Шиду, пронашао сопствени стил. Иако је читаво његово стваралаштво обележено константим сукобом с критиком, наилажењем на неразумевање и неодобравање кратковиде средине, Шумановић је 1939. имао велику самосталну изложбу у Београду.

То је указивало на промену климе и отварање стручне, али и шире јавности за његове идеје. Нажалост, избио је Други светски рат и формирана Независна држава Хрватска. Револтиран забраном ћириличног писма, Шумановић, у знак протеста, престао је да потписује своје слике. На Велику Госпојину 1942. усташе су ухапсиле велику групу Шиђана, међу којима је био и Сава.

Стрељан је и сахрањен у масовној гробници. Захваљујући посвећености и преданости његове мајке Персиде, у Шиду је 1952. отворена галерија кој носи уметниково име и где се чува највећи број његових дела, преко 400 њих.

Од Пикаса до Поповића

Изложба Саве Шумановића једна је у низу манифестација које организује лесковачки културни центар. Ова институција је 2017. добила Октобарску награду – медаљу за допринос развоју културе у Лесковцу.

– Пре осам година, када сам постављена на место првог човека ове институције, дали смо обећање нашим суграђанима да ћемо наш град, кад је култура у питању, фигуративно речено, учинити великим. То је значило да ћемо им омогућити да у свом граду могу видети све квалитетне програме, као у престоници или неком великом центру, Новом Саду или Нишу. Дато обећање испуњавамо свих ових година, а изложба Саве Шумановића је само доказ који говори у прилог томе. Култура је онај диван филинг који живот учини лепшим. За тај осећај, за ту лепоту се ми, запослени у Културном центру, боримо – поручује Сања Цонић и додаје да су Лесковчани претходних година уживали и у изложбама графика Пикаса и Салвадора Далија, као и делима Миће Поповића и Милана Коњовића.

Галерија Културног центра је место на ком излажу и најзначајнији лесковачки уметници, а богатом ликовном програму треба придодати два традиционална ликовна салона – Мајски и Октобарски. Такође, центар пуних 50 година организује и ликовну колонију на Власинском језеру, која је добила и међународни карактер.

Једини фестивал за редитеље

Лесковачки културни центар кроз десет различитих програма организује бројне фестивале и манифестације, од који се посебно истиче Лесковачки интернационални фестивал филмске режије ЛИФФЕ, један од седам фестивала у Србији који има преџнак најважнијих филмских манифестација у Србији. Питали смо директорку Цонић како је LIFFE успео да се за 16 година трајања наметне као значајан српски бренд.

– Иза успеха нашег фестивала стоји велики рад, али и чињеница да Гран-при фестивала за афирмацију филмске уметности у свету носи име нашег прослављеног редитеља Живојина Жике Павловића. То даје посебан значај и драж фестивалу јер редитељи у региону поштују његово име и рад, с поносом о њему говоре и долазе на фестивал, указујући му на тај начин поштовање. Такође, ово је једини фестивал који окупља филмске редитеље. Иако су увек иза филмског платна, ови људи заправо стварају филм. За 16 година трајања LIFEE угостили смо преко три стотине редитеља, филмских радника, глумаца, студената глуме и приказали многе филмове из региона који су баш у Лесковцу имали своју премијеру – наводи Цонићева.

С фестивалом филмске режије Лесковац је добио свој гламур, црвени тепих и бројне познате личности из света филма на њему. Културни центар организује и ФАПОР, Фестивал позоришне аматерске режије.

– Аматеризам је синоним за истинском, чистом љубави према уметности. Када се нешто ради срцем, то онда мора бити и успешно. Зато је овај фестивал важан. Публика ужива, а сала је испуњена до последњег места – истиче Сања Цонић.

У свету класике

У музичком програму Културни центар је познат по Интернационалном фестивалу музике СТРИНГС и летњој академији музике, који већ 11 година окупљају најеминентније уметнике из света класичне музике, али и бројне младе људе, ученике музичких школа и студенте музике који у Лесковцу похађају малу летњу школу музике и део су фестивалског оркестра. Уз Фестивал филмске режије, СТРИНГС привлачи највећи број гостију из региона и Европе у Лесковац.

Самит фотографа

Сваке године у октобру, у оквиру прославе Дана града, Културни центар је домаћин љубитељима фотографије с простора бивше Југославије. У тродневном дружењу у оквиру манифестације Самит Фотографа Екс-Југославије, лесковачка публика има прилике да види више самосталних и колективних изложби мајстора фотографије из региона.

На још један фестивал су у Културном центру веома поносни. Већ три године ова институција организује Фестивал поезије на дијалекту, са жељом да сачува аутентичност српског говора и његових бројних дијалеката.

Програм за децу

У овој институцији културе не заборављају ни најмлађе.

– Малишане окупљамо на фестивалу Сценских минијатура, али и на разним школама и радионицама (глуме, цртања, фолклора), које за њих организујемо. Учимо их од малих ногу о важности културе, са жељом да, кад порасту, буду наша верна публика. Наше програме прате сви од седам до 77 година – поручује директорка КЦ Лесковац.


Центар у палати

КЦ Лесковац налази се у једној од најлепших грађевина. Реч је о чувеној палати која је припадала породици индустријалаца Влајчића и синова из периода између два светска рата, када је овај град био познат као Српски Манчестер. Зграда је под заштитом државе, у процесу реституције, а у Културном центру с поносом истичу да не заборављају своје корене, већ се о њима брину и односе се с поштовањем и уважавањем.


Фото: КЦ Лесковац

Додај коментар: