Радозналост је први корак, лако се после надомести све

СОФИЈА САВИЋ И ЈОВАНА МИЛОВАНОВИЋ, АУТОРКЕ СТРАНИЦЕ “СЛИКЕ И ПРИЛИКЕ”

Много више волимо да се жалимо него што је стање заправо лоше. Kод нас постоји интересовање и управо је то оно што треба да се храни код људи

За себе кажу да су две историчарке уметности, жељне да искоче из строгих академских оквира и своја знања, искуства и погледе на свет по деле са вама.

Својим интересантним текстовима желе да подигну свест о важности уметности уопште. Назанимљив, понекад сатиричан, али увек пријемчив начин покушавају да културу и уметност приближе свима, чак и они ма који немају предзнања  о  уметничким  вели канима и њиховим делима.

Јована: Гледамо да испратимо све актуелности које се дешавају, то је један аспект, други је да се базирамо на важне датуме, годишњице

• Стално смо причале интересантне приче друштву, поготово  људима који нису из сфере историје уметности и културе, па см о им дојадиле са “нашим сталним занимљивостима” и тако су нам предложили да отворимо платформу да бисмо другима могле да причамо те своје приче – започиње Софија Савић причу о настанку „Слика и прилика“, на шта се одмах надовезује Јована Миловановић, појашњавајући  идеју:
• Испочетка имале смо отпор  према блогу, али када смо размислиле, схватиле смо да то заправо уопште није лоша идеја.  Направиле смо детаљан и темељан  план, а нашу прву причу пустиле у етар јуна 2018, дакле, тако смо лансирале сајт и Инстаграм страницу “Слике и прилике”.

Након завршетка основних студија на Филозофском факултету у Београду, смер историја уметности, Софија наставља мастер  студије  на  Универзитету Луиђи Букони у Милану,  док је Јована  остала у Србији и тренутно је  на докторским студијама, смер  историја уметности.

Кроз шалу истичу да их је Мештровић спојио јер је, наиме, њихово, пре свега, пријатељство почело обиласком његове изложбе у Загребу. Од пуких колегиница са факултета од тада постају нераздвојне пријатељице са много идеја, ентузијазма и љубави према уметности, о чему сада говоре за Борбу.

Како бирате теме за “Слике и прилике”?

ЈОВАНА: Просто! Ми имамо превише инспирације и тема о којима бисмо писале, али мало времена. Гледамо да испратимо  све актуелности које се дешавају, то је један аспект, други је да се базирамо на важне датуме, годишњице. Највише нас интересује период с краја 19. и почетка 20. века, то нам је најинтересантније.  Иако на први поглед делује да волимо исте ствари, неке теме више леже Софији, неке мени. То сад  већ могу да препознају они који  нас прате.

Софија: Оно што јесте аутентично то је да пишу две историчарке уметности, а бирамо угао који је мање познат, а могао би да буде интересантан другима

Откријте нам више о процесу истраживању?

СОФИЈА: То су већином књиге. Гледамо да, када год се бавимо неком темом, консултујемо  стручну литературу, тражимо изворе који су нам релевантни а већ знамо отприлике на чија врата ћемо да закуцамо. Када  претражујемо на интернету, умемо да проценимо да ли су  ти текстови релевантни и да ли су нам потребни или не. Не рециклирамо постојеће текстове и трудимо се да постављамо фотографије које су архивски  материјал, а не да скидамо с интернета, што данас може свако. Оно што јесте аутентично то је да пишу две историчарке уметности. Ако пишемо, на пример,  о Ван Гогу, нећемо то урадити  на начин на који су људи већ  навикли о њему да читају, већ  ће мо писати о њему из свог угла, а захваљујући знању стеченом  на студијама и литератури.  Бирамо угао који је мање познат, а  могао би да буде интересантан  другима.

Како као друштво  стојимо с уметношћу?

ЈОВАНА и СОФИЈА:  Мислимо да ми много више волимо да  се жалимо него што је стање заправо лоше. Код нас у друштву постоји радозналост и то је управо оно што сmо mи препознале. Радозналост је први корак. Е сада, када постоји интересовање, лако се надоместе и информације и недостатак било ког знања. Наравно, знање је ствар која флуктуира, није могуће да било ко поседује сва знања овог света, поготово у данашње време, када смо сви преплављени информацијама разног типа. Управо са “Слик ма и приликама”,  нашим Инса грам профилом и блогом, који  људи читају, имамо доказ да интересовање постоји. Можда то иде неким споријим темпом него што би неки други вид садржаја на интернету био запраћен и испраћен, али ми смо стварно задовољне и мислим да је потре бно само да се људима укаже на  то. Коју год смо изложбу при казале и поделиле утиске о њој, нама се гомила људи јавила да је била или да пита за информаци је. Шаљу нам слике и утиске и  мислимо да је то стварно супер.  Јесте да се наш садржај спорије прихвата и има мање људи, али то су стварно верни пратиоци, није као за неке друге садржаје по Инстаграму, које данас пратим, а сутра ме не занима и заборавим. Мислимо да је управо то оно што  треба да се храни код људи,  упра во та радозналост.

аутор МИЛИЦА ДРАШКОВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: ПРИВАТНА АРХИВА