Раме уз раме с лавом, китом, камилом и нилским коњем

МУЗЕЈ АНАТОМИЈЕ ФАКУЛТЕТА ВЕТЕРИНАРСКЕ МЕДИЦИНЕ

Међу више од 1.000 експоната можете видети и остатке коња војводе Бојовића и генерала Томића, који су прешли Албанију

Факултет ветеринарске медицине у себи крије атракцију која ће заголицати машту сваком љубитељу животиња – Музеј анатомије, основан давне 1938. Поставка музеја се деценијама обогаћује и данас броји више од 1.000 експоната из најразличитијих делова света, као и из Србије. Обилазак је могућ сваког радног дана, уз резервацију, па је и наша редакција резервисала свој термин и с великим нестрпљењем дочекала стручно вођење кроз овај, нама непознат, свет. На вратима музеја дочекали су нас проф. Милена Ђорђевић, шеф Kатедре за анатомију и наш кустос, као и њен разиграни пас џек расел Kики. У друштву овог шармантног дуа започели смо обилазак поставке музеја, која нас је, мало је рећи, одушевила.

МОРСКИ КУТАК

Поставку отвара морски кутак, где се уједно налази и један од најстаријих експоната музеја, скелет кљунастог кита, кога је набавио професор Владета Симић, оснивач катедре и Музеја за анатомију. Већину експоната обезбедио је управо он, а за њихову безбедност старао се чак и током окупације за време Другог светског рата и успео да сачува инвентар.

– Овај део града била је Јатаган мала, где се налазио циркус. Међу атракцијама је имао и кита, који је, нажалост, угинуо. Др Симић се сетио да откупи тог кита, скине масно ткиво с њега и прода фабрици сапуна, а скелет задржи за потребе музеја. Он вама можда делује као младунче кита, међутим, то је одрасла јединка, која у зрелом добу досеже од седам до девет метара дужине. Спада у зубане китове и ова врста је рекордер по томе колико може да остане под водом: 222 минута, а дубина зарона је скоро 3.000 метара – каже за Борбу проф. др Милена Ђорђевић.

У морском кутку налази се прегршт занимљивих експоната попут препарираног крокодила и рибе моруне, познате по кладовском кавијару. Она је некада насељавала Дунав и била омиљена међу риболовцима, међутим, откад је подигнута ђердапска брана, ове рибе скоро да нема. Изложени примерак има око 200 килограма, док се у природи могу наћи и примерци од тону и по.

– Много експоната сам понела од куће, попут ових шкољки и пужева, а најзанимљивији од њих је цигарет пуж из Индијског океана, који спада у најотровније животиње на свету. Његов отров је толико јак да једна кап може да убије 10 људи, а противотров не постоји. Име је добио по томе што, уколико дођете у контакт с његовим отровом, имате довољно времена да запалите цигару и, док она догори, отров ће вас савладати – објашњава нам проф. Ђорђевић.

Експонат који нам је привукао посебну пажњу јесте чељуст беле ајкуле, специфичне по томе што има шест редова зуба, а сваки зуб избацује после недељу дана. Бела ајкула током свог живота промени чак 30.000 зуба и зато се они често могу пронаћи у природи.

ДВОРАНА СКЕЛЕТА

Идући ка Дворани скелета, уочавамо коња војводе Петра Бојовића и генерала Војислава Томића, који су прешли Албанију, као и колубарског говечета, које је вукло топове током Првог светског рата. Поред њих налазе се и скелети двеју камила које су у Другом светском рату биле у Kамиљем батаљону при Црвеној армији и учествовале у ослобађању Стаљинграда. По завршетку рата оне су дониране различитим зоолошким вртовима, а у београдски врт доспели су Бошко и Рига, који се сада овде налазе. У непосредној близини су и продајни експонати намењени образовним установама.

Дворана скелета заиста оправдава свој назив – крцата је експонатима подељеним, по сегментима, на домаће и дивље животиње, међу којима су скелети нилског коња, жирафе, ламе, шимпанзе… Међу густим редовима скелета назиру се студенти који их марљиво проучавају и вежбају на њима.

– Имамо много нових експоната. Недавно смо од палићког зоолошког врта добили лава, који се тренутно препарира, а од његових костију правимо скелет. Мој тим и ја смо стварно уиграни, од тренутка када добијемо труп неке животиње, кроз месец дана њихов скелет већ може да се уврсти у поставку. Прво треба скинути месо и искувати и избелети кости а, после тих третмана, кости морају да одстоје неко време и да се посложе по сегментима. Затим се прави осовина, тачније, носач који држи скелет, па се повезују ребра и остале кости. То је један сложен процес, који ради тим од нас троје уз помоћ студената и спољног сарадника за препарирање животиња „BG Hunting“, студија за израду ловачких трофеја, (који једини ради…) такву врсту посла у Србији. Ништа од овога не би било могуће без подршке декана факултета, др Милорада Мириловића, који је препознао наш рад и без кога овај музеј не би изгледао како данас изгледа – наводи проф. Ђорђевић.

Након обиласка Дворане скелета упутили смо се ка салону у ком се налазе положене кости лава из палићког зоо-врта од којих се склапа скелет. Салон је, практично, одрађен као сценографија, са препарираним животињама смештеним у своје природно станиште. У подножју поставке налазе се дивље свиње, срне и лабудови, док се са “камених” обронака планине надвијају дивокозе и вукови из источне Србије. У централном делу просторије налазе се пажљиво постављене кости лава, од главе све до петних кости и канџи, спремне за склапање. Иако се већина нас сусрела с одраслим јединкама ове врсте у зоолошким парковима, један овако близак сусрет пробудио је готово детињу срећу.

ПАТОЛОШКИ ИЗУЗЕЦИ

Последња просторија коју смо обишли је некада била оригинални изложбени простор, а данас су у њој смештени органи животиња потопљени у раствор формалина да би се очували. Овде се могу наћи најразличитији експонати очувани до те мере да изгледају готово живо, замрзнути у времену. Поред органа домаћих и експерименталних животиња, пажњу су нам привукли патолошки изузеци попут прасета с једним оком, прасета с два тела и других. Ови бизарни и занимљиви призори ниједног посетиоца не остављају равнодушним, а уједно пружа- ју велику помоћ студентима који их изучавају.

аутор НАТАЛИЈА КУНИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: НАТАЛИЈА КУНИЋ