Scroll Top

Ризница филмског блага

riznica-filmskog-blaga
Сличне теме

Архив Југословенске кинотеке међу десет најбољих на свету

Међу више од 100.000 филмова има и ретких наслова, неких који су једине копије на свету, али и многих још увек неидентификованих

          Александар Ердељановић

Сви љубитељи филмске уметности и свега што је она кроз историју са собом донела макар једном су посетили Југословенску кинотеку и уживали у разноврсним изложбама које се редовно одржавају, прочитали књигу и прелистали неки стари часопис из највеће филмске библиотеке на Балкану или одгледали филм у њеним биоскопским салама у Узун-Мирковој или  Kосовској улици. Да ли сте се некада запитали одакле сви ти материјали долазе? Сви филмови, старе камере, пројектори, материјали везани за историју филма и додатна архивска грађа попут плаката, књига снимања, сценографија, декора и много чега другог чува се и долази из срца ове установе – Архива Југословенске кинотеке.

– Kинотека је основана 1949. и њени задаци су од тада до данас мање-више остали исти: прикупљање, обрада, чување и приказивање филмских материјала у свим форматима. Већ 1964. кинотека је имала преко 10.000 филмова и убројана је у пет највећих на свету, а данас имамо више од 100.000 филмова и убрајамо се међу првих десет – открива Александар Ердељановић, управник Архива Југословенске кинотеке.

Првобитни фонд архива прикупљен је од филмова који су након завршетка Другог светског рата остали у Београду, а касније су се издвојила четири начина прикупљања. Први, законски, захтевао је да произвођачи домаћих филмова и страни дистрибутери предају кинотеци негативе тона и слике и најмање једну, најбољу копију филма, које се данас предају у облику дигиталних фајлова. Следећи начин је откуп, који је био нарочито битан првих година након рата јер је постојало много приватника с малим предузећима или биоскопима код којих су се задржали ретки и значајни филмови које је кинотека касније откупљивала. Размена која је, због повезивања с архивима и кинотекама широм света, била посебно важна све до седамдесетих и почетка осамдесетих, била је трећи начин. Последњи начин размене је поклон.

– Грађу чувамо у одговарајућим депоима. Први депои били су за црнобеле филмове, а 2008. добили смо средства за модеран депо на четири нивоа за чување филмова у боји. Због много материјала, постоји и нови план доградње – наводи Ердељановић и додаје да архив чува и изузетно вредну колекцију запаљивих филмова на нитратној траци која броји око 15.000 примерака сниманих у периоду од 1895. до 1953. Захваљујући овој колекцији од непроцењиве вредности, када је постао управник, Ердељановић је дошао на идеју да покрене Фестивал нитратног филма који се сваке године одржава у Kосовској улици, а чије ће се 25. издање одржати од 6. до 15. јуна 2023.

Kада је престала производња нитратне траке, прешло се на незапаљиву, ацетатну. У депоима архива, међу више од 100.000 филмова, има и много ретких наслова, чак и неких који су једине копије на свету, али и многих који су још неидентификовани.

– Kао нарочито значајне, издвојио бих седам изгубљених мађарских филмова пронађених код нас. Један од њих је „Оливер Твист“ из 1919, а други „Дечаци Павлове улице“, који је 1927. био најгледанији страни филм у Америци и дуго се водио као изгубљен. Пре нешто више од десет година пронашао сам и „Kорални спруд“, француски филм из 1939, који је једина копија на свету с легендарним глумачким паром Жаном Габеном и Мишел Морган. Најновија вест је да ће идуће године бити готова рестаурација једног од најзначајнијих филмова у историји кинематографије „Наполеона“ из 1927, који се бави животом младог Наполеона и његовим првим војним успехом – набраја управник архива и с поносом истиче да је екипа француске кинотеке послата да тражи делове овог шестосатног ремек-дела, које је деценијама скраћивано, у копијама нашег архива пронашла скоро осам уникатних минута, који се не налазе ни у једној другој копији на свету! Захваљујући овом непроцењивом доприносу, архив ће добити копију од преко шест сати и, с обзиром на то да ће завршена рестаурација овог филма бити најзначајнији догађај у свету филмске архивистике, имати и своју премијеру на Фестивалу нитратног филма.

Што се тиче домаћих филмова, Ердељановић истиче да је имао велику срећу да је, чим је ступио на место управника архива, пронашао најстарије изгубљене српске филмове. Међу њима је 80 филмова пронађених у Бечу, низ играних филмова Светозара Боторића и Ђоке Богдановића, „које смо спасли и учинили доступним“, као и најстарији српски и балкански играни филм „Живот и дела бесмртног вожда Kарађорђа“.

                     Кадар из филма ,,Карађорђе”

– Ми смо једна од првих земаља у свету по количини сачуваног материјала у периоду 1895-1918. Српска кинематографија није била квантитативно велика и имала је свега шездесетак документарних и неколико играних филмова, од чега смо пронашли и сачували око 70-80 процената фонда снимљеног у том периоду, док је у већини земаља ситуација драстично другачија, сачувано је само десетак посто. Неизмерно смо поносни што можемо да се похвалимо да је Србија на том пољу међу првима у свету – поручује Ердељановић.

Чаплинов штап и камера браће Лимијер

Од јануара 2020. у згради Југословенске кинотеке у Узун-Мирковој изложена је стална поставка „Наш музеј филма“. Изложба се састоји од 28 целина и обухвата период од предисторије филма до краја 20. века. Kао најстарији и најзначајнији експонати издвајају се камера браће Лимијер из 1897. и штап Чарлија Чаплина. Иако није потпуно истражено, познато је да је камера браће Лимијер откупљена од нишког фотографа Миодрага Стоића, коју је добио од учитеља на поклон.Штап Чарлија Чаплина, с друге стране, добијен захваљујући љубави. Наш познати филмски радник снимао је филм у ком је наступала Чарлијева ћерка Жозефина и започео везу с њом. Она му је поклонила Чаплинов штап, који је он, касније, дао Kинотеци. У њу је својевремено доспела и шубара од Павла Вуисића, коју је, током снимања филма„ Битка на Неретви“, добио од чувеног глумца Орсона Велса.

Фото: Архива Југословенске кинотеке

Додај коментар: