Сад или никад

Ауторски текст Банета Бојовића АКА Банета Саншајна

Ово је прича о једном дечаку, који је био изузетно стидљив и годинама је трпео психичку бол и пролазио кроз праву агонију

Настављамо даље с темом “Снага уверења”. Већ смо спомињали колико је величанствена божја снага, дубоко у нашој подсвести, која чека да нам притекне у помоћ онда кад је вера ослободи.

Пошто ја волим да слушам и читам примере о чему год да је реч, наставићу и у овом броју с том праксом. Наиме, ово је прича о једном дечаку, који је био изузетно стидљив и годинама је трпео психичку бол и пролазио кроз праву агонију. Његова стидљивост је била толика да се грчио при самој помисли на упознавање с људима.

Тако је пролазио кроз основну и средњу школу све док није отишао на факултет. Пред крај прве године један професор му је учинио огромну услугу, мада га је притом добро намучио.

Рекао му је: “Ти имаш добар потенцијал да постигнеш нешто у животу, ал’ од тога неће бити ништа докле год си тако жалосна жртва стидљивости. Шта је с тобом? Зар немаш нимало мушкости у себи?” Значи, профа га ладно испрозивао. Чак је додао: “Гадиш ми се. Свега се бојиш. Покушај да направиш човека од себе. Употреби веру којој те уче. Учини нешто са собом.”

Начин на који је разговарао с њим толико га је разбеснео да је овај детонирао изнутра. Чињеница је да је професор покушавао да га наведе да се тргне и знао је да мора гадно да га испрозива не би ли га извукао из стидљивости. Млади студент је ишао степеницама низ ходник, ван себе од беса, говорећи себи: “Отићи ћу ја с овог факса, али ћу се једном вратити и рећи овом профи шта му следује!”

Међутим, после само неколико тренутака је стао јер га је погодила нова и сасвим револуционарна мисао. Гласила је: “Зашто овог часа не бих раскрстио са стидљивошћу? Одагнај то, брате, једном за свагда! Сад или никад!”

Комбинација снаге уверења и вере и онај нимало нежан подстицај од стране профе, ставили су ту одлуку у фокус управо у том тренутку. Први пут је схватио да може да победи своју инфериорност. Наравно, то се није десило ођедном. Штавише, дуго је још морао да се бори с тим, али је био зачет процес који је довео до остваривања контроле над овом несрећном личном тешкоћом. У том тренутку је стекао самопоуздање које му је говорило да, уз божју помоћ, може да савлада своју ману.

Кроз овај пример можемо да сажмемо четири ствари. Прво, његова чврста одлука да је доста да над њим господари комплекс инфериорности. Друго, почео је да испуњава ум афирмативном вером у бога. Треће, почео је да верује у себе, смерно и снажно. Четврто, што можемо и ми да прихватимо, а то је да бог живи с нама и помаже нам! Наставиће се…