У петак, 13. септембра у 20 часова, пројекцијом филма ,,Пијанофорте“ редитеља Јакуба...
39. Београдски џез фестивал од 24. до 29. октобра
Чак девет лидера ансамбала су саксофонисти, што ће бити највећа манифестација улоге овог инструмента у џезу у новијој историји фестивала
У Дому омладине Београда од 24. до 29. октобра одржава се 39. Београдски џез фестивал под слоганом “JAZZSCAPES”. Представиће релевантан преглед најбољег од савременог џеза на међународној и српској сцени.
Током шест дана фестивала наступиће преко 100 уметника из 20 земаља света са четири континента, у оквиру 21 професионалног и неколико средњошколских састава.
– И ове године публика може да очекује стилски разноврстан програм: од традиције до авангарде, акустичан и електричан, вокални и инструментални, од великих оркестара до дуо формата, уз мешање с фолклором, класиком и популарним музичким жанровима. Нешто као излог џез слаткиша, другачијег облика, боје и укуса – објаснио је за Борбу Војислав Пантић, уметнички директор фестивала.
У фокусу овог 39. издања је саксофон – чак девет лидера ансамбала који учествују на фестивалу чине саксофонисти, што ће бити највећа манифестација улоге овог инструмента у џезу у новијој историји фестивала.
– Посебно је занимљиво што су мајстори на различитим саксофонима: Пољак Адам Пјерончик на сопрану, Новозеланђанин Хејден Чисолм и Аустријанац Фабијан Рукер на алту, а Француз Силван Рифле на тенору. Или то што музици приступају радикално другачије: Израелац Одед Цур и Италијан Стефано ди Батиста нуде тиху и поетичну музику, а Американац Ајсаја Колијер и Белгијанац Мануел Ермија гласну и ватрену слободну импровизацију. Коначно, фестивал отвара Макс Кочетов, родом из Украјине, а дугогодишњи лидер новог српског џез таласа, дајући најбољи ветар у леђа овогодишњој саксофонској бајци у Београду – истиче Пантић.
Најстарија српска џез манифестација повешће ове године публику на јединствено путовање музичким пејзажима целог света заједно са саставима који померају границе џеза и чине овај жанр узбудљивим и уметнички вредним, која буди заинтересованост и код млађе публике.
– Када смо, после дуге паузе, поново покренули фестивал 2005, намера нам је била да се у публици нађу и они који се сећају првих издања Њупорта, али и неки нови клинци, који можда имају “слуха за џез”, а да још то не знају. Потражили смо интересантна укрштања с популарном музиком новог доба, али и ставили значајнији нагласак на млађе уметнике и нова публика је то препознала. Инострани критичари тврде да имамо једну од најмлађих публика на свету: док је на неким светским манифестацијама старосни просек публике у седмој, код нас је у четвртој деценији. У том смислу, занимљиво је да је чак девет лидера састава на овогодишњем издању такође млађе од 40 година – констатује Војислав
Пантић.
Препоруке уметничког директора
– Који концерт не треба да пропустите? Ниједан! Колико су нам важне светске звезде попут Џона Скофилда или Дејва Дагласа, односно нови млади хероји, попут Џералда Клејтона или Ајсаје Колијера, велике продукције као оркестар Норвежанина Пола Нилсена-Лава, односно интимни дуо сусрети из Француске и Пољске или наши млади таленти на српском шоукејсу, најбоље говори чињеница да сви учесници заузимају једнак простор у каталогу.
Фестивал је осмишљен као мали портрет онога што џез представља у овом тренутку и зато је најбоље дати прилику свим његовим разноврсним облицима. Зато и нема преклапања програма да би свако био у могућности да посети све концерте, што од свег срца препоручујем – поручује Војислав Пантић.
Фото: Chris Knight