Кување је дељење љубави и радости кроз храну

Бојан Станимировић “неконвенционални српски кувар”

Настојим да свако јело изгледа визуелно привлачно и одражава тренутне кулинарске трендове, али без губитка аутентичног укуса и душе традиције

Како сећања из детињства често обликују наш пут у животу, ни Бојанова љубав према кувању није изузетак. Док су неки одрастали уз играчке или цртане филмове, његове најраније успомене воде до телевизијског екрана и кулинарских емисија.

Одмалена је био фасциниран начином на који познати кувари с лакоћом спајају различите састојке и стварају магију на тањиру, те је још тада увидео да кување није само техника и вештина већ уметност, страст и начин изражавања.

Данас многи за њега кажу да је “неконвенционални српски кувар”, који воли да руши строга кулинарска правила. Бојан Станимировић гаји истинску љубав према кувању, а разговор за Борбу започели смо његовим сећањем на своје прво кулинарско искуство.

– У ресторану где сам радио као млади кувар стављен сам на једну праву пробу. Била је гужва и тадашња шефица ми је само дала састојке једног од најзахтевнијих јела и рекла: “Спремај!” То је био велики изазов јер се радило ни мање ни више него о једном од најосетљивијих и најзахтевнијих јела – тартар бифтеку. У том тренутку сам схватио да није реч само о састојцима и техници већ о осећају, инстинкту и љубави према ономе што радите. Када се тањир вратио празан, знао сам да сам на правом путу. То искуство је било много више од пуке припреме јела, то је био тренутак када сам схватио да је кување моја страст и позив. Никада то нећу заборавити – сећа се Бојан.

Како је настала ваша гастрономска ТВ емисија “Прокувај са Бокијем”?

– Настала је као жеља мог тима и мене да гледаоцима дамо нешто ново, занимљиво, корисно и другачије. Желели смо да пренесемо емоције, приче и страст, које стоје иза сваког јела. Када смо размишљали о формату, било је кључно да емисија буде едукативна, али и забавна, зато свака епизода има своју причу, посвећена је некоме, а сваки рецепт је прожет мојом личношћу.

Рецепти нису ту само да се прикажу технике кувања већ и да инспиришу и мотивишу гледаоце да се упусте у кулинарске авантуре у својим кухињама. Најважнији сегмент су, свакако, рецепти, за које гарантујем да ће моћи да направе сви, чак и они који не кувају, и да ће притом научити како да спремају укусна јела као из најбољег ресторана.

Шта је још потребно да човек “прокува”?

– Верујем да је кључ у страсти, посвећености и љубави према ономе што радите. Кување није само занат већ и уметност. Сви имају способност да “прокувају” уколико приступе кувању отвореним срцем, знатижељом и жељом да стварају и експериментишу.

За мене је кување дељење љубави и радости кроз храну и управо то је оно што сваког кувара чини правим куваром.

Како бисте још описали свој гастрономски правац?

– То је комбинација традиционалног и модерног. Волим да оживим старе рецепте, али уз свој лични печат и савремене технике. Сваки стари рецепт за мене представља причу која је преношена кроз генерације. Када оживим те старе рецепте, не само да оживљавам те приче већ их и додатно обогаћујем, додајући им своје личне ноте.

Помоћу савремених техника и метода, настојим да свако јело изгледа визуелно привлачно и одражава тренутне кулинарске трендове, али без губитка аутентичног укуса и душе традиције. У суштини, моја кухиња је дијалог између старог и новог, где се свака компонента савршено допуњује и ствара хармонију на тањиру.

Да ли пратите светске трендове?

– Бројни кувари прате светске трендове да би унапредили вештине и понудили нешто ново гостима. Међу њима сам и ја. Конкретно, веома се дивим раду Џејмија Оливера. Његова способност да модернизује класичне рецепте и његов приступ припреми хране, који је истовремено једноставан и иновативан, инспиришу ме.

Интегрисање неких од његових метода и идеја у моје кување омогућава ми да донесем део светских трендова у српску кухињу.

Чија кухиња вам је најзанимљивија и шта бисте из иностраних кухиња убацили у нашу традиционалну?

– Највише волим италијанску кухињу, која ме фасцинира својом једноставношћу и аутентичношћу. Оно што је чини посебном јесте њихова филозофија кувања – мање је више. Док многе кухиње теже сложености и мноштву састојака, Италијани успевају да створе незаборавне укусе користећи минималан број изузетно квалитетних састојака.

Када је реч о нашој српској кухињи, она је богата и разноврсна, али дефинитивно постоји простор за експериментисање са зачинима. Зачини попут кима и коријандера могли би додати нову димензију укуса нашим традиционалним јелима. Волим да размишљам о кувању као о непрекидном путовању откривања.

Док је срж мог кувања увек укорењена у српској традицији, увек сам отворен за инспирацију из других култура и њихових кухиња.

Да нисте кувар, чиме бисте волели да се бавите, да ли је некада постојала друга опција?

– Позиција ТВ кувара је за мене остварење сна. Јавни наступ је нешто што ми прија, што ми лежи, ја сам особа која, иначе, ради едукације, такође једна врста јавног наступа.

Уколико се не бих бавио овом врстом јавног кувања, сигурно бих радио нешто друго што има везе с јавним наступом.

Како видите даљи развој своје каријере, да ли имате неке планове за будућност?

– Сваки човек има неке планове за будућност, жеље и циљеве којима тежи. Међутим, у овом моменту желим да се фокусирам само и искључиво на садашњост. Желим да свака епизода, свако јело и свака прича коју поделим с гледаоцима буде најбоља могућа верзија себе.

То не значи да немам амбиција или визију за будућност, али верујем да, ако се сада посветим свом раду, будућност ће сама по себи донети прилике и могућности, који ће бити у складу с оним што радим.

Нисам љубитељ слаткиша

Да ли имате неку анегдоту, пех док сте кували, занимљивост коју бисте поделили с нашим читаоцима?

– Нисам баш неки љубитељ слаткиша, ту је битна прецизност и перфекционизам, а ја сам особа која воли много да импровизује и креирам магију у току самог поступка спремања хране. Али испричаћу вам једну своју анегдоту или, боље речено, грешку.

Спремао сам један слаткиш у који је требало да се стави 200 грама шећера у праху, а ја сам ставио 200 грама густина. Шећер у праху и густин су исте конзистенције, а ја нисам проверио састојак и тај колач, на крају, заиста није испао како треба.

Фото: Александар Милутиновић