Шумадијски бисер у сливу реке Јасенице

СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА, ОПШТИНА ВЕКОВНЕ ТРАДИЦИЈЕ И БОГАТОГ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ НАСЛЕЂА

Град је прави рај за љубитеље шприцера, потребно је само да понесете бело вино пошто вас извор киселе воде чека

У североисточном делу Шумадије, некада прекривене густим листопадним шумама, налази се Смедеревска Паланка, подручје које се, због близине ушћа Јасенице у Велику Мораву, назива Доњом Јасеницом. Град окружују велика села, од којих су многа по изгледу и уређености данас слична варошицама. Овде се крије Азања, некада највеће село на подручју бивше Југославије, али и Селевац и Кусадак, места у којима живи највећи број изванградског становништва. Вековима ово подручје егзистира као значајно људско станиште, а природа, плодна земља, шуме и воде, као и комуникације пружале су изванредне услове за живот.

Трагове свога времена на овим питомим пределима оставиле су многе цивилизације, а бројни археолошки локалитети сведоче о постојању људских заједница из доба раног неолита. Управо овде трагове су оставиле и друге цивилизације које су обитавале на овој територији: Илири, Трачани, Римљани, Турци, као и српско становништво које је за собом оставило бројне манастире.

Град је кроз векове мењао назив, у зависности од тога ко је њиме владао. Турци су га назвали Хасанпашина Паланка, затим само Паланка, да би у новије време добио назив Смедеревска Паланка.

ПАЛАНАЧКИ КИСЕЉАК

Смедеревска Паланка је прави рај за љубитеље шприцера, потребно је само да понесете бело вино пошто вас извор киселе воде чека.

Изворе минералних вода који се налазе надомак града користили су за лечење још стари Римљани. Највећи потенцијал Паланке је свакако Кисељак. Према неким истраживањима, ова минерална вода је трећа по квалитету у Европи, превасходно захваљујући природном селену, који садржи свега неколико минералних вода у Европи. Поред изворишта Кисељак, постоје и извори минералне воде у Водицама и Церовцу. “Паланачки кисељак”, предузеће за експлоатацију и дистрибуцију природне минералне воде, спада у једно од најпрофитабилнијих и најпознатијих у овом крају. Својом најсавременијом технологијом обезбеђује производњу киселе воде и других освежавајућих напитака који се успешно пласирају на читавој територији Србије.

На Кисељаку су у новије време изграђени хотел и бања које, уз медицински надзор и услуге, све више грађана Србије користи, те је он био и остао највећа туристичка перспектива Паланке.

ЈЕЗЕРО КУДРЕЧ – ОЧИ ЈЕДНОГ ГРАДА

На само километар од центра Смедеревске Паланке налазе се “очи једног града”, језера Кудреч I и Кудреч II. У току врелих лет­њих дана становници Паланке и околине спас налазена Кудречу I, док је Кудреч II право место за опуштање и посматрање ди­вљих патака. Данас су ова језера рај за риболовце.

Мало Паланчана зна како је овај бисер Паланке добио име. На месту где се данас налазе језера некада је била црква и извор ле­ковите воде, на ком су се лечили верници из целе Србије.

У књизи “Цоглава” Драгутина Паунића о легендама из Доње Јасенице сачувана је легенда о цркви, лековитом извору и се­љаку који ће се кајати до краја живота. Наиме, Турци су се, у потрази за црквом, прерушили и преварили сељака који им је от­крио њену локацију. Након тога црква је спаљена, а све свеште­нство убијено. Несрећни прева­рени сељак је полудео и стално је понављао: “Куд рече!” Убрзо је пронађен мртав на месту где се језеро данас налази, које по њему носи име.

МАНАСТИР ПИНОСАВА

На скровитом месту, у долини обраслој густом храстовом шу­мом која се зове Селиште, неда­леко од села Кусадак, налази се манастир Пиносава, светиња на чијем се избразданом лицу јасно виде трагови векова, али о чијој прошлости се мало зна.

Једини је манастир који се нала­зи на територији општине Сме­деревска Паланка, а о времену његовог настанка постоје два веровања. Према првом, црква на овом месту подигнута је у 14. веку и њен задужбинар звао се Лазар. Према другом, прво­битна црква подигнута је у 15. веку, била је саграђена од прућа и блата и служила је народу око два века.

У обе верзије заједничко је предање да је на том месту пр­во постојао заветни храст, око којег су се мештани, кријући се од Турака, окупљали неде­љом, молили богу и заклињали да ће остати верни прецима и православљу. Да ли је мит или стварност, не знамо, али оно што се већ генерацијама пре­носи с колена на колено јесте прича да су се неколико дана уочи Видовдана 1389. српски војници из смедеревског краја окупили код манастира Пино­сава и у њему причестили.

У дворишту цркве која данас но­си назив Светог арханђела Га­врила и даље расту три храста огромних стабала. Ова светиња је под заштитом, као непокретно културно добро.

БОГАТ КУЛТУРНИ ЖИВОТ

Доказ да култура на овим прос­торима има дугу традицију јесу бројне установе, међу којима је најстарија Народна библиотека “Милутин Срећковић”, основа­ на 1869.

Иако је по настанку млађи, Народни музеј, саграђен 1952, представља здање од великог значаја за овај крај. Важан тре­нутак за историју музеја јесте његово пресељење у зграду из 19. века. Поседује две збирке које су незаобилазне при поставља­њу озбиљнијих тематских изло­жби, а у оквиру музеја налази се и Галерија модерне уметности. Смедеревска Паланкаима и свој културни центар, основан 2009, у оквиру кога се налазе позори­ште, биоскоп и Канцеларија за младе.

Као почетак позоришног амате­ризма у Паланци, узима се давна 1905, када је изведена представа “Јазавац пред судом”. Културно-­уметничко друштво Гоша једно је од најпознатијих аматерских фолклорних анса­мбала Србије и организатор Фестивала фолклора Јасенич­ко прело, који се одржава по­следњег викенда априла, уз све више учесника из године у годину.

аутор МИЉА ПОЊАВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: АРХИВА БОРБЕ