Scroll Top

Скадарлија, добри дух Београда

skadarlija-dobri-duh-beograda
Сличне теме

БОЕМСКА ЧЕТВРТ, ДРУГА КУЋА УМЕТНИКА И ТУРИСТА

У овој улици се никад не спава, а у њој су зоре дочекивали Ђура Јакшић, Данило Даниловић, Добрица Милутиновић, чича Илија Станојевић и многи други

Боемском четврти Београда пружа се око 600 метара дуга калдрма, а с правом се каже да је Скадарлија за Београд оно што је Башчаршија за Сарајево. Времепловом Скадарске улице у самом центру нашег главног града закорачићете барем век уназад и ниједан текст на пор­талима и у новинама не може вас припремити на тај времен­ски пресек који за свакога има понешто у свом старом шеширу. Некада Циганска мала, а од 1872. и нама познатим називом Скадарлија, због близине На­родног позоришта, крајем 19. и почетком 20. века била је друга кућа српског глумишта, умет­ ника, писаца, песника, сликара, политичара…

У Скадарлији, која никад није спавала, сви су били једнаки.

Скадарлијска застава

Од 1969, кадаје Скадарлија реконструисана, сваке го­дине у мају отвара се Ска­дарлијска сезона. Тиме се традиционално обележава почетак туристичкесезоне у Скадарлији, подизањем скадарлијске заставе, уз бо­гат културноуметнички програм, који обилује ане­гдотама, песмом и игром.

У њој су зоре дочекивали уме­тници који су ушли у истори­ју српске културе попут Ђуре Јакшића, Данила Даниловића, Добрице Милутиновића, чича Илије Станојевића и многих других. Управо Јакшићева кућа у Скадарској улици у своје одаје све чешће позива на разноразне манифестације попут изложби слика уметника у успону, чита­ња поезије, а каткад кроз прозо­ре на улицу избије и песма којом се дух прошлости уверљивије довикне и пробуди.

Када је срушена кафана “Дар­данели” код Народног позори­шта, стицајем околности се у Скадарлији отворио ресторан који је неутешне госте радо при­мио у своје просторије, на месту старе занатске радње и радио­нице чији су излог некада кра­сила три плехана шешира. Тај ресторан је и данас бисер Ска­дарлије и за већину прва асо­цијација када се спомене ова чувена београдска улица. Тако је, реч је о “Три шешира”, који од 1864. представља место оку­пљања најпознатијих личности и уопште туриста из Европе и света.

Идеш Скадарлијом да поломиш врат…

Преуређење Скадарлије почело је 1966, према пројекту архитекте Угље­ше Богуновића, а циљ је био оживети традицију. Улица је проглашена пеша­чком зоном, а због калдрме и камења које је заливано бетоном настао је чу­ вени стих:

“Ноћу, кад је ситни сат, идеш Скадарлијом да поломиш врат.”

Давне 1832. настао је и један од најлепших ресторана боем­ског живота и традиционалне домаће кухиње,”Два јелена”. Од Јосипа Броза Тита до Мар­гарет Тачер, Жерара Депардјеа и Џејмија Оливера овај ресторан прошао је, чини се, све тестове. Поред староседелаца попут претходне две, вредна помена је и млађа кафана “Шешир мој”, али се још небројено много сто­лица може попунити дужином читаве Скадарлије. Стога је и остале, подједнако гостопри­мљиве и амбијенталне, прос­торије и баште кафана и ресто­рана ове улице тешко набројати у једном даху.

Понекад нисмо ни свесни те­жине културне груде наше зе­мље, којој хрле странци хиља­ дама километара удаљени. Нама је испред очију, а ипак неистра­жена. Најпознатији мото боем­ског живота јесте тај да не треба испунити живот годинама, већ године животом, а које је боље место за почетак испуњења ове максиме од ове београдске ка­лдрме?! Уколико се двоумите у правцу које дестинације да се отиснете у овом периоду када је пут ван државе и даље тешко изводљив, екипа Борбе вас охра­брује да почнете са Скадарлијом.

аутор Александра Ђорђевић

фото: Архива Борбе

Додај коментар: