Списак спашене деце Диане Будисављевић изложен у Народном музеју Србије

Од среде 26. априла и наредних десет дана у атријуму Народног музеја Србије биће изложен аутентичан списак српске деце спасене захваљујући Диани Будисављевић

Наредних десет дана, од 26. априла у атријуму Народног музеја Србије биће изложен аутентичан списак српске деце спасене захваљујући племенитој Диани Будисављевић из хрватских логора у другој половини 1942. године који је од недавно у поседу Музеја жртава геноцида.

Директорка Народног музеја Србије Бојана Борић Брешовић обратила се присутнима честитајући Музеју жртава геноцида на великом открићу.

– Изузетно ми је задовољство да вас поздравим испред Народног музеја Србије и овом приликом честитам на епохалном открићу Музеја жртава геноцида, чија се вредност огледа у немерљивом историјском, културном и надасве човечанском открићу. Заједничка сарадња наша два музеја омогућила је да вам представимо аутентичан документ који ће искрено верујем променом сазнања прошлости умногоме изменити нашу будућност, навела је Борић Брешовић.

У питању је аутентичан архивски документ настао у другој половини 1942. године и садржи све релевантне личне податке који омогућавају да тадашња деца данас стари људи и њихово потомство коначно могу доћи до сазнања свог идентитета који су добили рођењем, а не оног наметнутог услед последица рата. Овај списак садржи податке о деловодном броју, имену и презимену, имену оца и мајке, места рођења, датума и назива усташког логора смрти намењеном деци, као процењена или старосна доб детета и за крај податке о ономе коме је дете дато на усвајање или у хранитељски статус.

– Пред вама се сада налази оно што су светски медији назвали ,,спрска Шиндлерова листа“, списак са личним подацима 5800 српске деце, коју је у току своје акције Диана Будисављевић заједно са сарадницима спасила у току Другог светског рата а за период Независне државе Хрватске и геноцида које држава Хрватска починила над становницима српског народа од 1941. – 1945. године. У питању је једно од најзначајних откирћа у
српској историографији у последњих неколико деценија у контексту тема из Другог светског рата, навео је Дејан Ристивојевић.

До сада, ови подаци су били непознати не само научној заједници већ и онима који су страхоту преживели. Сви заинтересовани грађани могу видети два листа из документа који су поређани хронолошким редом. Доступни су оригинали нажалост безимене деце као и деце чија имена почињу на слово на слово Д.