Србија и САД од краја 19. века до данас

Александар Гајић, аутор монографије “140 година српско-америчких дипломатских односа”

ПН Књига на приступачан и сажет начин приказује континуитет и постојаност односа двеју земаља од потписивања Трговинског споразума 1882.

У Амбасади Србије у Вашингтону представљена је монографија “140 година српско-америчких дипломатских односа” Александра Гајића. Како наводи аутор, књига читаоцу на приступачан начин приказује континуитет и постојаност односа две земље од краја 19. века до данас.

– Многи истраживачи, историчари и новинари имали су податак да су први односи ступили на снагу 1881, потписивањем Трговинског споразума са САД, међутим, Народна скупштина је званично то објавила 27. децембра 1882. и због тога смо израчунали 140 година. У књизи смо хтели да представимо анализу дипломатских односа у три целине. Прва је посвећена периоду од успостављања званичних дипломатских веза до краја Другог светског рата, другу целину чини период од краја Другог светског рата до распада Југославије 1991, а последњу време од дезинтеграције до данашњих дана. Књига има више прилога: говор прве даме Тамаре Вучић на отварању нове зграде Амбасаде Републике Србије у Вашингтону, интервју с амбасадором Републике Србије Марком Ђурићем и интервју с министром спољних послова Ивицом Дачићем. Књига садржи и саопштење америчке амбасаде поводом 140 година српско-америчких дипломатских односа, а ту су и графички прикази, фотографије и представе српских и америчких дипломата у Вашингтону и Београду – наводи Александар Гајић.

У предстојећем периоду у плану је промоција књиге у Београду и Новом Саду, као и у Чикагу, где је наша дијаспора и најизраженија.

Колико је времена требало за читав истраживачки рад и које архиве сте посећивали?

– Александар Стевановић, Сања Југовић и ја смо се бавили истраживачким радом, који смо започели у априлу 2021. Њих двоје су изврсни млади
историчари из Новог Сада и колеге с класе. Моја идеја је била да свако од нас узме у анализу одређени период, за који ће прикупљати грађу и дати неку врсту сопственог осврта и процене целокупне анализе дипломатских односа. Само истраживање је вршено у Србији, Хрватској, Словенији, Црној Гори, Босни и Херцеговини као и у САД, где смо податке преузимали с универзитета Принстон и Калифорнија и из Конгресне библиотеке и Националног архива у Вашингтону и Батлер библиотеке Универзитета Колумбија у Њујорку. Што се домаћих архива тиче, податке смо проналазили у дипломатским архивима, Архиву Југославије, Архиву Србије, Матици српској, Народној библиотеци, Државном архиву у Загребу, Државном архиву на Цетињу и Библиотеци Љубљанског универзитета. Иако су и поводом 120 и 130 година постојања дипломатских односа издаване публикације, то је увек била нека врста зборника где су аутори анализирали одређене микротеме попут спољно-трговинских, дипломатских или економских односа. Међутим, овако целокупна књига није постојала. Трудили смо се да читаоцу дамо преглед и основу за даља истраживања. Неко ко жели да се бави овом темом у нашој књизи има одличну полазну основу, уз детаљно наведену литературу и изворе.

Колико је било тешко објединити мноштво ових података који сведоче о дугом временском периоду?

– Мени лично је било изузетно тешко без обзира на то што сам радио најсвежији део историје. Колико год сви мислили да је све јако доступно, заиста је било веома тешко да дођем до одређених података. Имали смо интервјуе с бившим представницима и члановима председништва СФРЈ током 1990. и 1991. Између осталог, ту су Стипе Месић и Милан Кучан, али ми је жао што нисмо успели да обавимо разговор с Борисавом Јовићем, који је у међувремену преминуо, као и с адмиралом Бранком Мамулом, јер би њихова сведочанства била изузетно значајна за нас. Дипломатски односи су имали своје успоне и падове, рецимо, у делу који сам ја обрађивао, током 1999, када су дипломатски односи достигли своју најнижу тачку.

Који период је био најплодоноснији, а који најнеплодоноснији у том смислу?

– Период од краја седамдесетих до почетка деведесетих био је најплодоноснији, као и период формирања Краљевине Југославије и позитиван утицај Вудроа Вилсона на Краљевину СХС. С друге стране, бомбардовање 1999. био је, наравно, најцрњи моменат и управо од тог тренутка до данас имамо проблем у вези с питањем Косова и Метохије. Направили смо цео преглед догађаја током пролећа 1999. – од жртава преко штета на инфраструктури, до поновног успостављања односа од 2000. до данашњих дана.

Како бисте данас описали везу између Вашингтона и Београда?

– Свакако је однос много бољи него што је био пре 10, 15 или 20 година, међутим, још недовољно добар. Оно што бих похвалио у овом тренутку јесте рад и деловање нашег амбасадора Марка Ђурића, као и чињеницу да је амбасада издавач ове монографије. Пружили су нам велику подршку, на чему сам им неизмерно захвалан. Оно што бих истакао јесте рад читавог тима тамо. Схватио сам да је то један веома добро уигран тим, где свако има свој задатак и улогу, заиста је фасцинантно како они делују.

На чему тренутно радите?

– Приводим крају свој докторат на тему “Француско јавно мњење о Краљевини Србији од 1903. до 1914. године”. У припреми је и књига “Вуковар – 1991. година”. У питању је представљање ратних операција у периоду мај-новембар, као и представљање распада Југославије на једној микроцелини, где настојимо да укључимо све живе актере који су томе сведочили политички, војно и дипломатски и да коначно дамо слику нашег националног виђења тог распада. Књига ће бити на српском и енглеском и представљаће наше виђење, искључиво засновано на анализи историјских извора, сведочанстава, литературе и досадашњих резултата истраживања. Књига ће у потпуности бити поткрепљена чињеницама и доказима, а не произвољним писањем.

Фото: Приватна архива