Студеница им је послужила као инспирација за изложбу

Главна идеја изложбе јесте управо превазилажење  јаза између традиције и савременог света

Двоје младих аутора историчарка уметности Анђела Филиповић и теолог Михајло Стојић инспирацију за своју изложбу пронашли су у фрушкогорским манастирима који су пролазили кроз различите периоде од разарања до обнове. Изложба под називом ,, Осавремењивање древности. Сведок васкрсења.“ свечано је отворена 21. октобра у Галерији Дома културе Стара Пазова а заинтересовани грађани поставку ће моћи да виде све до четвртог новембра.

Како сте дошли на саму идеју изложбе, шта вас је инспирисало?

Анђела: Идејa за овакав концепт перцепције српске националне баштине настала је спонтано, много пре самог пројекта. Било је то на кафи у једном дорћолском кафићу када смо Михајло и ја упали у једну жустру дискусију о уметности манастира Студеница, његовој скулптуларној декорацији и свим детаљима на фасади главне Богородичине цркве, које нисмо ни приметили док је нисмо подробније истражили. Наравно како то обично бива, када се детаљ “залепи за око” тешко је не уочити га у било којој ситуацији и на било ком примеру. Тако се отворио један потпуно нови свет орнамената којег има у изобиљу када говоримо о црквама на територији Балкана, а који се, са друге стране , у студијама препознају као устаљени, можда чак и као тривијална појава. Узевши то у обзир, било нам је немогуће да нико до сада није увидео ефекат који остављају детаљи скулптуларне декорације цркава. Ту смо дошли до важног питања односа са наслеђем те зашто нешто што је део историје нашег народа и културе посматрамо са стрепњом и са дистанце? Шта нас спречава да храму приђемо и телом и духом и откријемо нешто ново?

Они који знају, чувају то знање у кругу учењака, а они који не знају, боје се да питају.

Михајло: Страхопоштовање је удаљило појединца од сопствених корена, доневши јаз и страх од нових питања и знања. Испрва и ми смо се бојали, али жељу да у још неким очима видимо ту искру поноса коју видимо у потпуности надјачала је страх. Отуда идеја је наставила да расте да би се сместила у сфери дизајна, и то дизајна текстила као нечега што је неизоставни део наше свакодневнице. Прве радове, радили смо за манастир Студеницу узевши карактеристичне мотиве са камене пластике, у чему нам је помогло братство манастира којeм се и овим путем захваљујемо. Наставили смо даље, видевши велико богатство наше баштине у свим крајевима Cрбије, а и шире од наших данашњих граница. Овом изложбом желимо да покажемо млађој и старијој популацији да наше наслеђе може бити савремено и урбано и можемо да се поносимо њиме и да га показујемо свима. 

Која је главна идеја изложбе и шта треба да нам поручи?

Анћела: Главна идеја јесте управо превазилажење тог јаза између традиције и савременог света. Главна жеља нам је да покажемо лепоту наш баштине из једног сасвим другачијег угла. Склони смо забораву и не вредновању нашег наслеђа, као да је оно ту и треба да се обиђе без неког претераног информисања и заинтересованости, зато смо осмислили овај концепт да бисмо поруларизовали нашу културу и како би она увек била пред нашим очима, сваког дана. Жеља нам је да, носивши наше радове, људи увек буду у контакту са својом историјом и богатим наслеђем, увек се присећајући и ширећи глас о њему. Интеракцјом са нашим наслеђем постајемо сведоци њихових страдања и васкрсења кроз историју, и на тај начих их данас чинимо новим и актуелни. То је наша главна порука, будимо носиоци нашег наслеђа!

Шта се крије из дела наслова ,,Сведок васкрсења“?

Михајло: Дана 21.октобра 2022.године када смо изложбу отворили у холу позоришта Старе Пазове, обележили смо и дан сећања на жртве у Другом светском рату, случајно или не постали смо сведоци васкрсења. Сетили смо се жртава који су дали своје животе за очување српског идентитета. Пред посетиоцима су се нашли пет фрушкогорских манастира, пет светила у тами српском народу у Cрему и свуда где Cрба има. Управо су ови манастири сведоци васкрсења и страдања у историји, што сведоче својим блистањем данас. Ови манастири су делили судбину свога народа и били су увек место саборности и јединства.

Анђела:  Наша идеја је актуализација њихове древности и постојаности. Морамо их сачувати од заборава и увек чинити новим и важним. Идеју смо реализовали кроз примену мотива са камене пластике на текстилу. Комаде текстила које свакодневно употребљавамо обогатили смо мотивима наше културне баштине. Кроз коришћење ових комада постајемо носиоци баштине коју чинимо атрактивном. Да нам наше наслеђе буде понос и дика и свима да га покажемо, целоме свету! Поред текстила посетиоци могу видети фотографије манастира кроз наше око, као и паное са кратко историјом манастира.  Пред посетиоцима су манастири: Старо Хопово, Јазак, Крушедол, Велика Ремета и Ново Хопово.

Михајло: Знајући за српско национално благо као и за способност српског народа да у свим епохама буде јединствен у свом уметничком изразу, окупатори cу у сваком трену настојали да униште српску баштину као и сваки траг о њој. Не постоји бољи начин уништавања нечијег идентитета него ли избрисати сећање о његовој историји.

Будите и ви носиоци наслеђа.

Будите и ви сведоци васкрсења.

Аутор: Тијана Јовичић

Фото: Приватна архива