У сусрет најрадоснијем хришћанском празнику

Обичаји за Бадње вече

Традиционалним паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за трпезом православни верници обележавају Бадњи дан, последњи дан поста пред Божић

Божић је дан када се слави рођење Исуса Христа и, заједно с Васкрсом, представља један од највећих хришћанских празника. Бадњи дан у народу се, практично, сматра истим празником и даном када почиње прослава Божића. То доказује и пословица по којој се за нераздвојне пријатеље каже да су “као Божић и Бадњи дан”. Многи обичаји везани за Бадњи дан вероватно потичу из паганских времена, а Срби су их наследили од својих предака и још их одржавају.

Бадњи дан је пун ритуала и симболике. Главни догађаји овог празника су паљење бадњака, бадња вечера и одлазак у храм на поноћну службу. Народни обичаји за овај празник веома су стари и многи су се изгубили или заборавили. Од традиције која се задржала у свести народа нека се везује за локалне прославе у одређеним крајевима и разликују се од места до места. Ипак, неки обичаји су заједнички и без њих се ни данас не може замислити прослава Бадњег дана.

Бадњак

Већ у рану зору пуцањем из пушака и прангија објављује се одлазак у шуму по бадњак. Дрво секу искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, у рано јутро, пре изласка сунца. Сече се грана храста који је код Словена одувек важио за свето дрво и везивао се за божанство Световида. Ова одсечена грана постаје бадњак – божићно дрво које у кућу уноси срећу, здравље и напредак.

Предвече домаћин уноси бадњак у дом. Куца на врата и најављује да “бадњак долази у кућу”, а када прекорачи праг, окупљене укућане поздравља речима “Срећно вам Бадње вече”, док га домаћица дочекује сипајући по њему жито из сита. У неким крајевима до данас се задржао обичај по ком, носећи бадњак, домаћин треба да обилази кућу квоцајући као квочка, а домаћица и сва деца иду за њим пијучући као пилићи.

Домаћин обилази све углове дома, бацајући по један орах у сваки ћошак, што се сматра жртвом прецима. Уз бадњак, дому се дарује и жито да би наредна година била плодна. Обавезно је и уношење сламе јер је то обичај још из претхришћанског периода и зато што се на тај начин приноси жртва духу Христа, који је и рођен на слами.

Бадња вечера

Бадњи дан је последњи дан божићног поста, па вечера обавезно мора да буде посна, али и што богатија јер се верује да ће онда таква бити и наредна година. Неким јелима се од памтивека придавао велики, скоро магијски значај, па ни данас Бадња вечера не може да прође без пасуља, рибе, меда и ораха.

Ипак, чак иако неко од ових јела није на вашој трпези, не треба да бринете – суштина Бадње вечере није у обилној храни и преждеравању, већ у братској љубави и породичној слози, која за трпезом влада. Чак и они који су се на крв и нож завадили, ако то искрено желе, на Бадњи дан за трпезом могу да се помире и опросте једни другима. И тако ће сви у срећи и с вблози и уз повик “Христос се роди” дочекати најрадоснији хришћански празник – Божић!

Аутор Историјски забавник