Усправно се смешим

АУТОРСКИ ТЕКСТ БАНЕТА БОЈОВИЋА АКА БАНЕТА САНШАЈНА

Галилеј Галилео. Радује се онај који је позитивно смео

Ево стигосмо и до трећег дела о теми радост иако сам мислио у почетку да ће два дела бити сасвим довољна, кад оно… претекло. Наравно, од вишка глава не боли, поготово кад су у питању ведре теме. Стварно по тим литературама свашта добро и применљиво може да се нађе, вредно, како моје тако скоро и свачије пажње.

Причали смо о ведрини и ведрим ставовима, о радости коју добијамо колико је сразмерна оној коју пружамо, о хармонији колико је битна итд… А још много, али много тога има на ту тему, али ћемо скратити да бисмо овај први круг заокружили као “трећа срећа”! Елем, оно што ме стално подсећа код људи, па и код мене самог, чим престанем да читам бар помало литературу о самоосвешћивању, после неколико недеља падам на негативу, да л’ због стално напете светске ситуације коју сви осећамо, да л’ због своје из детињства искривљене нарави, да л’ од свега помало, углавном враћа се она гримаса на лицу са “штипаљком” између очију која даје код сваког тренутно стање свести. Значи, одаје код човека да је опседнут разним негативним мислима. Међутим, оно што већ одавно добро знамо из ових текстова јесте да људи који говоре мргодно и негативно често на обрнут начин указују на то какви би волели да буду, наиме, сушта супротност од онога што говоре.

Свиђа ми се један пример из књиге где један мали дечак, који био лошег здравља, добија крајње чудан, али врло успешан суппорт од свог учитеља. Прво му је често говорио: “Чикам те да будеш здрав”, а онда га је упознао са методом коју је стално понављао: “Усправно стојим, усправно мислим, усправно верујем.” Има и “Усправно се смешим”, која се споменула само једном, али мени је та најготивнија. Иначе, ово није нека шупља прича, већ жива истина; дечак је ту реченицу понављао сваког дана, чак и кад се оженио, жена није могла одмах да укапира о чему се ту ради. Капирам да тај сада увелико човек и дан-данас понавља ту реченицу. А зашто? Па он још одмалена, откад му је речено, понављао упорно, да је себе довео до динамичног здравља, кад је одлучио да поверује да може да постане здрав и снажан. Значи: “Усправно стојим, усправно мислим, усправно верујем.” Те речи имају тенденцију да избацују нездраве мисли из нашег ума и уздигну нашу веру на нови ниво.

Опуштено седење претвара многе људе у гомилу млитавих јетри и згњечених карличних органа. Треба да настојимо да се што чешће крећемо да бисмо избегли лоше варење, хроничну мрзовољу и хиљаду и једну сличну бољку. Кад почнемо што чешће да се крећемо и понављамо ову одређену реченицу, сигурно ћемо се осећати боље и бити боље. Па имамо наведен жив пример. Дисциплиновано уздизање тела и душе, ако се редовно примењује, дефинитивно подмлађује и обнавља енергију. Односи млитавост из тела, тупост из ума и јача дух да бисмо лакше излазили на крај са стварима које нас обично оптерећују.

Тако да, као што рекох, што казаше многи много паметнији од мене, стварање унутрашње ведрине и динамичке хармоније изискује упорно вежбање. Без вежбања нећемо никад овладати ниједном вештином, а чврсто верујем да ће нас прихватање нових ведрих ставова с временом довести до знатног побољшања у нама. Сигурно је да свака нормална особа жели да учини што је могуће више са својим животом, а стално се изнова показује да радост ослобађа личност која, потом, постаје отворена и дружељубива. Бива подстакнут нови креативни капацитет.

Негативизам и мрачне мисли имају тенденцију да стежу личност. Тад се човек повлачи у себе и тако губи снагу личности. Постаје плашљив и стидљиво везан. Постаје неспретан и неспособан, штавише, таква особа је неорганизована и стога осуђена да буде неефикасна.

Тако да поновимо, још једном, за крај: “Усправно стојим, усправно мислим, усправно верујем” и, мени најдража: “Усправно се смешим, усправно се смешим, усправно се смешим…”