Важно је првенствено неговати доброту у себи

ТЕОДОРА ДРАГИЋЕВИЋ, ПОЗОРИШНА И ФИЛМСКА ГЛУМИЦА

Ниједна млада девојка не научи да заиста воли и чува љубав док не упадне у рат сама са собом

Иако веома млада, Тео­дора Драги­ћевић (21) већ је играла у бројним популарним про­јектима попут “Нечисте крви”, “Тајне винове лозе”, ”Мочваре”, ”Бисера Бо­јане”. Поред богате ТВ и филмске каријере, млада глумица постепено гради и успешну позоришну био­графију. Осим у представи “Мачка печена” Театра на брду, однедавно игра у Тол­стојевом “Рату и миру”, које се, после 40 година, поново изводи у Народном позори­шту Београд.

Рођена је у Русији, где је и завршила основну школу, пре него што се доселила у Београд и већ са 16 уписала Факултет драмских умет­ности. Премда је оствари­ла улоге на којима би јој, малтене, и старије колеги­нице могле позавидети и изговарала речи великана књижевности попут Тол­стоја, Горког, Станковића и Ћосића, истиче да веру­ је да је у свакој професији тешко добити своје парче сунца, но признаје да јој се до сада посрећило да буде укључена у велике и ва­жне пројекте који су добра школа и дивно искуство за њено даље обликовање као глумице. Сматра да је кљу­чно сачувати мир у себи и љубав према професији, а да ће улоге саме долазити баш оним редоследом којим би и требало. У разговору за Борбу глумица рођена у Москви говори о својим досада­шњим пројектима и значајним улогама, али и о свему што у наредном периоду можемо да очекујемо.

После више од чети­ри деценије представа “Рат и мир”, у којој тумачите лик Наташе Ростове, поново стиже на сцену Народног по­зоришта. Имате ли сличности са Ростовом, коју Толстој назива идеалном женом? ­

“Рат и мир” је стварно велико дело, важно и лепо. Дело које као ниједно друго говори о љу­бави, баш због контраста који постоји у називу. Мислим да је то разлог што је љубав толико лепа и дубока у овом комаду јер поред ње имамо језиву и стра­шну слику рата. Исто тако и мој лик, као и вероватно свака мла­да девојка, не научи да заиста воли и чува своју љубав док не упадне у рат сама са собом. Ја мислим да свака девојка може да се идентификује са Ната­шом, али хајде да не говорим у име других људи… Наташа и ја смо веома сличне. А већ да ли је то идеална жена или не… не знам, не бих знала да ли уопште постоји неко идеалан.

Тума­чили сте улоге из романа ве­ликих пи­саца попут Толстоја и Боре Станковића, а пратићемо вас и у серији “Време смрти”, по ро­ману Добрице Ћосића. Из које улоге сте највише научили?

– Мислим да су ми се све те улоге догодиле да бих нешто научила. А по обиму улоге, по томе колики временски прос­тор обухвата живот лика и по сличности између мене и лика који тумачим је јасно да сам на­јвише научила из живота Ната­ше Ростове. Она се појави као девојчица од 13 година, пуна заљубљености, безглаве храбрости и ра­дости живота, а заврши као зрела жена која је научила да воли, ко­ја сада има праву храброст, чврсти­ну и веру у живот. Да бих све то одиграла, морам да разумем и до­живим ту промену, то је јако оплемењујуће. То је лепота мог посла.

Да ли постоји неко књижевно дело ко­је волите и у ком бисте радо учествовали уколико би се екранизовало?

– Волела бих да се екранизује Достојевски… Он има стварно најлепше и најслојевитије написане ликове. Играла бих у било ком његовом делу, али кад бих морала да изаберем само једно, то би био “Идиот” и лик Наста­сје Филиповне. Kад још мало порастем, наравно.

Део сте глумачке екипе предстојећег филма “Хероји Халијарда”, који говори о херојству, пријатељству, племенитости и патриотизму. Kо су данас хе­роји и има ли још доброте у људима?

­- Мени је веома драго што сам део пројекта који шаље племе­ниту и лепу поруку. Моја лини­ја у том филму је углавном љубавна и надам се да ћу успети преко екрана да пренесем ту љубав која је написана у сценарију и коју сам осетила у екипи у којој сам радила. До­броте увек има у људима. Треба чувати веру, веру у људе и у се­бе, и неговати првенствено до­броту у себи, а онда ћеш умети да је видиш и у другима. Што се тиче хероја, пре неколико месеци на Фесту сам гледала филм “Суперхероји” Паола Ђеновезеа, који говори о томе ко су суперхероји у 21. веку. Тај филм ме је много дирнуо, заи­ста је предиван и истинит. По­гледајте га и наћи ћете одговор на ово питање.

Шта вас је привукло серији “Време смр­ти”? Да ли вам је блиска те­ма коју обрађује?

– Мој лик ­Милена Kатић у “Времену смрти” је девојка из господске куће, паметна и ва­спитана, која се добровољно пријави да ради као болнича­рка за време Првог светског рата. Те околности ми нису блиске и једва чекам да се упустим у студиозни рад на тој улози, да учим о том времену и тој души која се добровољно пријави да ради на тако стра­шном месту у то време.

Kакве изазове прижељкује­те у будућности који­ма бисте надмашили свој досадашњи рад?

Не знам, не разми­шљам о тим ствари­ма. Мислим да све што треба да се деси ће се само десити… не само у послу не­го и у животу. До сада сам добијала дивне улоге и за­хвална сам живо­ту на томе. Шта ће бити даље, не знам.

аутор ИВАНА ЗОРКИЋ

Фото: Народно позориште