Вера у нама проналази снагу

АУТОРСКИ ТЕКСТ БРАНКА БОЈОВИЋА АКА БАНЕТА САНШАЈНА

Вrothaz and sistaz, so he­re we go again and aga­in and don’t stop going straight up to the point. За данашњу тему ми је можда до сада најтеже било да пишем због јаке поде­ љености, погледа, мишљења и ставова.

У питању је вера, која, поред мисли, представља основу ко­јом човек може да се служи или не служи не би ли му живот био испуњен или испразан.

У принципу, ту постоје две основне струје, а то је вера кроз религију, тј. Бога, и атеисти, а то је кад људи веру строго виде кроз своје личне способности. Ја, генерално, људе делим је­дино на добре и лоше. Капи­рам и поштујем једну и другу страну.

Докле год човек верује у до­бро, у људску доброту, и бази­ра се на ставу: “Не ради ником оне ствари које не желиш да теби други раде”, дотле нема неке велике разлике између обе стране, с тим што морам да напоменем да код атеиста постоје одређене скривене за­мке у које лако могу да упадну. Ја сам лично упадао и знам то из искуства.

Стрпљивост ми је слаба тачка, али кроз живот видим да нема друге

Елем, у хришћанству тј. пра­вослављу, јако се скреће па­жња да се прво верује снажно у Бога, па онда и у себе, док код атеиста да се искључиво верује у себе.

Пре него што наставим даље, не желим да се створи негати­ ван утисак да сам пристрасан, али морам да се изјасним да от­кад кроз веру убацујем “Госпо­ да Бога” за помоћ, шансе да ми се остваре ствари које желим су изразито веће.

Имам и неки пластичан при­мер, који можда није адекватан, али ми сада прво пада на памет. То је, рецимо, као да када би­ смо кренули колима на посао и кола неће да упале. Ви у том тренутку срећете једног ком­шију и молите га да вас погура. Међутим, испаде слаба вајда од тога, у том тренутку имате сре­ће, наилази други комшија спо­ртиста, пун снаге, кондиције, може да потегне неупоредиво више и онда се и он, поред првог комшије, убацује у акцију да вам погура ауто да упали. И, наравно, ауто упали.

Значи дупла енергија која се користи за исту ствар је мно­го делотворнија, а намерно сам споменуо да други ком­шија може да пружи неупо­редиво више, баш као што и Господ Бог може, као та друга тј. прва и основна енергија, да нам помогне у животу у свим могућим областима које нам живот пружа Кад је у питању вера у самог себе и оне могуће замке које сам спомињао, у питању су стварање гордости и сујете. Ту не мислим само из разлога што су то два основна греха по хришћанству, већ по злу које могу да нам направе.

Гордост, као прво зло, ства­ра високоумље о себи, чини да сматрамо да превише вре­димо и у разним ситуацијама можемо лако да се гневимо на друге, да се разбеснимо.

Друга замка је сујета. Она буди у нама незаситу глад за почастима, похвалама и ува­жавањем. Сујета је незасита, увек тражи и узима, али ни­када не даје. Триповаће вас на помисао да сте веома битни све док вас не убеди да се свет врти око вас. А затим следи велико разочарање. Против сујете се бори уважавањем других, као и доброчинством.

Е сад, било како било, ми са­ ми никад не можемо да будемо више него што сами верујемо да јесмо. Вера ствара или рађа или чупа дубоко из нас неку не­ виђену унуташњу снагу. Кроз веру у Бога и себе можемо да остваримо да нам живот буде онакав каквог га замислимо. Зато је веома добро кад имамо веру у веру.

Док обучавамо свој ум да ве­рује, све почиње да се из доме­на немогућег пребацује у домен могућег. Стога је много делотворно да чврсто верујемо у Бога и у себе. Ако чврсто верујемо у Бога, а не и у себе, џабе веру­јемо. А опет, ако чврсто веру­јемо у себе, а не и у Бога, пре или касније сигурно упадамо у споменуте, образложене за­мке, где се јако психички пати да би требало дуго времена да се ишчупамо, а ишчупаћемо се само кад поред себе почнемо истински и чврсто да верује­мо у Бога!

Даље што је веома битно јесте да престанемо да сумњамо и мислимо негативно. Треба да мислимо да ће се увек догодити оно најбоље, тј. не само да мислимо већ да стекнемо навику да ће се увек догодити оно најбоље. Тада долази до преусмерава­ња тока нашег живота јер сваки живот има неки животни ток, да ли у овом или оном правцу. Тада ће се фактори неуспеха удаљавати од нас, а фактори успеха ћемо магнетном силом привлачити ка нама.

Динамичан и позитиван став представљају снажну магнет­ну силу која нам доноси добре резултате.

Оно у шта истински верујемо увек се и догоди. Генерално, мислим да ништа и не може да нам се оствари док истин­ски не поверујемо у то. Вера у нешто доприноси да се то и оствари. Од степена у којем верујемо ми добијамо Божје благослове или атеистички, што више ве­ рујемо у нешто, то је већа шан­са да се то и материјализује. Иначе, кад нешто пожелимо, нешто што хоћемо да нам се де­си, морамо да будемо изразито прецизни везано за ту жељу.

Јак моменат јесте када се молимо да нам се то деси јесте да идемо до детаља како замишљамо ту жељу. И сама реч замишљамо је врло јака у целој причи јер што више и што чешће прави­мо менталну пројекцију саме жеље, то је већа шанса да се и оствари.

Добро је кад смо упорни и редовно сваког дана изнова одвојимо времена за стварање менталних пројекција својих жеља до најситнијих детаља. Тако привлачимо том енергијом да нам се та жеља стварно у неком тренутку материјализује.

Међутим, ако нам се не оства­ ри одмах, значи да није прави тренутак за то, што не значи да нам се неће материјализовати касније. Треба бити упоран и стрпљив. За мене лично, да будем отворен, стрпљивост ми је слаба тачка, али кроз живот схватам да нема друге. Кад се молимо с вером и стрпљењем, то увек даје резултате.

НАСТАВИЋЕ СЕ…

ФОТО: LIVEPRODUCTION