66. Међународни београдски сајам књига од 21. до 29. октобра
Интересовање за највећу српску културну манифестацију је огромно; досад је пријављено преко 400 издавача из земље и света
Откад постоји писана реч, она представља најважније културно и историјско наслеђе, без којег не би било прошлости, садашњости ни будућности. Књиге дефинишу ко смо и одакле потичемо, обликују наш карактер и расплињавају нашу машту. Оне представљају прозоре у друге светове и пружају могућност да учимо на туђим искуствима.
Добре књиге не само да нам помажу да разумемо свет око себе, већ и себе саме. Сваки љубитељ писане речи жељно ишчекује октобар, кад се одржава један од најзначајнијих културних догађаја у Србији – Међународни сајам књига, манифестација која је обликовала дух Београда и поставила га на мапи бројних књижевника и издавача.
Vive les livres
Међународни сајам књига, 66. по реду, одржаће се од 21. до 29. октобра на Београдском сајму под слоганом “Живеле књиге – Vive les livres”. Драматург и писац академик Душан Ковачевић, председник одбора Сајма књига, рекао је на конференцији за медије да је за један од најзначајнијих културних догађаја у Србији и ове године интересовање издавача и читалаца изузетно. Како је рекао, “упркос разним катастрофичним причама о судбини књижевности”, може се очекивати посета за памћење и на хиљаде посетилаца свих узраста, који ће са жаром куповати књиге.
– Вера у писану реч је трајна и никад неће нестати. Упркос појави све моћније електронске технологије, она ипак неће моћи да замени књигу, истакао је Ковачевић.
Француска почасни гост
Земља почасни гост 66. Сајма књига је Француска “јер су њена књижевност и писци светски класици”, оценио је Душан Ковачевић. Он је том приликом открио и да се његов живот променио када је са 12 година прочитао дело Франсоа Раблеа “Гаргантуа и Пантагруел”, које му је било од изузетног значаја.
Станислас Пјере, саветник за културу у амбасади Француске и директор Француског института у Србији, изразио је захвалност за прилику да Француска буде почасни гост на највећој српској културној манифестацији, која окупи и до 200.000 посетилаца. Ту титулу носила је и 2004. Сада ће, напоменуо је Пјере, представити своја најновија књижевна дела у Хали 2.
Биће представљена савремена француска мисао у свим облицима и књижевним жанровима, баш као на сајму књига у Паризу, где су и форме попут стрипова и француске манге биле изузетно запажене и привлачне млађој публици.
Према његовим речима, француски штанд на сајму ће имати “париски шмек, подсетиће на париски кафе”, где ће бити одржавани сусрети са српским и француским књижевницима, издавачима и преводиоцима, уз потписивање књига.
Поменувши као теме и моду, гастрономију и спорт, поводом Олимпијских игара у Паризу 2024, Пјере је додао да из Француске на Београдски сајам стиже многобројна делегација у којој су Патрик Бесон, Матијас Енар, Катрин Кисе, Флоранс Ноавил, Ерик Емануел Шмит и други.
Дан више
Координатор пројекта Љиљана Шошкић открила је да ће овогодишњи сајам бити дужи за један дан у односу на претходне, те да је интерес издавача велики. Према њеним речима, пријављено је 400 издавача из земље и иностранства попут Грчке, Италије, Турске, Немачке, Белорусије, Русије, Кине, Ирана, Египта, као и земаља региона, а листа још није коначна.
Гости 66. Међународног сајма књига биће британски историчар, књижевник и телевизијски водитељ Сајмон Сибаг Монтефјоре, португалски писац Жоао Тордо, један од најпознатијих савремених израелских писаца Етгар Керет, као и награђивана књижевница, драматург и есејиста Кејт Мос и још много сјајних аутора из Европе и света.
Програмске целине
Сања Милић, уметнички директор Међународног београдског сајма књига, најавила је изузетно богат програм. Током деветодневне манифестације биће организовано више десетина трибина посвећених књижевности и издаваштву, актуелној критичарској и теоријској мисли, уређивању књига и библиотекарству.
Програм “Годишњице рођења књижевних класика” биће повод за трибине које актуелизују класике и повезују их са савременом књижевном сценом. Ове године присетићемо се важних дела и данас актуелних и великих писаца попут Домановића или Кафке. “Како до добре књиге” обрадиће теме од савременог дизајна књиге, до улоге библиотека као носилаца књижевних и културних програма.
“Мислити о књизи” назив је трибина о моделима популаризације науке, медијском месту књиге, као и вештачкој интелигенцији и књизи. У програмској целини “Дијалози” представиће се писци различитих генерација кроз дијалог с критичарима и теоретичарима који се баве њиховим делом. “Књижевност на сцени” разматраће се разлози за позоришне, телевизијске и филмске адаптације књижевних дела.
Програмом књижевности за децу “Јован Јовановић Змај” биће обележено 190 година од пишчевог рођења. Домаћи издавачи, као и сваке године, представиће нова издања нa штандовима и у програмским салама, а на њихов захтев биће организовани професионални сусрети и конференција о ауторским правима.
Одлазак у историју?
Први Југословенски сајам књига одржан је 1956. на Загребачком велесајму, а већ наредне пресељен је у Београд, у којем је завршена изградња модерног сајмишта. Као драгуљ тог комплекса, 1957. никла је Хала 1, грађена дотад непримењеним техникама, уз употребу такозваног пренапрегнутог бетона. Тим пројектаната чинили су архитекта Милорад Пантовић и грађевински инжењери Бранко Жежељ и Милан Крстић.
Купола распона 109 метара највећа је на свету направљена од пренапрегнутог бетона и проглашена је за непокретно културно добро као споменик културе. Будућност сајма сада је неизвесна. Градски функционери најавили су да ће се Сајам преселити у Сурчин, у оквиру манифестације ЕКСПО 2027, а да ће Хала 1 бити претворена у креативни центар.
Душан Ковачевић истакао је на конференцији за медије да ће о будућности Сајма књига и новог сајамског простора размишљати када буду знали
нешто више и конкретније.
Садржаји по халама
Хала 1: Домаћи издавачи којима је издаваштво примарна делатност
Хала 1а: Програмске сале и изложбе
Хала 2а: Почасни гост Београдског сајма књига – Француска
Хала 4: Домаћи и страни издавачи
Хала 4, галерија: Продаја коришћених и антикварних књига
Радно време и улазнице
Грађани ће моћи да посете Сајам књига сваког дана од 10 до 21 час, док ће од 23. до 26. октобра радно време бити скраћено до 20 часова. Школски дан, намењен организованим посетама ученика, наставника и школских библиотекара, биће одржан 26. октобра. Цена појединачне улазнице је 350 динара, групне 250, а породичне 1.000 динара (за 23. и 24. октобар). Паркинг за аутомобиле по сату кошта 150 динара.
Фото: Снежана Крстић