Виртуелни споменик жртвама страдања

Гимназијалци праве апликацију о логору Топовске шупе

Ова локација је данас скоро заборављена, запуштена и непозната широј јавности

Након успешно покренуте апликације – виртуелне туре кроз Старо сајмиште 2021, нова тема у оквиру пројекта ,,Светлост свитаца – археологија сећања“ биће Топовске шупе.

Топовске шупе био је први концентрациони логор за Јевреје и Роме уокупираној Србији, који је радио од августа до новембра 1941, а у којем су интернирани мушкарци, углавном из Баната и Београда, касније скоро сви стрељани на стратиштима око Београда.

Логор се налазио у зградама, топовским шупама, које су биле део касарне ,,Краљевић Андреј“ на Аутокоманди. Ова локација је данас скоро заборављена, запуштена и непозната широј јавности. О њој ће ђаци XIII београдске гимназије попут археолога тражити скривене трагове прошлости, разоткривати их и чинити видљивим кроз уметничке садржаје и интервенције у јавном простору.

Будући да је ,,Светлост свитаца“ билатерани пројекат културе сећања, осим београдских ђака, у њему учествују и ученици Средње школе ,,Ернст Хекел“ из Берлина, који истражују локалитет некадашњег принудног логора Марцан. Процењује се да је, од Олимпијских игара у Берлину 1936. до 1945, на основу нацистичких расних закона, у њему било интернирано око 1.200 Синта и Рома, који су експлоатисани кроз принудни рад и, потом, депортовани у концентрационе логоре из којих се мало ко вратио. Током истраживања на лицу места, тимови у Београду и Берлину билатерално ће размењивати информације о периоду националсоцијализма у својим земљама, развијајући нове форме културе сећања и критички преиспитују историју, али и садашњост.

Обе групе ђака, свака у свом граду, уз подршку и учешће представника ромске и јеврејске заједнице, групе уметника, педагога и историчара из Србије и Немачке, развиће уметничке садржаје и трајно мапирати судбине прогоњених. Та сазнања пренеће потом у дигитални садржај, мобилну апликацију ТОТО. Она ће омогућити корисницима да виртуелно посете  ба места прогона и страдања, упореде прошлост и садашњост, судбине страдалих и данашње стање у друштву у обе земље. Уз виртуелне шетње на локацијама Топовских шупа и Марцана, свим заинтересованим ученицима, професорима и школама на располагању ће бити и дигитални приручник на српском, немачком и енглеском језику.

Уметничке радионице у Београду воде Маша Сеничић и Никола Полић, а у Берлину Сузане Хрудина и Бранка Павловић, која је, заједно с Полићем, креатор апликације ,,Светлост свитаца“. На пројекту у Београду сарађују историчари Наташа Костић, Милован Писари и Александар Тодосијевић.

Готова апликација биће представљена јавности почетком децембра. ,,Светлост свитаца – археологија сећања“ пројекат је Филмског фестивала Слободна зона, у сарадњи са шпреагентен (spreeagenten), независном позоришном трупом из Берлина, уз подршку Центра за примењену историју (CPI) Београд, Европског удружења наставника историје (EuroClio) Београд, XIII београдске гимназије и школе ,,Ернст Хекел“ из Берлина.

Пројекат је финансирала ЕВЗ фондација из Берлина, у оквиру програма ,,Млади памте“ (Yоунг Пеопле Ремембер).

,,Завладала је права глад“

Становали смо у касарни и у три до четири штале. Просторије су биле толико претрпане да се ноћу једва могло лежати. Немци нам нису дали никаквих постељина. Од њих смо добили једино сламу и то сасвим недовољно. Храна је била веома лоша, па кад је забрањено да се храна доноси од куће, завладала је права глад. (…)

Стражу је чувала Недићева жандармерија, која је била исто толико нечовечна, па често и гора од самих Немаца. (…) Већ половином септембра 1941. одведена је прва партија Јевреја, већином стара и болесна лица. Немци су им рекли да их воде у Аустрију на рад. Имали су на себи само кошуљу, панталоне и ципеле. Речено им је да ће све потребне ствари добити у логору и да ће им се дати нарочита униформа. Обећавано им је да ће радити код сељака и да ће их ови добро хранити. Нико од нас није слутио да Немци те људе одводе у смрт… Сведочанство логораша Алта Калмана;

Извор: Јеврејски историјски музеј

Фото: Слободна зона, промо

М. К.