Scroll Top

Жена ванвременског трајања

zena-vanvremenskog-trajanja
Сличне теме

Монографија о Силвани Арменулић

Била је далеко испред свог времена, добра, племенита, осећајна. Зато и данас, 47 година од њене трагичне смрти, говоримо о њој као да је ту

Монографија о чувеној интерпретаторки народних песама и севдалинки Силвани Арменулић (рођеној као Зилха Бајрактаревић) премијерно је представљена на штанду Републике Српске у оквиру 66. Међународног београдског сајма књига. Према речима аутора монографије др Давора Видаковића, идеја за ову опсежну и потпуно истиниту причу о животу и раду познате уметнице која је трагично настрадала 1976. у саобраћајној несрећи у 38. години потекла је од некадашњег градоначелника Добоја Обрена Петровића. На његову иницијативу Градска скупштина Добоја доделила је назив једној улици по Силвани Арменулић. Од тога је и кренула прича о оживљавању успомена на славну Добојку и враћање на место које јој припада.

– У једном разговору Обрен Петровић ми је саопштио да би било добро да град Добој изради монографију о Силвани. Ставио сам се на располагање да помогнем колико могу, али када ми је саопштено да ћу ја бити задужен за њено писање, био сам затечен, изненађен, али и почаствован. Делимично свестан тежине задатка, прихватио сам и кренули смо практично од нуле – каже на почетку разговора за Борбу Давор Видаковић, доктор социолошких наука.

Колико је било тешко и изазовно само истраживање? На који начин сте проналазили битне податке и где?

– Оно што је доступно на интернету већим делом је готово неупотребљиво. Прва адреса на коју смо се обратили била је управо ваша кућа, односно архива Борбе. Тај материјал нам је био драгоцен. Даље смо ишли по архивима телевизија и радио-станица, библиотекама, трагали за периодикама, били смо у Матици Српској, музејима и на свим осталим местима где би нам се указао било какав траг који би нас могао упутити да сазнамо нешто о Силвани, али и њеној млађој сестри Мирјани Бајрактаревић, која је заједно с њом погинула, а неправедно је запостављена и заборављена. Посетили смо сва значајнија места где је Силвана била, чак смо били и у ресторану где је последњи пут вечерала и разговарали с човеком који их је последњи видео живе. Након гостовања на БН ТВ јавили су нам се многи који су нам уступили своје приватне архиве и колекције. Посебну захвалност дугујемо Силваниним савременицима Андрији Бајићу, Љубиши Павковићу, Срби Ивкову, Бори Вишњичком, Исмету Крцићу, Зорану Кузмановићу Муњи и Милораду Јакшићу, који су нам заиста много помогли, као и Силваниној рођеној сестри Дини Бајрактаревић, која је дала немерљив допринос целој причи.

У књизи су многи јавности непознати детаљи о њеном животу. Можете ли нам открити неке?

– Датум Силваниног рођења је коначно утврђен, а на основу њеног родног листа. Она је рођена 10. фебруара, а не 18. маја, као што је већина портала објављивала годинама. Пронашли смо, рецимо, школски дневник, у којем стоје Силване оцене и успех у школи, била је одличан ђак. Није побегла од куће и сиромаштва, она потиче из угледне добојске породице посластичара Мехмеда Бајрактаревића. Потпуно је разјашњен њен однос с Лепом Лукић и осталим колегама, однос с Томом Здравковићем, који није био заљубљен у њу, то је потпуна измишљотина, Силванин однос према политичарима… Оно што је мени посебно значајно јесте поглавље о саобраћајној несрећи, узроцима и свим детаљима у вези с њом. Мног детаља и нових информација ту има, не могу баш све ни да откријем, читаоци ће сами пронаћи много тога занимљивог.

На основу свега што сте открили и сазнали о Силванином животу, како бисте је описали?

– Била је јединствена и веома посебна личност изузетних карактеристика. Таква особа се заиста тешко може наћи. Била је далеко испред свог времена, добра, племенита, осећајна, с високим степеном емпатије. Била је искрен друг, пријатељ, сестра, колега за пример, свима спремна да помогне. У послу неприкосновени професионалац. На основу свих материјала које смо прикупили, можемо извући закључак да је Силвана жена вансеријских вредности и ванвременског трајања. Зато ми и данас, 47 година од њене трагичне смрти, говоримо о њој као да је ту.

Поменули сте да је део монографије посвећен и Силваниној сестри?

– Да, њена млађа сестра се звала Мирјана Бајрактаревић, а не Мирсада ни Мерима, како су неки медији писали. И ту смо пронашли родни лист. Била је 12 година млађа од Силване и, према многим музичким стручњацима, имала је јачи вокал од Силваниног. Тома Здравковић је био заљубљен у њу, били су и у вези, али није дуго потрајала. Мирјана се касније кратко забављала и с Тозовцем, а занимљиво је да су јој и Тома и Тозовац посветили по песму, обе се зову “Мирјана”. У последњој години живота, Мирјана је упознала познатог југословенског боксера Драгана Вујковића, с којим је остала трудна. На дан када је са сестром Силваном и виолинистом Радетом Јашаревићем, у повратку с концерта из Александровца Жупског, трагично изгубила живот у саобраћајној несрећи имала је 25 година и била је у шестом месецу трудноће. Иза ње су остали велики хитови “Долетеће бели голуб”, “Само њега сањам”, “Одавно си отишао, сине”, “Имала сам другарицу”…

Мирјана Барјактаревић

Пре три године једна од улица у Добоју названа је по Силвани. Да ли ће град Добој на још неки начин одати почаст њеном лику и делу?

– Планирано је да се отвори спомен-соба, да се изгради споменик у природној величини, те да се покрене фестивал Силванини дани, с циљем промоције и афирмације домаћих младих музичких снага и талената каквих је Добој одувек имао. Ово је почетак једне велике приче, великог и значајног пројекта, како за сам град тако и за Републику Српску, а највише за чување успомене на наше две јединствене Добојке.

Књига је премијерно представљена у октобру на Сајму књига у Београду. Како сте задовољни реакцијама и коментарима?

– Имали смо мало необично представљање, уз Силванине песме, које је певала наша млада уметница из Добоја Тамара Ћирић уз пратњу Добојлије Стефана Милошевића, маестра на хармоници и професора музике. Реакције публике су биле више него добре, владало је велико одушевљење, импресије су прелепе. Након новогодишњих и божићних празника планирамо промоције у Сарајеву, Бањалуци, Београду, Ужицу, Александровцу Жупском, Подгорици, Загребу, као и по осталим местима у БиХ.


 Истина као главни мотив

Давор Видаковић, фото: приватна архива

Један од мотива да напишем књигу је било и откривање истине о Силванином животу, посебно када сам, као социолог, утврдио методологију рада и кренуо да прикупим све што је расположиво, а што се углавном налази на интернету. Ту сам се срео с првим проблемима и сумњама у тачност и истинитост пласираних информација.

Много тога се није подударало, а често су неке информације биле толико конфузне да су биле потпуно неприхватљиве за даљу анализу јер су излазиле из оквира логике. То ми је дало додатни подстрек да истражим све о Силвани до најситнијих детаља, каже аутор монографије др Давор Видаковић.


Фото: Борбина архива

Додај коментар: