У бачком граду свега на вољу

У ПОСЕТИ СОМБОРУ, НАЈЗЕЛЕНИЈОЈ УРБАНОЈ СРЕДИНИ СРБИЈЕ

Остајемо у Војводини, али овог пута путујемо у њене северне делове и одлазимо до прелепог Сомбора. Током овог путовања непрестано ми је у мислима била чувена песма Звонка Богдана “У тoм Сомбору свега на вољу”

Ово је град модер­не архитектуре и позитивног духа, с једне стране, а с друге, чувар је традиције и историје. Пред­ ставља спој старог и модерног; има богату прошлост, али и пе­рспективну будућност. Лепо је проћи кроз сомборске улице и уживати у историји, која је вешто уткана у сваки кутак овог бачког места. Чини ми се као да свака зграда има неку причу, а да опет те грађе­ вине засебно не би биле тако јединствене и јаке, као што су све заједно у улицама, чија је ду­жина око 120 километара. Исто толико износи и дужина дрворе­да, тако да ће вам у овим врелим летњим данима посета Сомбора сигурно бити веома пријатна. Сада знате зашто Сомбор често називају најзеленијим градом Србије. За почетак нашег обиласка вратићу вас у 14. век, када се први пут спомиње ово насе­ље. Првобитно је у изворима записано име Свети Михаило или Сентмихаљ, што се може сматрати претечом данашњег Сомбора. Данас има нешто ма­ ње од 86.000 становника, који се поносе стаблима бођоша, липе, кестена, платана, као и стабли­ ма секвоје. У туристичкој организацији града Сомбора истичу да се у граду налази чак 18.000 стабала!

БИТКА КОД СЕНТЕ

За потребе некадашње жу­панијске управе, у периоду од 1805. до 1808. подигнута је згра­да Жупаније. Познати архитекта из Будимпеште Ђула Партош је згради жупаније дао данашњи изглед крајем 19. века. У тре­нутку када је изграђена зграда Жупаније је тадашњем Сомбо­ру дала неки нови печат, пред­ стављала је посебну и до тада невиђену појаву у овом граду. У згради се сада налази Скуп­ штина града, службе градске управе и друге важне државне институције. Данас представља споменик културе од изузетног значаја, а у њој се налази и мо­ нументална слика “Битка код Сенте”. Слика се на овом месту налази од 1898. и посвећена је догађају који се у Бачкој оди­грао крајем 17. века. Слика је од аутора Ференца Ајзенхута наручена 1896, са циљем да се обележи миленијум од доласка Мађара у ове крајеве. Због сво­јих димензија (7×4 метра) пред­ ставља највеће уље на платну у нашој земљи.

У Сомбору се налази велики број сакралних објеката: мана­стир Светог архиђакона Стефа­ на, Црква Пресветог Тројства (стара католичка црква), Црква рођења Светог Јована Претече (мала православна црква)… Ме­ђутим, туристи највише препо­знају ову “велику православну цркву”, која се налази у центру града, а посвећена је Светом ве­ ликомученику Георгију. Изгра­ђена је у другој половини 18. ве­ ка. Средства за изградњу цркве су прикупљена од мештана овог насеља. Изграђена је у барок­ном стилу, њен моћни звоник доминира центром града. За тадашњи иконостас је био задужен Теодор Крачун ­ један од најбољих зографа тог периода. Међутим, иконостас је касније замењен новим. Приликом ре­стаурације цркве, у другој по­ ловини 19. века, Павле Симић је поставио нови иконостас са 77 икона високог уметничког домета. За цркву се везује и чувена школа за образовање учитеља Јужних Словена, коју је покренуо Аврам Мразовић. За потребе школе, у порти цркве је изграђена тршчара.

У овом граду је утеху од немо­гуће љубави пронашао и Лаза Костић, песник и драмски пи­сац, доктор права и новинар. Написао је велики број драма и песама, а најпознатија је сва­ како “Santa Maria della Salute”, посвећена Ленки Дунђерској ­ ћерки Лазара Дунђерског. Иа­ ко је млада, лепа и образована Ленка привукла пажњу песника, та љубав није била могућа. Ни Ленка није остала равнодушна према Лази, али човеку таквог угледа и репутације није при­личило да ожени девојку скоро 30 година млађу. Покушао је на разне начине да се излечи од ове љубави и на крају се оженио Ју­лијаном Паланачки ­ девојком из Сомбора, с којом га је упо­знао управо Лазар Дунђерски. То је главни разлог зашто се Ла­за Костић “вратио” у Сомбор. Данас можете видети бисту песника како седи на клупици испред куће Паланачких. А где се друго могао вратити него у Сомбор? У браку са Јулчом, ка­ко су је од миља звали, провео је 14 година и Сомбор је био њего­во последње уточиште.

На иницијативу многих уче­них и угледних људи овде се 1845. оснива Српска читаоница. Налази се у згради која је подиг­нута наменски за Српску читао­ницу 1882. Уколико вам кажем да је након што се оженио Јули­јаном Паланачки песник Лаза Костић био њен члан, схвати­ ћете колики значај је имала ова Српска читаоница. И не само да је био члан већ је 1901. изабран и за почасног председника. Ту дужност је обављао до смрти 1910, а како би му одала почаст на прави начин, Српска читао­ница је наредних годину дана пословала без председника.

Да ли сте знали да је прва представа у згради сомбор­ског позоришта одиграна дав­не 1882. и да позориште од тада ради у континуитету? Сомбо­рско позориште је смештено у згради која је подигнута пет го­дина раније, а у позоришту су представе режирали најистак­нутији редитељи. На даскама које живот значе изведени су најзначајнији домаћи и свет­ски позоришни комади. Ово позориште се у последњих 11 година може похвалити са чак 15 награда на значајним европ­ским такмичењима. За ово по­зориште везујемо и један врло необичан фестивал.

Од 1993. на крају сваке сезоне се организује Позоришни маратон, који траје три дана и три ноћи. Током тра­јања фестивала све представе које су премијерно изведене у току те сезоне смењују се једна за другом.

Сигурно сте бар једном виде­ли неку слику Сомбора на којој је главни мотив била Градска кућа. Препознаћете је по специ­ фичној фасади када се нађете у овом граду. Настала је 1842. на темељима некадашњег каштела грофа и капетана Јована Бранко­ вића у стилу неокласицизма. У згради је некада била смештена градска управа, а свечана сала је служила за одржавање седница. У приземљу се налазе дућани, а неко време је ту била смештена и градска библиотека.

БАРОК У ДРЖАВНОЈ СЛУЖБИ

У близини Сомбора, на са­ мој граници са Републиком Хрватском, смештен је музеј Батинске битке. Пре неколи­ ко година је реновиран и у њему се данас налази стал­на поставка посвећена овом историјском догађају, који се одигравао од 11. до 29. нове­мбра 1944. У музеју можете сазнати какав је утицај ова битка имала на даљи ток Дру­гог светског рата.

Још једно интересантно здање не треба пропустити, а реч је о палати грофа Анту­на Грашалковића, изграђеној 1763. у барокном стилу. Ова палата је првобитно служила као имиграциони центар и ка­рантин за досељено немачко становништво. У туристич­кој организацији Сомбора су ми рекли да се у овом здању касније налазила сомборска телеграфска станица; између два рата је ту била смештена Пореска управа да би после рата неко време палата Гра­шакловића служила као седи­ште полицијске службе.

аутор НИКОЛА СТОЈКОВИЋ Turizmoblog.com

ФОТОГРАФИЈЕ: БОРБА