Беч, престоница царева и уметника

НА ЛЕПОМ ПЛАВОМ ДУНАВУ ЛЕЖИ ГЛАВНИ ГРАД АУСТРИЈЕ

Према овогодишњем Мерсеровом извештају, то је најбољи град за живот у свету и једно од најомиљенијих одредишта туриста

Провести 20 дана у туристичкој посети Бечу, а не написати путопис за једног новинара исто је што и отићи на море, а не окупати се, купити књигу, а не прочитати је или отићи на стадион, а не одгледати утакмицу… Амбиција да се о Бечу каже нешто ново и непознато равно је амбицији детета које узима чашу и покушава да исуши море. О њему и његовом вишемиленијумском битисању написани су томови књига и монографија, снимљени филмови, репортаже, ТВ емисије… па вам се свака прича чини испричана. Мамац туристима из целог света, па и мени, јесте чињеница да је, према овогодишњем Мерсеровом извештају, Беч најбољи град за живот у свету и једно од најомиљенијих одредишта туриста. Политичка стабилност, добра инфраструктура, добра здравствена заштита, квалитет воде, комунални систем, јавни превоз, образовање, мноштво могућности за култури и забаву… били су критеријуми у рангирању.

За светске критеријуме, Беч није превелики град – има око два милиона становника. Подељен је у 23 дистрикта, кружно распоређена од центра ка периферији. Обиље предивних палата, најразличитијих архитектонских стилова, углавном је претворено у музеје, галерије и седишта националних институција. Генијалност бечког барока огледа се у спајању раскошног с интимним, италијанске ренесансе и аустријске касно-готичке скулптуре у хибридну мешавину романтике, готике и барока.

Скоро све главне знаменитости су смештене у Рингштрасе – улицу дугачку око пет километара, која кружи око ужег градског језгра. Ту се налазе Бечка државна опера, Парламент, Градска кућа, Универзитет, Берза, Музеј историје уметности, Природњачки музеј, Музеј примењене уметности… затим, споменици Гетеу и Јохану Штраусу Млађем, Штадпарк и Ратхаус парк, Трг Марије Терезије, Леополд музеј, Музеј Албертина, Kарлов трг, Kатедрала Светог Стефана, Царска палата Хофбург, Моцартова кућа, Грабен и Јеврејска четврт, Швајцарски двор…

Нешто даље, изван тог ринга су дворац Марије Терезије, Шенбрун, Градски зоолошки врт, као и Хундертвасерова кућа-музеј. Ово здање је популарна туристичка атракција са својом благо валовитом фасадом, декорисаном светлим бојама, плочицама, керамиком и куполама. Један од најпознатијих аустријских уметника у последње време је своју заљубљеност у природу на најнеобичнији начин инкорпорирао у своје сликарство, скулптуру, штампу, дизајн и архитектуру, којима се успешно бавио.

Сахер торта – ништа нарочито

Сви су ми причали о бечким кобасицама које се продају по уличним штандовима, сахер торти и пити од јабука. Пробао сам – ништа нарочито. Наше роштиљ кобасице из Срема су много боље, сахер торта је обична мешавина чоколаде и џема од кајсија, од које наше бачкуље праве много боље, а пита од јабука је заиста сасвим солидна, скоро као кад их направе наше сосе из Баната. Много више сам уживао у другим у Бечу омиљеним јелима: чешким кнедлама, мађарском говеђем гулашу, пољском пуњеном купусу, пилећем котлету, куваној говедини с реном, бечком телећем котлету, печеној пилетини и салатама од кромпира и краставаца…

Највише ми се свидео Хофбург, огроман комплекс резиденција и палата, по чијој архитектури сам лако уочио да су вековима грађене и дограђиване. Није ме толико интересовало што је у једној од тих зграда и данас државни врх Аустрије, колико могућност да у многобројним музејским поставкама видим огромно лично богатство Хабзбурговаца, лустер тежак пола тоне, аскетску собу Франца Јозефа с гвозденим војним камперским креветом и собе које је користила његова прелепа супруга царица Елизабета Сиси. У огромном комплексу тих зграда су и одаје с благом, царски апартмани, Музеј царице Сиси, Национална библиотека, Етнолошки музеј, Ефесов музеј, Музеј страних музичких инструмената, царска круна Светог Римског царства и шта све још не. Речју- Хофбург је историја, знаменитост и лепота чијем упознавању је потребан дан, два, недеља…

Други по импресивности је дворац Шенбрун, на десетак километара од центра, најпосећенија атракција Беча. На улазу ме је дочекао симпатични просјак прерушен у Моцарта, што је и написано на постољу на којем је стајао. Да уштедим који евро, спасла ме је маса посетилаца која се тискала да убаци новчић у његов буђелар окачен на пецаљку.

ФОТО: WIKIPEDIA / C.STADLER-BWAG / CC-BY-SA-4.0

Дворац је дело Хазбурговаца, али га је битно доградила и у њему столовала Марија Терезија. Окружен је бројним парковима начичканим статуама античке митологије, на чијем узвишењу је љупка силуета величанствене колонаде глоријета – некада сала за пријеме, данас је репрезентативни кафић, видиковац на Беч – а подно њега прелепа Нептунова фонтана. Осим импресионираности спољашњошћу, вредело је платити позамашну своту за улазницу и у дворцу видети Дворану огледала, у којој је волео да наступа млади Моцарт, Kинеску округлу собу, строго поверљиву “трпезарију”, у којој би се сто, док је Марија Терезија обављала тајне консултације, подизао с пода с комплетно припремљеним оброком, тако да нико од послуге не би био присутан током разговора. Ту је и сала за билијар, раскошна Балска дворана, бројне трпезарије, Наполеонова соба, Музеј кочија с импресивном колекцијом, апартмани у којима је живео царичин муж и многобројна деца (родила их је 16, троје је умрло као бебе). Провео сам цели боговетни дан, а чини ми се да би ми требало још најмање три да бих “све” обишао и, бар површно, видео. А и нешто више пара јер се улаз у сваку од одаја плаћа посебно.

Ако је Марија Терезија неспорно била омиљена царица – којој се, ето, Беч одужио дворцем-музејом, величанственим тргом и спомеником у центру – ништа слабије није прошао ни Еуген Савојски, аустријски кнез, војсковођа и државник – највећи војсковођа свога времена. Осим огромног споменика пред Холбургом, саграђем му је, наравно, још за живота, дворац (горњи и доњи) Белведере, летња палата с најлепшим делом бечке барокне резиденцијалне архитектуре, извајани чаробни свет са својим алегоријским скуптурама, фонтанама и вртовима. Са дворца пуца прелеп поглед, како на огроман парк препун дрвећа, цвећа, скулптура и фонтана тако и на Беч јер је на узвишењу. Претворен је у музеј, у чијој сам горњој палати сатима уживао гледајући највећу на свету колекцију слика Густава Kлимта.

ФОТО: WIKIPEDIA/THOMAS LEDL

Централном пешачком зоном Грабен у Јеврејској четврти доминира Пестзојле – Kружни стуб, потресан лоптасти споменик ослобођењу града од куге л679, који спаја понизност пред богом и језиву опчињеност самом болешћу. Четврт је веома посећена јер је у строгом центру, а седиште је најмодернијих продавница и кафана. Ту је и Јеврејски музеј, који прати историју градске јеврејске заједнице од средњег века, кроз године својих чувених доприноса бечкој култури, све док је нису истребили нацисти у Другом светском рату. Споменик жртвама Холокауста, који комеморише више од 65.000 убијених аустријских Јевреја, потврђује да се Беч достојанствено одужио јеврејском народу који је овде страдао, ваљда као нигде у свету! Задивила ме је необичност спомен-обележја пред зградом музеја јер подсећа на изокренуту библиотеку чије полице гледају према унутра.

Kоначно, оно што ме је гануло до суза је споменик Против рата и фашизма испред ког је контроверзна бронзана скулптура клечеће фигуре која подсећа на понижење Јевреја које је нацистички режим присиљавао да рибају плочнике четкицом за зубе!

У центру Беча сам остао без даха пењући се на готички торањ Kатедрале Светог Стефана с кога се види не само 200.000 црепова којима је покривена, већ и цео Беч, као на длану. У унутрашњости торња налазе се барокни олтар и звоно Пумерин тешко преко 20 тона, изливено од бронзе, као и 300 турских топова, заробљених након опсаде 1683.

Оно што нисам видео у Бечу, а желео сам, су Пратер – велики јавни парк, Зоолошки врт Шенбрун, Дунавски торањ – Бетонска игла у Дунав парку, предивна, богата и атрактивна предграђа Беча узводно и низводно уз Дунав, као и многе атрактивности на дунавском каналу и Дунаву. Једноставно, за тих 20 дана боравка нисам стигао, а тешим се да ми је нешто остало и за следећу посету!

аутор ДРАГАН ПЕЈИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: Драган Пејић