Чаробни замак у загрљају стене

Предјамски дворац, средњовековно уточиште витезова

Иако су многима прве асоцијације на дворац раскош, благо или злато, ово здање то нема, али има оно што је било најзначајније за средњи век – сигурност

На свега неколико километара од Постојнске јаме, испод села Предјама, на литици од 123 метра висине уздиже се Предјамски дворац, стар више од 800 година. Ова импозантна грађевина уписана је у Гинисову књигу рекорда као највећи пећински дворац на свету. Посебан и јединствен, уврштен је и у десет најфасцинантнијих двораца на планети. Током своје дуге историје, почев од 12. века, мењао је власнике, па су многе угледне породице тог времена у њему проналазиле уточисте.

Еразмо Предјамски, витез бунтовник

Током 13. и 14. века постао је озлоглашен као скровиште хајдука, који су пресретали трговце у том крају, чувеном по друмским разбојницима, због чега су тадашњи хроничари били убеђени да у тамошњим шумама обитава сам ђаво са својим стадима. Најпознатији становник овог замка био је Еразмо Предјамски, витез и племић који је Предјамским градом управљао у 15. веку. Због својих веза с Матијом Корвином и због убиства једног царског рођака Еразмо је пао у немилост тадашњег светог римског цара Фридриха ИИИ Хабзбуршког.

Након што је успео да избегне заробљавање повукао се у свој замак, из кога је почео да изводи хајдучке нападе на околне крајеве у саставу Светог римског царства. Царска војска под вођством гувернера Трста Гашпара Равбара напала је Еразма у његовом замку, те је почетком 1484. отпочела вишемесечна неуспешна опсада Предјамског замка, која је трајала током целе зиме и пролећа с циљем да се људи изгладне, али се десило супротно.

Пећина која се налазила иза замка крила је у себи тајне пролазе којима су Еразмови људи излазили из утврђења и допремали залихе хране и намирница у замак. Пркосећи и провоцирајући војску која је вршила опсаду, Еразмо им је катапултирао печеног вола, а за Ускрс послао печено јагње да би потом наставио и да шаље свог слугу који је тршћанском гувернеру доносио разна јела (дивљач, па чак и прве сазреле трешње).

Слугу је Гашпар, на крају, поткупио да би му помогао да убије Еразма. У замку се налазила издвојена мала грађевина над провалијом, која је служила као нужник, до које се стизало само преко малог моста. Поткупљени слуга је једне ноћи, када је Еразмо отишао у тоалет, опсадницима дао светлостни сигнал свећом, након чега су отворили ватру из топова и пројектилима разнели тоалет, са све Еразмом у њему, након чега се замак предао.

У народном предању је сачувано и да Еразмо није погинуо од топовских ђулади, већ од стења које се, због дејства артиљерије, обрушило на полусрушени тоалет. Према легенди, сахрањен је недалеко од замка, испод Еразмове липе, поред Цркве Свете Марије. У знак сећања на Еразма Јамског у августу сваке године под замком се одиграва витешки турнир.

Након погибије Еразма, замком је управљао Адам Пиргсталер, да би од 1567. њиме завладала породица Кобенцл. Управу замком су 1846. добили грофови од Виндишграца који су њиме владали све до 1945, када су га власти национализовале. Након тога је постао власништво Републике Словеније.

Уникатне одаје

Иако су многима прве асоцијације на дворац благо, раскош или злато, овде то није случај, али само здање има једну и те како квалитетну особину значајну за средњи век – сигурност. Највећи део замка припада ренесансном периоду, када су га његови тадашњи власници Кобенцли обновили и проширили, о чему сведочи година (1583) испод њиховог грба на улазној кули.

Унутар тешко освојивих зидина затећи ћете витешку дворану, једну од највећих просторија у замку, одају с оружјем, оклопима, штитовима, луковима и стрелама, дворску трпезарију и кухињу, док су најзанимљивије тамница, капела и одаје за становање. Соба која много говори о тадашњем животу дворана је камината, једина грејана просторија у дворцу у којој се спавало, јело и купало. Унутрашњост замка, данас музеја, испуњена је аутентичним конзервираним намештајем и покућством, док сам утисак средњовековног живота додатно појачавају фигуре људи у природној величини како обављају свакодневне послове. Сталну поставку чине и слике, као и Пијета – мермерна статуа Богородице са Христом из 1420.

Јама под градом

Испод Предјамског дворца налази се друга најдужа пећина у Словенији. Дуга је 14 километара, а простире се чак на четири спрата. Захваљујући положају и повољној температури, пећина је зими станиште колоније шишмиша, те је због тога обилазак могућ само од маја до септембра да се не би реметио њихов зимски сан. У јами нема електричних инсталација, те посетиоци пре уласка добијају батеријске лампе. Туристичка деоница дуга је 700 метара и обухвата Коњску стају, Главни ходник, Ходник имена, Велику дворану и Фиженцу, где се налази излаз на површину.

Археолошка налазишта у шупљини иза Предјамског дворца сведоче да је човек овде живео већ у камено доба. На улазу у ходник Коњска стаја пронађени су остаци из римских времена, а у Ходнику имена могу се видети потписи из 16. века.

 Занимљивости

– У Предјамском замку су 1986. снимани делови филма “Божји оклоп” с Џекијем Ченом

– Због своје аутентичности послужио је многим ауторима као инспирација. Кажу да је Џорџ Р. Р. Мартин, аутор хит серије “Игра престола”, овде пронашао много идеја

– Екипа ТВ канала Дискавери је у ноћним сатима у замку забележила чудне звукове

– Иако на први поглед делује застрашујуће, многи га сматрају романтичним и баш у њему организују своја венчања

Фото: Борба