Scroll Top

Дорћол, српски Монмартр

dorcol-srpski-monmartr
Сличне теме

ИСТОРИЈСКА ШЕТЊА КРОЗ НАЈСТАРИЈЕ ПРЕСТОНИЧКО ЈЕЗГРО

Mного је насеља у Београду која плене лепотом, неким посебним шармом. Привлаче пажњу посетилаца у сваком смислу, без обзира на то да ли се ради о мистичним причама, легендама, природним лепотама, историји, савршеном урбанистичком решењу или посетиоце одушеве из неког другог разлога. Овога пута шетамо Дорћолом, који магнетски привлачи посетиоце, док су староседеоци непоправљиво заљубљени у овај комшилук.

Један од разлога је и густо историјско ткање сваког дорћолског кутка, бисера општине Стари град. Насеље се налази у најстаријем градском језгру и када томе придодате уске (па неке и калдрмисане) улице, посебну атмосферу у кафићима и ресторанима, а тек какав је провод по дорћолским кафанама, не можете, а да не осетите неке симпатије према српском Монмартру. Ту су музеји, позоришта, цркве, синагоге и џамије у колевци данашње престонице и свега што њу чини.

До  краја   текста  покушаћемо да одгонетнемо и да  ли је Дорћол познато по  Улици Страхињића бана или је Улица Страхињића бана позната по Дорћолу?

Реч Дорћол потиче од две турске речи: дорт – што значи четири, и јолд – што значи пут. Тако у буквалном преводу можемо рећи да име Дорћол значи раскрсница четири улице. Та раскрсница се налазила на месту данашњих Улица Цара Душана и Краља Петра, односно Дубровачке. Била је то значајна трговачка веза између Турске, Аустрије, Бугарске и Млетачке Републике.

ЦАРА ДУШАНА 10

Можда вам сама адреса неће значити много, али  реч  је о најстаријој очуваној кући на територији данашњег главног града. Овај објекат је изграђен двадесетих година 18. века, у време владавине аустријске царевине. За градњу, и то у стилу барока, био је задужен Никола Доксат де Морез – први београдски урбаниста. Овај објекат се налази под заштитом државе, као споменик културе од изузетног значаја. Након ослобађања Београда кућа је била у власништву Елијаса Флајшмана, који је у кући имао занатску радионицу, о којој, нажалост, не знамо много. Интересантан је податак да се у овој згради налазила пекара – прва радња у СФРЈ која је радила 24 часова дневно 365 дана у години. Поменуо сам  мистичне приче, а мислио сам управо на причу о Николи Доксату, Дорћолу и мрежи подземних пролаза, за које се верује да је тачне трасе знао само Никола Доксат. Наиме, Никола Доксат де Морез је био швајцарски генерал у војсци Хабзбуршке монархије. Након што је прекомандован и пребачен у Београд имао је један  веома  значајан задатак, да  утврди  Београд. Међу првим радовима подразумевала се изградња седам једноспратних грађевина, а главна специфичност ових објеката јесу подземни пролази којима су зграде међусобно биле повезане. Према неким изворима, верује се да су биле чак повезане и са Београдском тврђавом. О овим пролазима данас не знамо много. Након завршеног Другог светског рата становници ових кућа се нису усудили да их истраже. Разумљиво, реч је о запуштеним и, најчешће, поплављеним тунелима због повећаног водостаја Саве и Дунава. Доксат је био оптужен за велеиздају, због чега је живот изгубио баш међу зидинама Београдске тврђаве. Према неким изворима, по чаршији се пронела вест да му је живот одузет да се никада не би сазнале трасе подземних пролаза. Остале су записане последње речи које је Доксат изговорио: “О, тврђаво, ја сам те саградио, а ти ми сада узимаш живот.”

Ни  сами  не  знамо  колико пута смо прошли поред неке грађевине, а да не знамо коме је некада припадала или  по  коме  је  добила назив. Један од примера је Пијаца Скадарлија, која скоро сто година снабдева становнике овог насеља.

Иако је назив Бајлонијева пијаца званично промењен након Другог светског рата у Пијаца Скадарлија,  међу људима се није примио. Овакав назив је добила по Игњату Бајлонију, родона-челнику породице Бајлони и једном од најпознатијих предузетника 19. века у Београду, родом, иначе, из Чешке. Године 1855. са породицом долази у Београд, где је и умро 1875. Ова пијаца је отворена 1927. и под таквим називом остаје скоро 20 година. Бајлонијеви су били истакнути људи тог периода не  само у Београду већ у целој Србији. Одмах након почетка Другог светског рата поро- дица се иселила из Србије и данас можда само  неко од наследника живи у Београду. Данас Београђане на породицу Бајлони подсећа само стари назив пијаце и можда још понека зграда која одавно није у власништву ове породице.

ЗНАМЕНИТА ЈАЛИЈА
Иако писане изворе о Јеврејима у Београду имамо тек од 16.века, постоје извори који их у овај град смештају од самог оснивања. У том периоду се помиње насељавање Јевреја на десној обали Дунава, где образују Јеврејску четврт Јалија. Ову четврт су карактерисале уске, калдрмисане улице, а назив Јалија у преводу са турског језика значи обала. Овај део Дорћола је био главно седиште Јевреја до Холокауста,
када је страдао велики број становника јеврејског порекла. Према појединим изворима, преко 80 београдских Јевреја је страдало током Холокауста. Не можемо тврдити када је настала прва синагога, али неки извори кажу да је то у другој половини 16. века. Век касније, ова заједница је бројала око 800 чланова и, ако је веровати писаним изворима, београдска јеврејска заједница је у том периоду имала
највиши културни домет. У Јалији су живели многи аутори и уметници међу који ма препознајемо имена Моша Пијаде, Бора Барух, Леон Коен…

ПОЗНАТИ ДОРЋОЛЦИ

На Дорћолу је током историје живео велики број знаменитих Срба, истакнутих историјских личности или познатих у области културе и уметности. Списак је прилично дугачак, с тога ћу навести само нека од најпознатијих имена, која су оставила посебан траг: Карађорђе, Александар Карађорђевић, Доситеј Обрадовић, Милан Ракић, Јован Скерлић, Никола Пашић, Ђура Јакшић, Ђорђе Крстић, Стеван Стојановић Мокрањац, Меша Селимовић, а у новије време и познати српски глумци Петар Краљ и Небојша Глоговац, затим писац Милорад Павић и певач Џеј Рамадановски.

Када се нађете на Дорћолу (или у близини), не пропустите да посетите Етнографски музеј, који има дугу традицију. Основан је 1901. и након што је променио неколико локација смештен је у зграду која је првобитно пројектована за потребе некадашње Београдске берзе. Још један прилично интересантан музеј за посетиоце свих узраста је Музеј науке и технике, основан 1989, а смештен у згради старе термоелектране. Основан је на иницијативу академика Александра Деспића, САНУ и уз подршку бројних организација. На Дорћолу се налази и Музеј Вука и Доситеја, посвећен двојици великана српске културе – просветитељу и првом српском министру просвете Доситеју Обрадовићу и реформатору српског језика, творцу српског књижевног језика Вуку Караџићу.

У Доситејевој се налази  кућа у којој је живео нас истакнути композитор Стеван Стојановић Мокрањац. На Дорћолу се налази и Дом Светог Саве, смештен у згради које је заштићена као непокретно културно добро. За обилазак Дорћола вам неће бити довољно неколико сати, те ако желите детаљно да га истражите, одвојите бар један дан. А када након напорног дана желите да саберете утиске, то можете урадити на два начина. Први начин је да одете, нигде другде, но у кафану! Рекао сам већ да је атмосфера у дорћолским кафанама посебна. Заправо, потпуно је другачија! Зато не пропустите да посетите неку од познатих дорћолских кафана.

А   други,  подједнако добар начин, јесте да одете до Дунавског кеја и само уживате у погледу на место где се спајају Дунав и Сава, док по кеју срећете погледе становника Дорћола. Овде можете   видети  и   неку од водених птица, становнике иначе оближњег Великог ратног острва. Кроз историју су овде живели народи различите националности, зато ћете на Дорћолу видети и цркву и џамију, истра- жићете некадашњу јеврејску четврт Јалију… Упознаћете архитектуру из периода Угарске, Аустроугарске и из периода турске владавине. Зато ћемо се вратити на почетак текста  и  рећи да је свако насеље лепо на свој начин. Специфичност, лепоту и душу насељу дају људи који су ту живели и који ту данас живе. Без обзира на веру, без обзира на националност. Без обзира на било шта друго, све док су људи.

аутор СТОЈКОВИЋ НИКОЛА

фото Архива Борбе

Додај коментар: