Александар Матановић, легендарни велемајстор, човек из златне генерације, због које се шах у Југославији дуго времена писао великим почетним словом, преминуо је 9. августа у својој 93. години живота

Његови шаховски резултати и остварења били су брилијантни.
Пет сребрних и четири бронзане екипне олимпијске медаље, а једна златна и три сребрне за појединачне резултате на Олимпијадама.
Ипак, можда је и још већу генијалност са својом четворицом сабораца исказао кроз пројекат „Шаховског информатора“ и универзалним шаховским језиком, без ког је данас у шаху немогуће писати и анализирати.
Неко зна, а неко и не: у бившој СФРЈ „Шаховски информатор“ био је највећи извозник у односу на број запослених.
Последњи пут се појавио на обележавању 15. јуна – Дана Шаховског савеза Београда. Иако то није било предвиђено протоколом, на молбу председника Шаховског савеза Београда Андрије Јоргића, обратио се присутнима.
Говорио је, као из рукава помињући пуно идеја како да шах у Србији крене брже напред.
Наравно, увек и на првом месту – шах у школама.
Акција коју је покренуо и дуго година водио.
Највише се задржао око идеје Шаховског дома.
Говорио је о томе као да је том идејом написао свој шаховски тестамент. И ако некад буде тог дома, ваљда би била правда да понесе име „Александар Матановић“.

Фото: Борбина архива
