Scroll Top

Када кажеш Бон, мислиш Бетовен

kada-kazes-bon-mislis-betoven
Сличне теме

У посети родној кући – музеју посвећеном великом композитору

На сваком ћошку у овом прелепом граду можете видети неки од симбола везаних за Бетовена. Осим бројних сувенира, ту су статуе и статуете, мале јавне књижаре и врло интересантне направе

Када сам већ пришао довољно близу Бону, толико да се назиру обриси града, на памет су ми пали стихови Матије Бећковића које је мој мозак обрадио без песничких амбиција, већ, вероватно, због снажне импресије и узбуђења: “Када дођеш у један град и тај град случајно буде Бон, знаћеш и пре него што уђеш у њега да је ту живео Он.” Када се спомене Бон, велики део људи помисли на Лудвига ван Бетовена. Када се Бон спомене у Немачкој, апсолутно сви помисле на Бетовена. Није ни чудо, Немци су заиста поносни на славног суграђанина и једног од најпризнатијих светских композитора у историји и урадили су све да се тај осећај, колико је год могуће, појача, не прелазећи границу доброг укуса.

Шта су све урадили у част Бетовена? Поред његове родне куће, направили су и Бетовенову дворану, уврштену међу споменике светске културне баштине. Концертна дворана је дом Бетовеновог оркестра, који, са својих 106 музичара, представља један од најбољих на немачкој сцени. Сваке сезоне овај оркестар изведе око 120 опера и 50 концерата.

Можда најлепши споменик у Бону је управо споменик Бетовену на Минстерплацу, дело вајара Ернста Хенела из Дрездена. Подизање овог споменика је финансирано кроз добровољне прилоге, а откривен је током првог Бетовенфеста 12. августа 1845.

Осим тога, на сваком ћошку у овом прелепом граду можете видети неки од симбола везаних за Бетовена. Поред великог броја разлноликих туристичких сувенира, ту су статуе и статуете, мале јавне књижаре (не веће од говорница), где доминирају књиге о славном композитору, и врло интересантне направе, које није лако ни описати. На једном ваљку пречника једног метра и висине два метра постављени су прорези кроз које можете завирити и на сваком видети другачији филм о животу најславнијег становника Бона. Верујте, делује врло импресивно.

Сваке године у јесен одржава се Бетовенфест на више од 20 локација у граду и околини, па, уколико сте љубитељи Бетовеновог лика и дела, и у том периоду се нађете у Бону, ову четворонедељну манифестацију не би требало да пропустите. У оквиру фестивала посетиоци имају прилику да уживају у бројним музичким програмима, током којих познати уметници комбинују оригинални звук с модерним интерпретацијама оркестара, као и у позоришним и балетским представама, едукативним радионицама и џез свиркама.

Беч други дом

Лудвиг ван Бетовен рођен је као друго од седморо деце Јохана и Марије и једно је од троје који су доживели другу годину. Не зна се када је тачно дошао на свет, али постоје записи да је крштен 17. децембра 1770. Тада је обичај био да се деца крсте у првих 24 сата живота.

Јохан и Марија доселили су се у Улицу Бонгасе 1767. и ту остали до 1774. Иако су после тога још неколико пута мењали адресе, ова кућа једина је преживела до данас. Бетовен је у Бону живео до 1792, када се преселио у Беч, где је остао до краја живота. Тамо је и сахрањен 1827. на гробљу Веринг.

 

 

Моје главно одредиште, свакако, била је родна кућа Лудвига ван Бетовена, али чак и да ми то није било у плану, вероватно би ме густо постављена туристичка сигнализација која усмерава ка овој атракцији лако убедила да уврстим и ту локацију у обилазак. Бетовенова кућа се налази у срцу Бона и до ње се заиста лако стиже, а због специфичне архитектуре и великог броја туриста који се фотографишу испред ње, још лакше се издалека препознаје. Кућа се налази у Улици Бонгасе 20, где је Лудвиг дошао на свет, и једна је од ретких преосталих у овом граду саграђених у 18. веку. Њена барокна камена фасада је подигнута на подрумима из 12. или 13. века. У приземљу су се налазиле кухиња и оставе, на спрату су биле две мање собе и нешто већа просторија, док су спаваће собе биле у поткровљу. Данас су све ове просторије пре­творене у музеј с преко 150 ори­гиналних експоната везаних за лик и дело чувеног композитора, а начин на који су они предста­вљени одузима дах, па тура која би вам, реално, узела петнаестак минута, овде потраје читав сат. Модерна технологија је прису­тна, али уклопљена у изворно стање куће и никако не штрчи нити пара очи. Готово у свакој просторији имате интерактив­не табле које се налазе у нивоу изложбених витрина и на њима можете читати Бетовенова пи­сма, која се, у тренутку када их отворите, исписују његовим рукописом, док са стране иде куцани текст.

Фото: Пиватна архива

Слично је с његовим нотесом који је користио након што је оглувео. Комуникација је функционисала тако што би саго­ворник у нотесу писао питања, а Бетовен усмено одговарао. На интерактивној табли је то упра­во тако и представљено и личи на савремени вид комуникације на мобилним телефонима.

Последњу декаду свог живота Бетовен је провео као апсолутно глув човек, али тада је, верова­ли или не, створио своја највећа ремек­дела: Мису Солемнис, Хамерклавир сонату, Девету симфонију и последње гудачке квартете. У једној од изложбених витрина налазе се сва по­магала која је Бетовен користио током периода губљења слуха. Много је невероватних експоната и тешко је издвојити шта је то на­јзначајније. Међутим, оно што је најпре­ познатљиви­је јесте Бето­венов портрет, рад Јозефа Карла Штилера, из 1820. Он зау­зима централну позицију у првој просторији у коју уђете. Други експонат који највише привлачи пажњу јесте последњи Бетове­нов клавир и то је место где се чека на ред за фотографисање. Мени се највише свидела простори­ ја у којој можете да седнете и са слушалицама уживате у Бетовено­вој музици док гледате ходник ко­јим је шетао овај музички геније или кроз прозор погледате парк по­ред куће у којем је седео и, мо­жда, црпео инспирацију.

Комерцијални садржај се не налази у кући и то је остави­ло одличан утисак. Су­венирница и билетарни­ца се налазе одмах преко пута зграде, рекао бих, преко пута улице, али пошто је у питању пешачка ста­за, говоримо о стварно малој ди­станци, но сасвим довољној да се не наруши склад здања из 18. века.

Цена улазнице је 12 евра, а за аудио­водич на енглеском тре­ба доплатити још 20. Сувенири се крећу од неколико евра до неколико стотина евра. Питање је да ли ћете се одлучити за ма­гнет или реплику чувеног Бе­товеновог портрета.

За крај, разбијање једног мита. Наиме, за Бетовена се говори да је био пргав, себичан, нарцис, самотњак, мрачан, шкртица, хипохондар… и алкохоличар.

Професорка Лора Танбриџ, једна од највећих познавалаца живота Лудвига ван Бетовена, тврди да је то део романтичног мита јер људи више воле слику о уметнику кога муче унутра­шњи демони и физичке бољке. Мада, можда је за разбијање мита довољно знати да је Бетовен написао “Оду радости”.

Боравак у Срему?

У селу Голубинци, недалеко од Старе Пазове, налази се недавно обновљени замак Шлос, који чува мало познати податак: да се пре више од два века његовим ходницима шуњао Лудвиг ван Бетовен лично. У ово тада ненасељено место “на крају света”, на војној граници Аустроугарске и Турске, службу је добио аустријски племић Карл фон Грет са својом младом супругом Јоханом фон Хонрат. Јохана је била Бетовенова прва љубав, али њени родитељи су били против тог брака. Но, ни Јоханина удаја ни селидба у Голу­бинце нису је спречили да настави дописивање с младим пијанистом. У једном писму му је чак нацртала и план двор­ца и упутства како да до њега стигне, те се претпоставља да је Бетовен ту и боравио 1789, као лудо заљубљени тинејџер

Аутор: Милан Богојевић

 

Фото: BEETHOVEN-HAUS BONN / DAVID ERTL

Додај коментар: