Фантастични трио иза “Пепе Прасета”

Јелена, Aна и Наташа Поповић позајмљују гласове омиљеним јунацима

Бије нас добар глас да смо синхронизатори с изузетном дикцијом, певачким могућностима и да се најуверљивије смејемо

Jелена Ђорђевић Попо­вић је дугогодишњи новинар, уредник и ТВ водитељна РТС и током каријере се опробала у свим телевизијским жанровима, од информативног додокумен­тарног и забавног програма. Њен лик ће вам сигурно бити познат из емисија “Шареница”, “Србија на вези” и “Београдска хроника” али више од 20 година Јелена се паралелно бави и синхрониза­цијом цртаних филмова. Због изузетних могућности трансфо­рмације гласа, оживела је многе јунаке цртаћа на којима генера­ције малишана одрастају. Љубав према гласовној глуми пренела је и на ћерке Ану и Наташу Поповић. Оне чине фантастичан трио у цртаном серијалу “Пепа Прасе”, поза­јмљујући гласове Пепи, њеном брату Џорџу, Мами Прасе и Kенди Маци.

– Таленат је учи­нио своје, како код мене тако и код Ане и Наташе. У нашој породици се увек неговао правилан говор, а када се томе придруже љубав, афинитет и таленат, онда је по­четак добар. У нашој фамилији има и глумачких гена. Данило Бата Стојковић је мој стриц по татиној фамилији, док ми је пр­вак позоришта у Врању Драган Станковић Митке фамилија по мами­ној линији ­ обја­шњава на почетку разговора за Борбу Јелена Ђорђевић Поповић.

Она открива и како су се све три нашле у серијалу “Пепа Прасе”. У њему Јелена и Ана глуме брата и сестру, а Наташа њихову дру­гарицу и њихову маму.

– Kада ми је поверена главна улога у овом светски популар­ном серијалу, није било довољ­но тако “малих” дечјих гласова. Ана и Наташа су ме чекале у сту­дију да завршим посао. Сасвим спонтано смо дошли на идеју да њих две опробају своје гласиће и, ево, већ 18 година су у свету гласовне глуме. Оне су уједно и прва деца у Србији која су ушла у свет синхронизације. Наташина прва улога је била Kенди Маца, када је имала 10 година, а Ана је са седам“ постала” Џорџ и чак и данас, са својих 25, ради ту гла­совну трансформацију ­ обја­шњава Јелена.

Однедавно је овај трио отво­рио своју Инстаграм и Фејсбук страницу “Ја сам Пепа Прасе”, на иницијативу многих родитеља ко­ји су желели да своју децу обра­дују разговором с омиљеним јунацима. Такође, у сарадњи с родитељима, заједнички решавају и свакодневне слатке иза­зове одра­стања. Тако, када их њи­хов омиље­ни јунак позове и каже да је скупљање играчака исправна ствар, а да су спанаћ и броколи здрава храна, мали­шани махом послушају савете.

­- Имам родитељског искуства, а и психологија ме је одувек за­нимала. Ана ће ускоро понети звање професора физичког ва­спитања, а на својим академским студијама на Факултету спорта и физичког васпитања у Београду стекла је знање из области опште и развојне психологије, дидакти­ке и педагогије. То јој омогућава да додатно допринесе послу који радимо заједно, а то су телефо­нски позиви, представе… Није довољно само да, рецимо, Пе­па, као омиљени јунак, нештo каже детету, већ то треба да буде смислено, а зато су ту и родитељи када се дого­варамо -­ додаје Јелена.

Наша саго­ворница сматра да родитељи треба да буду ментори деци, да их усмеравају на сопствени пут јер човек је срећан само ако ради посао који воли, а не онај који му је наметнут. Обе њене ћерке су сагласне, наглашавајући да су кренуле мајчиним стопама, али да корачају својим путем, без протекција и притисака.

Српска Пепа незванично је проглашена за најбољи глас после британског оригинала, нашта је Јелена изузетно поносна, додајући да је Пепа и у Србији похваљена због добре дикције, што је важно јер деца тако уче и правилно да говоре. Према ње­ним речима, поједини логопеди неретко родитељима препоручу­ју баш цртани фи­лм “Пепа Прасе”, као помагало при корекцији говора код деце.

– Изузетно ми је задовољство што су експе­рти из области синхронизације препознали мој таленат и што сам, иако нисам завршила глуму, била позвана у овај врло одгово­ран, занимљив и захтеван посао. На самом почетку каријере, као гласовне глумице, уследиле су изузетно јаке, а касније ће се испоставити и мени најдраже, улоге Мини Маус и Пепа Пра­се ­ присећа се Јелена.

Од 11 снимака, колико је стигло на адресу Дизнија, продукција је одлучила да глас српској Ми­ни Маус позајми управо Јелена, која је ову анимирану јунакињу доживљавала као своју још у детињству, када и није сањала да ће се бавити синронизацијом цр­таних оства­рења.

За њену ћерку Ану највећи изазов је позајмљи­вање гласа мушким ликовима. Почевши од Џорџа, као прве мушке улоге која јој је повере­на, до сада се више пута срела с тим изазовом, радећи серијале и дугометражне филмове.

­- Од бројних мушких улога ко­је сам радила издвојила бих јед­ну, можда и најзахтевнију досад, Дантеа, аниме­лика у цртаном филму “Беј блејд”. Kао што за Јелену кажу да има велики ра­спон гласа и да може да ради све улоге­ “од бабе до бебе”, тако је и мени велика сатисфакција када не само гледаоци већ и медији не препознају да мушку улогу ради женски глас ­- истиче Ана Поповић.

Њена старија ћерка Наташа у серијалу “Пепа Прасе” поза­јмљује глас Kенди Маци, а у једној сезони се “појављивала” као Мама Прасе и тумачила не­колико женских улога парале­лно, што потврђује колико има велику и добру гласовну тран­сформацију. Ипак, омиљена улога јој је Лин Буке, из серијала “Kућа Бука”. Kао највећи адут за бављење гласовном глумом, Наташа наводи то што има завр­шену музичку школу и одлично познавање енглеског језика.

– Преводилац сам и предавач, што ми даје много предности у овом послу. Једноставно, све прати једно друго. Често сам ангажована за певање у рекла­мама, а у цртаним филмовима за сонгове. Посебно ми је драго што сам, радећи синхронизације цртаних филмова, заједно са Јеленом и Аном, прошла још једну школу а то је спикерски занат – преноси своје искуство Наташа. Све три саговорнице Борбе су сагласне да оживљавање цртаних јунака није лак задатак и да су изазови велики, додајући да, пре свега, осећају одговорност према најмлађима. Поред тога, потребна је велика концентрација и спретност јер приликом синхронизације, заправо, обављају три радње истовремено.

– Kонтролишете усвојени глас, пратите текст, водите рачуна да глумачки останете у карактеру лика, да одговорите на поверену улогу. Свака емоција мора заиста да буде убедљива и у складу с сликом и сценом, једноставно, искрена и тачна. Нас, као гласовне глумице, бије добар глас да смо синхронизатори с изузетном дикцијом, певачким могућностима и да се најуверљивије смејемо, а тај задатак није свакоме лак – једногласне су у оцени Јелена, Наташа и Ана.