Scroll Top

Карловачки бермет пред путницима Титаника

karlovachki-bermet-pred-putnitsima-tit
Сличне теме

Вино и љубав – то су прве асоцијације за мало место у Срему, у подножју Фрушке горе. Када ме неко, као туристичког водича и туризмолога, пита које место је најлепше у Србији, без размишљања ћу одговорити: “Сремски Карловци.” То место заиста доживљавам на тај начин

Постоји нешто лепо, племени­ то и посебно у овом насељу: у архитектури, на улицама, у атмосфери карловачких кафана и ре­сторана… Међутим, та ат­мосфера би била непотпуна без становника насеља, који ће вам љубазношћу сигурно улепшати боравак. Овде се живи полако, овде се не жури, већ се ужива. Нема журбе, нема стреса, нема галаме, а има све оно што је потреб­но након напорног дана (или напорне недеље) у неком ве­ ликом граду.

фото Борба

КАРЛОВАЧКИ РАТ И МИР

Историја Сремских Карловаца нас враћа на почетак 14. ве­ка, када се насеље први пут спомиње, као каштел Каром, док данашње име добија у пр­вој половини 16. века. Током бурне историје, Карловци су се развијали као значајно тр­говачко место, захваљујући географском положају и, пр­венствено, близини Дунава. Током периода Турака насеље је постало једно од најзнача­јнијих и највећих градских насеља. Под турском управом остаје све до 1688, када избија Велики бечки рат. Турци, који су заслужни за убрзани развој насеља, сада га при повлаче­ њу пале и уништавају. Велики рат је трајао све до 1699, када је потписан Карловачки мир. То је био најзначајнији исто­ријски догађај који је Сремске Карловце увео на светску сце­ну. Занимљив податак је да је при потписивању овог мира, први пут у историји, кори­шћен округли сто за прего­воре. Преговори су трајали 72 дана, а на месту где је мир потписан 1817. подигнута је капела Свете Госпе од мира. Карловци се налазе на око 12 километара од Новог Сада и, према последњем попису, у насељу живи око 8.750 ста­новника. Мислим да у Срем­ским Карловцима свака зграда има своју причу и да је свака јединствена. Најзначајније гра­ђевине се налазе у центру гра­да, окружују пешачку зону и право је уживање попити кафу на оваквом месту. Чини ми се да овде тишину може прекину­ти само звук црквених звона. Прва у низу грађевина је зграда Богословије, названа Свети Ар­ сеније Сремац. За ову грађевину кажу да је једна од најзначајни­јих грађевина у Карловцима, али и шире, можда чак и једна од на­јзначајнијих на територији наше земље. Смештена је у старом је­згру Сремских Карловаца. Прву српску православну богословију је основао 1794. Стефан Стра­тимировић, а данашњу зграду је подигао патријарх Георгије Бранковић 1900. Пространим тргом доминира зграда Патри­јаршког двора ­ најмонументал­ није здање на територији дана­шњих Сремских Карловаца. У двору се данас налази седиште епископа сремског, а за јавност је отворена и ризница, у којој се налази стална поставка. Многи предмети су донети из разоре­них цркава Босне и Хрватске. Заједно с вредним иконама, пор­третима, вредним рукописима и књигама чине веома богату риз­ницу. У ризници се чува и књига “Цветник”, написана у 15. веку, која је представљала својеврстан уџбеник за младе монахе.

Без куглофа не иде

Ако не пробате куглоф, као да и нисте били у Сремским Карловцима. Куглоф је традиционални колач, а да би се традиција очувала, основана су удружења која су до да­ нас прикупила преко 400 рецепата за припрему куглофа. Старији мештани ће вам рећи да је куглоф био незаобилазан на празничној трпези и да се углавном јео са белом кафом. Сваке године током јуна организује се Фестивал куглофа. Такође, у Карловцима се налази и Музеј куглофа, у ком се често организују радионице да би посетиоци могли из прве руке да чују све о овом колачу, али и да науче како га најла­кше и без муке могу припремити.

Када долазите у Карловце (из правца Новог Сада или Бансто­ла), у пространој војвођанској равници ћете уочити два зво­ника. Реч је о барокним звони­цима саборне цркве, посвећене Светом Николи. Црква је сме­штена уз Патријаршки двор, а подигнута је у другој половини 18. века. Градња је започела на подстицај Карловачког митро­полита Павла Ненадовића. На основу расположивих информа­ција, знамо да је црква изграђе­на према плановима који су на­ стали у Бечу, али име архитекте овог здања ни до дана данашњег није познато. Кажу да је иконос­тас право ремек­дело српског ба­рокног сликарства. Данашњи изглед црква је добила почетком 20. века, након реконструкци­је. Завод за заштиту споменика је Саборну цркву категорисао као културно добро од изузет­ ног значаја. У олтарском делу се налази кивот са деловима моштију Светог Арсенија Сре­мца ­ другог српског архиепис­копа.

Уз Цркву Светог Николе налази се Римокатоличка црква, посвећена Светом Тројству. И ова црква је у барокном стилу, подигнута у другој половини 18. века. Изграђена је на месту старе базилике, а портал цркве је један од најлепших барокних портала на овим просторима.

Најстарија српска гимнази­ја налази се у Сремским Кар­ловцима. Њена црвена и жута доминирају на Тргу Бранка Радичевића. С радом је почела давне 1791, а данас се у школи уче савремени и класични је­зици. Карловачку гимназију су похађали многи истакнути и успешни људи. У дворишту гимназије се налази биста Бран­ка Радичевића ­ једног од њених најпознатијих ученика. Када од гимназије кренете ка Фрушкој гори, долазите до Стражилова – вероватно најпознатијег изле­тишта изнад Сремских Карло­ваца, где се налази гроб великог српског песника Бранка Радиче­вића. Кажу да је млади песник на овом месту проводио много времена и да је баш оно било предмет инспирације за његово стваралаштво. Сваке године се у Карловцима организује мани­фестација Бранково коло, у знак сећања на истакнутог песника.

ИЗВОР КОМЕ СЕ ВРАЋА

Још од давнина се винова ло­за узгаја на овим подручјима. Преци данашњих становника Сремских Карловаца су савла­дали захтевне послове виногра­дарства. Према неким изворима, од друге половине 18. века се у оближњем манастиру Круше­дол припремало вино бермет – слатко, густо, црвено и веома укусно. Бермет је традицио­нално десертно вино које се овде производи вековима. У туристичкој организацији сам добио податак да су карловачки винари бечком двору продава­ли Бермет по веома високим це­нама. Сазнао сам и да изузетан укус вино има због лековитих биљака, зачина и сувог воћа ко­ја се додаје током производног процеса. На многим такмичењи­ма је ово вино добијало значајна признања. Бермета је било чак и на тржишту Америке, а веро­ватно се служило и на чувеном “Титанику”.

У центру, тик уз Карловачку гимназију, налази се барокна чесма Четири лава. Чесме и ги­мназије се сигурно сећате из чу­веног филма “Лајање на звезде”, као једно од многих места где се чувени Филозоф на различите домишљате начине удварао Да­ници. Чесма је подигнута пред сам крај 18. века, а обновљена је 2007, заслугама професора др Миодрага Радуловачког ­ некадашњег ученика Карло­вачке гимназије. Ова чесма не само да краси пространи трг без саобраћаја већ се за њу ве­зује једна легенда. Верујем да је то истинита прича и само чекам тренутак када ће се остварити. Наиме, кажу да ко год попије воду са ове чесме вратиће се у Сремске Карловце и ту остати да живи. При свакој посети по­пијем мало воде, са жељом да се овде вратим.

аутор: НИКОЛА СТОЈКОВИЋ Turizmoblog.com

фото: Мартин

Додај коментар: