Вино и љубав – то су прве асоцијације за мало место у Срему, у подножју Фрушке горе. Када ме неко, као туристичког водича и туризмолога, пита које место је најлепше у Србији, без размишљања ћу одговорити: “Сремски Карловци.” То место заиста доживљавам на тај начин
Постоји нешто лепо, племени то и посебно у овом насељу: у архитектури, на улицама, у атмосфери карловачких кафана и ресторана… Међутим, та атмосфера би била непотпуна без становника насеља, који ће вам љубазношћу сигурно улепшати боравак. Овде се живи полако, овде се не жури, већ се ужива. Нема журбе, нема стреса, нема галаме, а има све оно што је потребно након напорног дана (или напорне недеље) у неком ве ликом граду.
КАРЛОВАЧКИ РАТ И МИР
Историја Сремских Карловаца нас враћа на почетак 14. века, када се насеље први пут спомиње, као каштел Каром, док данашње име добија у првој половини 16. века. Током бурне историје, Карловци су се развијали као значајно трговачко место, захваљујући географском положају и, првенствено, близини Дунава. Током периода Турака насеље је постало једно од најзначајнијих и највећих градских насеља. Под турском управом остаје све до 1688, када избија Велики бечки рат. Турци, који су заслужни за убрзани развој насеља, сада га при повлаче њу пале и уништавају. Велики рат је трајао све до 1699, када је потписан Карловачки мир. То је био најзначајнији историјски догађај који је Сремске Карловце увео на светску сцену. Занимљив податак је да је при потписивању овог мира, први пут у историји, коришћен округли сто за преговоре. Преговори су трајали 72 дана, а на месту где је мир потписан 1817. подигнута је капела Свете Госпе од мира. Карловци се налазе на око 12 километара од Новог Сада и, према последњем попису, у насељу живи око 8.750 становника. Мислим да у Сремским Карловцима свака зграда има своју причу и да је свака јединствена. Најзначајније грађевине се налазе у центру града, окружују пешачку зону и право је уживање попити кафу на оваквом месту. Чини ми се да овде тишину може прекинути само звук црквених звона. Прва у низу грађевина је зграда Богословије, названа Свети Ар сеније Сремац. За ову грађевину кажу да је једна од најзначајнијих грађевина у Карловцима, али и шире, можда чак и једна од најзначајнијих на територији наше земље. Смештена је у старом језгру Сремских Карловаца. Прву српску православну богословију је основао 1794. Стефан Стратимировић, а данашњу зграду је подигао патријарх Георгије Бранковић 1900. Пространим тргом доминира зграда Патријаршког двора најмонументал није здање на територији данашњих Сремских Карловаца. У двору се данас налази седиште епископа сремског, а за јавност је отворена и ризница, у којој се налази стална поставка. Многи предмети су донети из разорених цркава Босне и Хрватске. Заједно с вредним иконама, портретима, вредним рукописима и књигама чине веома богату ризницу. У ризници се чува и књига “Цветник”, написана у 15. веку, која је представљала својеврстан уџбеник за младе монахе.
Без куглофа не иде
Ако не пробате куглоф, као да и нисте били у Сремским Карловцима. Куглоф је традиционални колач, а да би се традиција очувала, основана су удружења која су до да нас прикупила преко 400 рецепата за припрему куглофа. Старији мештани ће вам рећи да је куглоф био незаобилазан на празничној трпези и да се углавном јео са белом кафом. Сваке године током јуна организује се Фестивал куглофа. Такође, у Карловцима се налази и Музеј куглофа, у ком се често организују радионице да би посетиоци могли из прве руке да чују све о овом колачу, али и да науче како га најлакше и без муке могу припремити.
Када долазите у Карловце (из правца Новог Сада или Банстола), у пространој војвођанској равници ћете уочити два звоника. Реч је о барокним звоницима саборне цркве, посвећене Светом Николи. Црква је смештена уз Патријаршки двор, а подигнута је у другој половини 18. века. Градња је започела на подстицај Карловачког митрополита Павла Ненадовића. На основу расположивих информација, знамо да је црква изграђена према плановима који су на стали у Бечу, али име архитекте овог здања ни до дана данашњег није познато. Кажу да је иконостас право ремекдело српског барокног сликарства. Данашњи изглед црква је добила почетком 20. века, након реконструкције. Завод за заштиту споменика је Саборну цркву категорисао као културно добро од изузет ног значаја. У олтарском делу се налази кивот са деловима моштију Светог Арсенија Сремца другог српског архиепископа.
Уз Цркву Светог Николе налази се Римокатоличка црква, посвећена Светом Тројству. И ова црква је у барокном стилу, подигнута у другој половини 18. века. Изграђена је на месту старе базилике, а портал цркве је један од најлепших барокних портала на овим просторима.
Најстарија српска гимназија налази се у Сремским Карловцима. Њена црвена и жута доминирају на Тргу Бранка Радичевића. С радом је почела давне 1791, а данас се у школи уче савремени и класични језици. Карловачку гимназију су похађали многи истакнути и успешни људи. У дворишту гимназије се налази биста Бранка Радичевића једног од њених најпознатијих ученика. Када од гимназије кренете ка Фрушкој гори, долазите до Стражилова – вероватно најпознатијег излетишта изнад Сремских Карловаца, где се налази гроб великог српског песника Бранка Радичевића. Кажу да је млади песник на овом месту проводио много времена и да је баш оно било предмет инспирације за његово стваралаштво. Сваке године се у Карловцима организује манифестација Бранково коло, у знак сећања на истакнутог песника.
ИЗВОР КОМЕ СЕ ВРАЋА
Још од давнина се винова лоза узгаја на овим подручјима. Преци данашњих становника Сремских Карловаца су савладали захтевне послове виноградарства. Према неким изворима, од друге половине 18. века се у оближњем манастиру Крушедол припремало вино бермет – слатко, густо, црвено и веома укусно. Бермет је традиционално десертно вино које се овде производи вековима. У туристичкој организацији сам добио податак да су карловачки винари бечком двору продавали Бермет по веома високим ценама. Сазнао сам и да изузетан укус вино има због лековитих биљака, зачина и сувог воћа која се додаје током производног процеса. На многим такмичењима је ово вино добијало значајна признања. Бермета је било чак и на тржишту Америке, а вероватно се служило и на чувеном “Титанику”.
У центру, тик уз Карловачку гимназију, налази се барокна чесма Четири лава. Чесме и гимназије се сигурно сећате из чувеног филма “Лајање на звезде”, као једно од многих места где се чувени Филозоф на различите домишљате начине удварао Даници. Чесма је подигнута пред сам крај 18. века, а обновљена је 2007, заслугама професора др Миодрага Радуловачког некадашњег ученика Карловачке гимназије. Ова чесма не само да краси пространи трг без саобраћаја већ се за њу везује једна легенда. Верујем да је то истинита прича и само чекам тренутак када ће се остварити. Наиме, кажу да ко год попије воду са ове чесме вратиће се у Сремске Карловце и ту остати да живи. При свакој посети попијем мало воде, са жељом да се овде вратим.
аутор: НИКОЛА СТОЈКОВИЋ Turizmoblog.com
фото: Мартин