Kреативни стваралац модерне уметности

ТОМИСЛАВ ТОМА БОГДАНОВИЋ (1937-2012), СЛИКАР, ИЛУСТРАТОР, ГРАФИЧАР И ПРОФЕСОР

Иако је примарно завршио графику, она је представљала само једну од грана којој је Богдановић посветио део свог опуса

Дана 26. новембра 2022. навршава се десет година од смрти сликара, графичара, илустратора, професора и графичког дизајнера Томислава Томе Богдановића. Живот има свој почетак и крај, али оно што остаје јесу сећања, а када су у питању уметници, у аманет и за културу сећања остају дела као ванвременска сведочанства. Томислав Богдановић потиче из лиснате Шумадије и мале Баточине, а свој пут школовања започиње нешто касније него што је то уобичајено, услед Другог светског рата. Услови сиромаштва у којима се родио и рат га нису омели да дође до центра културе Новог Сада и тамо заврши Школу примењене уметности, а потом и до Београда, у ком завршава Академију примењених уметности. Међутим, с временом чак и престоница за Богдановића постаје мала, његово стваралаштво прелази прекоокеанске границе и пут га наводи на живот у Америци. Kако је модерна уметност у то време била у јеку и своје границе ширила ван Европе, тако је и Томислав, међу осталим уметницима који су пронашли плодно тле за своју уметност, почео да ствара и излаже у САД. Своју прву самосталну изложбу слика, објеката и цртежа имао је у Уметничкој галерији Визнер (Wiesner) у Њујорку. Том приликом добио је и прву награду Уједињених нација за официјелни амблем “Разоружање”.

ИЛУСТРАТОР НАЈЛЕПШИХ БАЈКИ

Фасцинација за боју, облик, али и психологију, учинила га је одличним илустратором, у још боље сврхе. Томе сведочи чињеница да му је припала престижна Златна колајна града Њујорка за најлепше илустровану књигу за децу у Америци 1968. Све најлепше бајке на којима су стасавале многе генерације попут “Снежне краљице”, “Ружног пачета”, “Принцезе на зрну грашка” и многих других запечаћене су у Богдановићевим цртежима. Уз ове илустрације су имали прилику да од растају малишани широм света с обзиром на то да су књиге преведене на више од пет језика. Поред дечјих књига, бавио се опремањем књига за нешто старије, те је и ту завредео велику пажњу. Прва награда Сајма књига за најлепше опремљену књигу – монографију цртежа Миће Поповића, припала је управо Богдановићу.

Свестраност је била синоним за Томислава. Иако је примарно завршио графику, она је представљала само једну од грана којој је посветио део животног опуса. Занимао га је и филм, и то анимирани, па се његово опробавање у овој грани уметности завршило Наградом за илустрацију и сценографију на Октобарском салону.

ТЕСЛИНА ЕНЕРГЕТСКА МАНДАЛА

Изложба која је, можда, завредела и највећу пажњу, како стручне јавности тако и грађана, “Екологеме”, награђена је годишњом наградом УЛУПУДС, а кинетичка слика “Теслина енергетска ман- дала” добила је Награду Народног музеја Београда.

– Моја интерпретација Теслиног енергетског потенцијала није статички, већ динамички ликовни приказ лика и дела нашег ингениозног ствараоца. Познати психолог и хуманиста K. Г. Јунг описивао је магијску моћ мандале, као “симболичку слику психе која нам је непозната, али и за јачање унутрашњег бића и подстицање духа на медитацију у дубину”. Веровао је да посматрање мандале удахњује ведрину и осећај да живот има смисао и ред: по Јунгу, “округли облици мандале симболизују архетипску слику целовитости психе и природан интегритет, а четвороугли облици представљају свест о том интегритету, земаљску материју, тело и стварност”. У тим исказима препознао сам и Теслину енергетску мандалу, у којој његов индукциони мотор у форми мандале представља слику динамичког кретања це- лог универзума (мада постоје и друга субјективна тумачења феномена мандале) – наводи Томислав у свом ауторском исказу поводом награђене кинетичке слике.

ДРВО ЖИВОТА

Отварање изложбе која је била последњи пројекат на ком је Богдановић предано радио више од годину дана и поред симболичног наслова “Дрво живота”, уметник, нажалост, није доживео, преминувши изненада само неколико дана пред вернисаж. Поставку су чиниле својеврсне фотографике актова живе природе и мини- јатуре актова пронађених у природи. Инспирацију за ову изложбу Богдановић је пронашао у Тагориној сентенци: “Дрвећа су бескрајан труд земље да проговори с небом које слуша”. С обзиром на то да је постојао веродостојан приказ изложбе, она је одржана две године касније у Уметничкој галерији “Стара капетанија”.

Десет година посветио је професорском позиву у Дизајнерској школи, као шеф одсека на смеру графика, а о томе какав је педагог био, најбоље сведочи чињеница да су га његови ученици немало пута након завршетка школовања узимали за кума на венчању или крштењу деце. Свој радни опус Богдановић заокружује наградом за животно дело.

аутор МИЛИЦА ДРАШКОВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: ПРИВАТНА АРХИВА