Лева му десна, а десна му десна

АУТОРСКИ ТЕКСТ БАНЕТА БОЈОВИЋА АКА БАНЕТА САНШАЈНА

Један њујоршки професор, кога прича о душевном миру иритира, каже да је то уљуљкивање у “једноставно и безбојно постојање”. Каква грешка у корацима

Сви знамо и осе­ћамо у ком вре­мену живимо. Све се убрзало. Стално нека јурњава, негде се жури, да ли се касни, да ли ће да се стигне на време, итд., итд. Тензија и нервоза на све стране. На­ јгоре код тога је што таква стања могу да утичу на наше одлуке, што је у огромној су­протности или у контри 180 степени у односу на душевни мир, као основе за било које одлуке.

Пре него кренем у разраду ове теме, да споменем једног батицу, њујоршког професо­ра, кога прича о душевном миру иритира, каже да је то уљуљкивање у “једностав­но и безбојно постојање”. Каква грешка у корацима. Ми у блоку за такве особе ко је лупе тешку глупост каже­мо: “Лева му десна, а десна му десна.”

Дакле, душевни мир не зна­чи никакво уљуљкивање, на­против, он је извор велике енергије. Душевни мир не значи бекство у свет снова или безазлено мировање, већ иницијалну капислу тј. под­стицај за динамику, креативу, активну итд…

Велика вредност душевног мира је у томе што он повећа­ва интелектуалну снагу. Ум је ефикасан само онда кад је сталожен, а не кад је у афекту. Колико сам ја само грешака у афектном стању у животу направио, значи, боже ме са­чувај. Поготово што сам, као млађи, био плаховит… ухххх. Без обзира на узраст, нервозно узбуђен ум није у стању да добро рационализује ситуације. У стању узбуђе­ности емоције контролишу расуђивање, што може и те како скупо да кошта.

Исто тако и снага долази из смирености. Психичка и физичка. Можда је најупечатљивија сликовита реченица једног познатог писца: “У среди­шту урагана који цепа небо… налази се место потпуног мира.” Ураган црпи снагу из ми­рног средишта. Исто важи и за човека.

Иначе, још пре много година, кад сам био изразито нервозан ко лептир, отишао сам код јед­ног лика који је искусан из тих области психологије итд. Кад сам кренуо да отварам своју причу, негде напола ме је прекинуо и рекао: “Ти не можеш да размишљаш о свом проблему у стању овакве нервозе у каквом се сад налазиш.” Рекао ми је да морам да остварим макар изве­стан степен психичке смире­ности да бих мисли могао да наведем да ми дају рационалан одговор.

Никад не веруј својим емоцио­налним реакцијама, осим ако нису под потпуном контролом. Каже ми: “Џабе ти размишљаш ако ниси хладне главе.” Ум је тачан само онда кад је у миру сам са собом. И на је крају додао: “Нек срж твог бића увек буде смирена.”                             

С верске стране објашњава се да се права снага за суочавање са животом развија у оним ду­боким центрима унутрашњег мира у којима се душа и ум сре­ћу с богом.Бог, очигледно, придаје велику важност тишини јер је испунио свет тихим местима. Он очи­ гледно сматра да је мудро да и ми испунимо живот тишином. Није џабе 71 одсто површине планете покривено водом, а свега 29 копном. Море је свет тишине, мада није без звука, али тај звук нема продорности, то је глас велике дубине ­ божје тишине. Моћ тишине у стицању душевног мира, непроцењива је. Живот са смиреним средиштем може да преброди све олује и стекне велику снагу. Наставиће се…