Мамут Кика и сове симболи Кикинде

ТУРИЗМОБЛОГ ВАС ВОДИ У СЕВЕРНЕ ДЕЛОВЕ БАНАТА, ТИК УЗ ГРАНИЦУ С РУМУНИЈОМ

У овом граду можете прошетати једном од најлепших улица на свету, славити “совембар”, али и истраживати археолошкa налазишта и уживати у омиљеној посластици

Да ли је генетика у питању или неки други разлог – не знам, али знам да Војводину обожавам! И увек јој се радо враћам. При свакој новој посети научим нешто ново, видим нешто што досад нисам видео, а она ме увек радо дочека и лепо угости.

Путујемо у северне делове Баната, тик уз границу са Румунијом, у Кикинду. Град се до краја Другог светског рата називао Велика Кикинда, а данас у њему живе становници великог срца.

Према наводима бројних археолога, на месту данашње Кикинде су се налазила насеља још у првој половини 15. века. На тлу данашњег насеља је постојало насеље још средином 18. века, а првобитно мочварно и запуштено земљиште је за само двадесетак година претворено у значајну привредну област. Први становници насеља су били Немци, а за њима се насељавају Мађари, Јевреји и Французи. Данас је ово град с нешто мање од 60.000 становника.

СОВЕ “ПОЧАСНИ ГРАЂАНИ”

За сове би се могло рећи да су “почасни грађани” Кикинде. Многи оринтолози су утврдили да се баш у овом граду налази најгушћа гнездећа популација сова на свету! У децембру 2009. избројане су 734 јединке. Зато не чуди ни податак да се и стабло с највише сова у Србији налази у Кикинди, а једном приликом их је избројано 145. Оно што ме је ипак мало изненадило јесте да се гнезда налазе на главном градском тргу, будући да сове нису познате као врста која је блиска и дружељубива с људима. О овом феномену је писао и један од највећих стручњака за истраживање дивљих птица у свету Дејвид Линдо.

Новембар је у Кикинди практично избачен из календара, а уместо њега је уведен “совембар”, односно месец сова. Током тог месеца се организују и различите радионице где деца кроз забаву и квизове уче о совама. Помало је необично да сове чак и зиму проводе у овом граду, због чега се Кикинда сматра највећим урба- ним зимовалиштем сова на свету. Колико градске власти брину о својим крзненим пријатељима, говори и чињеница да је у Кикинди донет закон који спречава узнемиравање сова.

Још један интересантан податак се надовезује на претходну причу јер је исто у питању животна средина. Улицу Генерала Драпшина један од познатијих светских сајтова Архитектура и дизајн сместио је на 22. место најлепших улица света. А како и не би када се у улици дугој два километара налази 389 стабала, засађених крајем Другог светског рата. Представља јединствени зелени тунел и оазу у самом центру града. Стабла су добијена на поклон од америчког председника Рузвелта, као симбол великог пријатељства с истакнутим научником Михајлом Пупином.

НАРОДНИ МУЗЕЈ – КУРИЈА

И овог пута ћу предложити да обилазак Кикинде започнете у Народном музеју. Музеј је основан средином 20. века и смештен је у згради некадашњег магистрата, односно Курије. Курија овакво име добија од латинске речи цуриа, што би једноставно значило судница, односно већница. Овде је реч о једној од најстаријих и најзначајнијих грађевина у Кикинди, изграђеној у стилу касног барока. Потреба да се подигне оваква грађевина враћа нас још у 1790, али је изградња започела тек неколико деценија касније. У потпуности је завршена 1839. Уколико се одлучите да посетите музеј, можете видети чак шест одељења: археолошко, етнолошко, историјско, природњачко, уметничко и педагошко одељење.

СУВАЧА, ЈЕДИНСТВЕН СПОМЕНИК

Да ли сте знали да на тлу најстаријег континента постоје само три суваче? Једна се налази у Мађарској, у граду Сарвашу, друга у Хрватској, у Отоку, а трећа (и нама најбитнија) у Кикинди. Ово је јединствени споменик и представља право ремек-дело које нас враћа у сам крај 19. века. Ради се о млину који су покретали коњи, а на овај споменик су Кикинђани данас врло поносни и одушевљава све госте овог града. Како су ми у Туристичкој организацији Кикинде објаснили, главни покретач је био велики точак, сличан точку сеоских кола, који су покретали коњи. За стотинак килограма житарица је био потребан један сат рада овог млина. Прича се да је брашно из овог млина било толико фино да се за њега чуло све до бечког двора.

КИКА

На тлу Кикинде и у њеној околи ни налази се доста археолошких налазишта. На овим просторима је откривено доста занимљивих ствари. Пре неколико година су домаћи медији објавили да је у близини Кикинде група археоло гаса Немцем Петриком Мертлом на челу пронашла читаво келтско насеље од двадесетак кућа, које потичу из периода од пре 6.500 година.

Доста раније, тачније 1996, на површини фабрике “Тоза Марковић” откривен је скелет мамута, од милоште назван Кика. Скелетје готово комплетан, очувано је око 90 одсто коштане масе. Процењује се да је старост скелета око 500.000 година. Данас се налази у власништву Народног музеја у Кикинди и представља један од његових назначајнијих и највреднијих експоната. Интересантна је и 3Д пројекција, где сви посетиоци у краткометражном филму могу погледати како је Кика некада изгледала. Ово је један од заштитних знакова града, због чега Народни музеј сваке године традиционално организује манифестацију Мамут фест.

ОАЗЕ ПРИРОДЕ

На свега неколико минута хода од самог центра града налази се Штефанчевабара. Уколико вам је тешко ово да изговорите, можете рећи само Старо језеро и сви у Кикинди ће вас разумети о чему причате. Ово је једина природна водена површина у Кикинди, која захвата површину од око 5,1 хектар. У другој половини прошлог века је била уређена и као купалиште, а нешто касније је изграђена и спортска дворана с отвореним и затвореним базеном. Иако су данас базени спортско-рекреативног центра заменили функцију које је некада имало ово језеро, оно и данас представља једно од омиљених места за шетњу Кикинђана и њихових гостију. Још једно лепо место је привукло моју пажњу. У питању је парк Бландаш, најстарији парк у Кикинди, датира с краја 19. века и налази се у близини реке Галацке. Ту је и главни градски трг који је током историје више пута мењао име. Носио је назив по Фрањи Јосифу, краљу Петру Првом, наравно и по Маршалу Титу, а данас је познат као Трг српских добровољаца. Пажњу, свакако, привлачи и Градска кућа, која се налази на истом тргу, изграђена крајем 19. века у стилу неоренесансе, с примесама необарока.

ДАНИЛУДАЈЕ

И најбоље се, наравно, оставља за крај. Не знам да ли постоји особа која није чула за манифестацију Дани лудаје, по којој је Кикинда позната широм Србије. Манифестација сваке године окупља велики број посетилаца, прати је богат културни, забавни и уметнички програм. Мноштво кулинарских умећа вредних домаћица на располагању су свим посетиоцима. Можете наћи и слане и слатке ђаконије, а свакако да је сваке године најтраженија посластица пита с лудајом.

Манифестација је јединствена по многим стварима, а једна од њих је такмичење за најдужу и најтежу лудају. Тако је ове године најтежа лудаја била “само” 527 килограма, а најдужа је била дугачка 331 центиметар.

аутор НИКОЛА СТОЈКОВИЋ Turizmoblog.com

ФОТОГРАФИЈЕ: КУЛТУРНИ ЦЕНТАР КИКИНДА