Не можемо сви да певамо исте песме

ТИЈАНА БОГИЋЕВИЋ, ПОП И СОУЛ ПЕВАЧИЦА

Мора неко да пева и за људе који очекују од уметника више, а не само хитове који трају месец дана

За поп звезду Тијану Богићевић, пут од првог невиног дечјег маштања до успешних концерата и пуних дворана испуњених обожаваоцима, који с њом углас певају сваку реч њених песама, није био кратак, али ни трновит, као што неке од њених колега често истичу. Како сама наводи, њен пут до успеха захтевао је много труда и рада, али никада није била бачена у ватру и неснађена, већ је тај свој корак корачала стрпљиво, пажљиво и постепено, али сигурно.

Жељу да се бави певањем имала је од најранијег детињства, због чега је током школовања била члан хора и учествовала у школским приредбама. Касније се придружила хип хоп и денс групи Chess, а 1999. отпевала је цео албум за групу Dr Iggy. Две године касније, почела је да сарађује с Владом Георгиевим, када је постала његов пратећи вокал, што јој је, сматра, невероватно помогло у сагледавању музичке сцене из другог, објективнијег, угла и доношењу одлуке о правцу у ком жели да њена каријера крене.

Шира публика Тијану Богићевић упознала је на избору за Песму за Евровизију и захваљујући песми “Тражим”, за коју каже да је њена лична карта. Након тога хитови су се само низали, а њена популарност расла. Нешто више о путу до успеха, каријери и два распродата солистичка концерта, које је одржала 11. децембра у београдској Мтс дворани и 13. јануара у Културном центру Новог Сада, популарна певачица открива у разговору за Борбу.

Како сте заволели музику и одлучили се да она буде ваш животни позив?

– Откад знам за себе волела сам да певам, а вероватно сам пожелела да будем певачица чим сам освестила да је то нешто што може да буде животни позив. Прва жеља је била да певам у Колибрима, после сам желела да будем као Лепа Брена, а око 11. године сам открила Витни Хјустон и схватила да желим да певам баш такве песме.

Да ли сте се разочарали музичким светом у односу на оно о чему сте као дете или на почетку каријере маштали?

– Мој пут је био врло постепен и нисам била у ватри одмах на почетку бављења музиком. Певала сам доста дуго пратеће вокале у бенду Владе Георгиева и то је омогућило да упознам све аспекте овог посла, посматрајући га са стране. Сматрам да ме је то обликовало и помогло ми да заиста схватим на који начин желим да водим каријеру. Не бих рекла да сам било чим разочарана, моја мисија ми је кристално јасна.

Недавно сте, после четири године, имали велики солистички концерт у Београду. Да ли сте задовољни како је протекао и шта се све променило у међувремену?

– Презадовољна сам како је све протекло и не могу рећи да се много тога променило, али се јесте апгрејдовало. Једноставно, моја публика је нестварна. На сваком досадашњем концерту се догодила таква синергија да је то заиста неописиво. Мислим да се овде показала као истинита пословица “Добар глас се далеко чује”. Верна публика се задржала и после другог албума, а вест се проширила и довела нову публику. Презахвална сам на томе.

Како успевате да константно напредујете у каријери у време када се стање на музичкој сцени поприлично променило и поп није толико заступљен?

– Поп никада и није био мејнстрим. Врло сам свесна тога и не очекујем да буде другачије. Међутим, публике и те како има. Не можемо сви да певамо исте песме, мора неко да пева и за људе који очекују од уметника више, а не само хитове који трају месец дана. Публика ми даје ветар у леђа, у томе је кључ. Увек када ми је било тешко да истрајем, сетила бих се људи којима је моја музика улепшала дан, годину, неки специјални тренутак или живот. Они заслужују да сваким следећим пројектом дам од себе још више.

Да ли сте икада били у ситуацији да правите компромисе?

– Нисам правила никакве компромисе. Реч компромис ми значи као да нико није задовољан у крајњем исходу. Или барем једна страна није задовољна. Ја сам тотално тип за win-win ситуације. Нема компромиса, само квалитет и оно што мене чини срећном и што ће привући оне људе који исто тако у томе уживају. Компромиси су за људе који немају самопоуздања и храбрости да живе онако како желе.

Шта вам је музика дала, а шта узела?

– Све ми је дала, а осим тога што нисам могла да будем при­сутна на рођенданима, дочеци­ма нових година и, генерално, на дружењима и путовањима с пријатељима, не бих могла да кажем да ми је било шта одузела. Бавим се оним што волим, нема ништа леп­ше од тога.

И поред тога што су нове песме и чи­тав албум одлично прошли, чини се да вас је публика, ипак, највише заволела уз пе­сме “Тражим” и “Хајде онда ништа”. Да ли се још у потпу­ности држите тог стила?

– Публика на мојим концер­тима подједнако углас пева све песме. На концертима се, чак, највише издваја песма “Го­тово”, с новог албума, која је, чини ми се, однела славу “Хајде онда ништа”.

Песме које сте навели јесу моји највећи хитови и песме које су доживеле својеврстан crossover, дојмиле су се ге­нералној публици која није нужно моја публика или пу­блика која би купила карту за мој концерт. То је велика ствар и предивно је отпевати песме за које засигурно зна­те да ће постати евергрин. Међутим, ја се, као умет­ник, стално мењам и надам се да ће се и неке нове песме исто тако свидети свима као те две. Уколико не, и то је у реду. Моја верна публика свакако зна да је никада нећу изневерити.

Публици сте се први пут самостално представили на избору за Песму за Евровизију пре нешто више од пет година. Да ли бисте се поново пријавили као учесник?

– Невероватно ми је да је прошло већ пет година од тада. Што више време одми­че, то мање имам жељу за пријавом на такмичење. Једноставно, мишљења сам да сам своју шансу имала и да је фер да остали пока­жу шта знају. Али ни­кад се не зна, нисам искључива.

Шта још ново ваша публика може да очекује у наредном периоду?

– Прижељкујем много конце­рата и, наравно, нову музику. Припремам један занимљив пројекат који би требало да изађе у фебруару, а на пролеће и неки нови сингл. У сваком случају, нећу бити лења!

Сваки тежак период прође

Шта вас држи да наставите даље у тешким тренуцима?

– Љубав и захвалност. Љубав према животу, према људима. Захвалност за све што имам и све што јесам. И да заувек исто овако остане, ја сам у реду. Овако сам говорила и када ми је било најтеже, а и сада, када ми је мало лакше у животу. Сваки тежак период прође, а прође и добар. Захвална сам на сваком од њих.

аутор ИВАНА ЗОРКИЋ