Не верујем да сам ту где јесам

НИКОЛА ЗЕКИЋ, НОВИ ГЛАВНИ ВОКАЛ ЛЕГЕНДИ

Одрастао сам уз ту групу, имам година колико и они постоје, тако да ми је њихов позив много значио

Како се ствара и изводи музика из душе, она уз коју се весели, али и плаче, годинама нам показује београдска група Легенде. Након одласка Ивана Милинковића, дугогодишњег певача и човека који је био заштитно лице овог састава, готово три године главни вокал је млади Новосађанин Никола Зекић. Три и по деценије постојања на сцени група Легенде прославила је музичким времепловом у Комбанк дворани априла ове године. На репертоару су се нашле песме које негују традицију и у себи носе поезију, а о утисцима с концерта, сарадњи с популарном музичком групом, као и о сопственој музичкој каријери, за Борбу говори млади уметник пореклом из Савиног Села недалеко од Врбаса.

Када сте ушли у свет музике и одлучили да градите музичку каријеру?

– Мислим да је за то заслужна моја мајка. Са три и по године уписала ме је на фолклор у нашем селу. Како ме је фолклор пратио цео живот, то је допринело мом музичком развоју и томе да успем да препознам свој певачки дар. Иначе сам био страствени хармоникаш, баш загрижен, вежбао сам по десет сати хармонику и такмичио се. Судбина је то одредила, нисам желео да будем певач, само сам желео да свирам. У једном тренутку мајка и другар су ме пријавили да се такмичим у серијалу “Из нашег сокака”, где сам однео победу. Тада сам схватио да имам дар од бога за певање и нисам желео да станем на томе, него да унапредим своје знање. Након тога сам положио аудицију у Радио Београду и постао члан Певачког студија госпође Мериме Његомир, где сам наставио музички да се образујем. Иначе, имам завршену и нижу музичку школу.

Како је дошло до сарадње  с  групом  Легенде и како сте доживели позив да им се придружите?

– Спремао сам први албум за ПГП РТС када ми је Мерима предложила да се прикључим Легендама. Много сам јој захвалан на свему што је учинила за мене, она је моја музичка мајка и лавица, како волим да је зовем, заувек ћу је памтити. Позив за групу Легенде сматрам као нешто веома велико, што у својим музичким данима нисам могао ни да замислим, поготово сада када дајем интервју по ко зна који пут. Премотава ми се филм у глави и не верујем да сам ту где јесам. Захваљујући драгом богу и мојој упорности достигао сам животни циљ. Наравно, ово није крајњи јер у музици никада нема краја. Био сам свестан свега, нисам се плашио јер то је у мени, слушали смо Легенде код куће још кад сам био мали и одушевљавали се њиховим песмама и Ивановим гласом. Одрастао сам с њима и имам година колико и они постоје, тако да ми је позив био веома значајан и захвалан сам на свему.

Издали сте албум-првенац с групом. Да ли сте за неку песму посебно везани и због чега?

– Објавили смо 2020. нови албум, који смо спремали током пандемије, кад нико није радио. Радили смо на нама, нашој промоцији, да обавестимо људе о промени певача, мојој појави, мом гласу и да група наставља с радом. Било је тешко, али смо опстали, на нашу радост, што се сада и може видети по кон­цертима и наступима, где нас људи зову и подржавају. Ово је њихов двадесети, а мој први албум, а што се песама тиче, ту је осам нових и четири старе песме у новој обради. Фаворит међу новим песмама ми је “Стани, зоро”, а од песама које је Иван изводио то је “Не питај”. Она ми је омиљена зато што сам пре Легенди био у поп рок бенду, с којим сам наступао по целом региону. Тада сам био доста одсутан од куће, а она ме везује за тај период пет година тешког и слатког музичког живота, путовања, доживљаја, недостајања и одвајања од по­родице. “И кад ти је тешко и кад ти се плаче, ти онда удариш на песму све јаче” ­ ето зато је она мој фаворит.

Ове године Легенде су прославиле 35. рође­ндан концертом у Београду. Какве утиске носите с овог догађаја?

– Тај догађај, како би Даша рекао, био је тест за нас, да ви­димо да ли је група опстала са свим улагањем током короне, да ли је публика и даље же­љна наших песама и да ли је, уопште, прихватила мој глас, певање и сценски наступ. Ни­сам имао трему, али последњих неколико дана пред наступ ми се јавила велика одговорност, да ли ћу успети да оправдам очекивања и достојно насле­дим Ивана, који је певачким умећем оставио велики печат у групи. Тога сам се мало прибојавао јер је он био мој репер за учење како се Легенде певају. Сам концерт ми је био важан за каријеру, али после првог рефрена прве песме, када сам достигао тај неки тон и задр­жао га колико сам желео, про­ломио се громогласан аплауз кроз салу. То ми је дало велики елан, након чега је цео концерт прошао феноменално. Утисци су предивни, сада идемо пуном паром напред!

Где публика може да вас види и чује у на­ редном периоду?

– Након Комбанк дворане обишли смо доста градова, а мени је много важно да ме пу­блика заволи јер су људи жељ­ни Легенди, што ми је посебно драго. Прихватили су ме као новог певача и ново лице дос­тојно да преузме и буде лид-­во­кал групе. У наредном периоду наступаћемо у Апатину, Бјелом Пољу, Голупцу, Зрењани­ну, Палићу и многим другим градовима. Једва чекам сваки нови наступ, да надокнадимо све оно што нисмо могли током короне, да се веселимо заједно с публиком и певамо дивне пе­сме и Дашине стихове.

аутор МИЉА ПОЊАВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: ПРИВАТНА АРХИВА