Обележен Дан Музеја жртава геноцида у Ректорату Универзитета у Београду

Централна манифестација обележавања Дана Музеја жртава геноцида одржана је у свечаној сали Ректората Универзитета у Београду

У уметничком делу програма учествовали су глумица Биљана Ђуровић и првакиња Опере Српског народног позоришта Наташа Тасић Кнежевић, а присутнима се обратио и историчар Универзитета Ариел у Израелу Кирил Феферман

Обраћајући се званицама, директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић је подсетио да је 22. април Дан Музеја жртава геноцида и национални Дан сећања Републике Србије на жртве холокауста, геноцида и друге жртве фашизма у Другом светском рату.

Ристић је као најзначајније резултате у претходних годину дана поменуо троструко повећање радника и удвостручавање програмског буџета, што је омогућило интензивнији рад институције.

Музеј имао седам нових изложби, објавио је 14 публикација, од чега 12 научних студија и два зборника радова, и организовао више од 100 образовних програма у Србији и региону, подсетио је Ристић.

Према његовим речима, у музеју су посебно поносни на више хиљада артефаката са простора бивше Југославије и Европе којима су обогатили своје фондове.

Ристић је поменуо да недовољан број стручног кадра у претходне две године решавају успешно примањем младих врхунских стручњака, док већ неколико месеци раде на иницијативи да музеј добије наменску зграду у оквиру Спомен парка Јајинци.

„Пуно је изазова и прилика. Чини ми се да заједно можемо да учинимо пуно. Показујемо шта смо урадили и радујемо се новим изазовима“, закључио је Ристић.

Председник Управног одбора Музеја жртава геноцида епископ пакрачко-славонски Јован је поменуо да се данас уносе књиге у обновљену стару српску школу у Јасеновцу, која је била жртва Другог светског рата, заборава и немара.

„Рушећи остареле зидове, у плафону, нашли смо две кутије докумената. Последњи је био диктат.

Свеска девојчице из 1938. године која ће 1942. бити мртва. Да бисте чули њено име морате доћи у Јасеновац“, рекао је епископ Јован.

Према његовим речима, обновљена школа постаје Истраживачка библиоктека Јасеновац, која ће се бавити Другим светском ратом, а поседује забрањене америчке и немачке војне студије о дејствима у Југославији.

Епископ Јован је подсетио да се ове године навршава осам деценија од почетка највећих страдања у историји људског рода, пошто су немачки нацисти 1933. године основали логоре Захсенхаузен и Дахау, који је био првобитно школа са припаднике Есеса (СС).

Усташки заповедник логора Јасеновац Макс Лубурић је овде са својим помоћницима провео две седмице учећи како се праве и воде концентрациони логори смрти, присилног рада и истребљења, подсетио је епископ Јован.

„Дана 21. априла 1945. на Доњу Градину су скелом певајући отишле последње заточенице Јасеновца и биле поклане.

Преосталих хиљаду мушких, са покликом: ‘Напред другови“ је кренуло у пробој“, подсетио је епископ Јован.

Према његовим речима, болница као једина сачувана зграда логора Јасеновац требало би да од ове јесени постане изложбена поставка.

„Нисмо ми народ клани, заклани, убијен, него смо народ који је победио у Другом светском рату“, истакао је епископ Јован.

Проректор Универзитета у Београду Ратко Ристић је истакао да су дубоко почаствовани што су у капетан Мишином здању домаћини обележавања Дана Музеја жртава геноцида, као референтне културне установе од националног значаја.

Ристић је оценио да три деценије рада Музеја завређују пажњу и поштовање због „изузетних достигнућа у демистифакцији трагичних догађања у нашој прошлости“.

„Срби су претрпели геноцид у два светска рата, али су и дешавања деведесетих имала форму коначног решења када је у питању судбина српског народа. Морална обавеза је према жртвама да утврдимо ћињенице на веродостојан и неупитан начин“; истакао је Ристић.

Скупу су присуствовали представници Владе Србије, дипломатског кора, универзитета и свештенство, као и преживели и потомци жртава геноцида почињеног над припадницима српског, јеврејског и ромског народа у Независној Држави Хрватској.

У уметничком делу програма учествовали су глумица Биљана Ђуровић и првакиња Опере Српског народног позоришта Наташа Тасић Кнежевић, а присутнима се обратио и историчар Универзитета Ариел у Израелу Кирил Феферман..