Очи у очи са човеком

ГАЛЕРИЈА НАЈБОЉИХ ФОТО-РЕПОРТЕРА СРБИЈЕ ИГОР ЧОКО

Најбољи начин да опише себе и то што ради био би визуелни антрополог с фото-апаратом у руци који документује стварност и људе с маргине

Познати фотограф Игор Чоко посветио је живот фотографији и осигурао себи место међу најуспешнијим уметницима с ових простора. Дипломирао је етнологију и антропологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а потом је стечено знање спојио с љубављу према фотографији и тако добио идеалан спој за једног фотографа, који зна гледати, видети и препознати, а притом и вешто балансирати. Понекад више антрополошки, некад више фотографски у приступу темама и то све у циљу хватања одређеног тренутка на најбољи могући начин.

– Антропологија је негде заслужна зашто сам у свом фотографском животу “успорио”, престао да јурцам и почео да уживам у темама на дуге стазе. Да слојевито визуализујем и замрзнем тај милисекунд, из којег настаје фотографија. Размишљам, промишљам, видим и документујем. Тада је, у ствари, читава ова авантура добила прави смисао – објашњава Игор. Како сам каже, најбољи начин да опише себе и то што ради, био би визуелни антрополог са фото-апаратом у руци који документује стварност и људе са маргине.

– У свакој од тема којом сам се бавио, проводио сам минимум три године рада и истраживања. Минимум да оно чиме се бавим и шта желим да покажем има дефинисани облик, смисао и поруку. Да у свом приступу и сам будем осуђеник, мигрант, дрипац из гета, бескућник, шта год је у том тренутку било у фокусу. Да из те перспективе анализирам човека, као суштинско биће свих својих фотографија, непосредно и очи у очи. Роберт Капа је рекао да фотографија није довољно добра ако ниси довољно близу. А од оваквог приступа није могло ближе. У суштини, нисам био битан ја, као име, већ прича која треба бити испричана, порука коју носи и фотографија, као визуелни моменат који ће посматрача увући у себе, натерати га да чита и види, прогледа ако није и сам можда пронађе неко субјективно значење и интерпретацију исте – каже наш саговорник.

Фотографије Игора Чока објављиване су у водећим медијима на простору бивше Југославије и Европе. Све теме којима се бави пакује у књиге јер, како наводи, књиге су оно што остаје заувек. Књиге фотографија “Штекови”, “Живот у лимбу – књига ожиљака”, “Карабурма, мој гето”, “Субверзивна естетика улице – Призори раскошне стварности” и “Иза решетака – Живот осуђеника у Окружном затвору Београд”, које је приредио од 2016. до данас, налазе се у библиотеци Фондације Хаселблад у Гетеборгу.

– Све своје теме на којима радим пакујем у књиге. Као рокенрол албуме. Тада и тако се дуги пут који сам одабрао крунише на најбољи начин. Сутра ће се можда покварити сервери, хард дискови, нестати струје, шта год. А папир је за вечност. Иза себе имам пет таквих докумената – истиче Игор.

Добитник је престижних европских награда за најбољу фотографију, есеј и књиге којима је посветио свој рад. Поред тога, приредио је и на десетине самосталних и групних изложби не само у региону већ и широм Европе и света.