Осмех који се не заборавља

ДАРИНКА ДАРА ЧАЛЕНИЋ

Драмска уметница Даринка Дара Чаленић преминула је 12. марта после дуге и тешке болести у 87. години. Рођена је 1934. у Новом Саду, где је завршила основну школу, гимназију и средњу глумачку школу, а већ у 23. години освојила је срца публике у првом филмском остварењу у боји “Поп Ћира и поп Спира”. Чаленићеву телевизијска публика памти и по улогама у хит комедијама “Камионџије” и “Врућ ветар”, али и култном “Варљивом лету ‘68.” и незаборавном серијалу “Луде године”.

Посебан печат у нашој кинемато­графији оставила је и улогом у рат­ној драми “Рафал у небо”, комедији “Госпођа министарка”, али и филму црног таласа “Кад будем мртав и бео”. Своје глумачко умеће уметни­ца је показивала у театрима широм Србије, али је у зениту популарности одлучила да се са супругом доктором филмских наука Владимиром Вла­дом Петрићем трајно пресели у Аме­рику. Петрић је предавао на прести­жном универзитету Харвард, а Дара је играла у драми Ингмара Бергмана “Персона”, док јој је комад “Живот Емили Диксон”, у режији њеног супруга, донео највише признања.

Двоје уметника се вратило у Београд 2014. након што је глу­мица доживела мождани удар. Иако је од тада била везана за инвалидска колица, Даринку Дару Чаленић сви памте по незаборавном осмеху, који је ширио љубав и топлину. Пар Чаленић – ­Петрић своју имовину је завештао Југословенској кинотеци и Стеријином позорју.