Отварање изложбе Нека друга места одржаће се 20. септембра у 19 часова у Музеју примењене уметности, Београд
Изложба под називом „Нека друга места” приказује резултат повезивања научних истраживања и технолошких иновација смештених у свет уметности. Ова изложба, прва у низу, део је истраживачког портфолија Центра за истраживање јавних политика (Re:People).
Настала је у партнерству између Re:People и Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИМГГИ), Универзитета у Београду, са једноставним али важним циљем – да подстакне одрживи економски развој Србије.
Предвођен тим изазовом, кустос изложбе и уметнички директор Центра за истраживање јавних политика (Ре:Пеопле) Иван Шуковић позвао је уметнице Емилију Радојичић, Соњу Лундин, Јовану Чаворовић, Драгану Лукић и уметника Емира Шехановића да својим радовима покрену нова читања у различитим уметничким медијима, где јукстапозиција елемената настоји да створи критичко и концептуално трење између дела и пракси које имају научно утемељење.
Изложба објашњава природу као апсолутно порекло стварности засновано на научним методама и прецизним експериментима.
Сви уметнички радови су проткани био-пигментима, микроорганизмима који су преузети са различитих природних станишта у Србији.
Био-пигменти као природна замена за вештачке пигменте имају разне економске и технолошке предности те самим тим, концептуална уоквиреност овог пројекта дотиче питање ефекта природног наслеђа као начина размишљања.
Уметнички приказ је утемљен у истраживању које предводи биохемичарка др. Јасмина Никодиновић-Рунић са ИМГГИ. Овај научни пројекат је успостављен по принципу преузимања живе бактерије – стрептомицете са различитих локалитета у Србији.
Њихов каснији животни циклус у лабораторијским условима се ревалоризује као процес продуктивне трансформације у пигменте који постају апликативни на материјалима.
Без обзира на ову јаку научну основу, изложба „Нека друга места“ не доноси нужно дистанцирану, научну перспективу, већ и емоционалну и личну везу која произилази из њеног порекла филтрираног кроз експеримент, док су наслеђе и топографски остаци живота фокус уметничког истраживања.
Ова изложба резултат је континуираног истраживачког рада Центра за истраживање јавних политика (ускоро Re:People), на откривању водећих иновативних економских и научних сектора у Србији.
У том процесу научни пројекат др. Јасмине Никодиновић-Рунић је показао снажну трансформативну моћ које био-пигменти могу имати у примену у разним секторима у економији.
Re:People ће једном годишње организовати изложбе које преиспитују ову наизглед неочекивану везу између уметности и науке.
КАКО СЕ ПРОИЗВОДЕ БАКТЕРИЈСКИ ПИГМЕНТИ?
Микроорганизми, у које спадају и бактерије, и њихове активности имају огроман и углавном позитиван утицај на људе, па и уопште на целу планету.
Истраживачи широм света, укључујући и ИМГГИ у Србији, проналазе иновативна решења за еколошке проблеме с којима се данас суочавамо. Нека од решења леже у регенеративним технологијама и процесима које нам омогућавају микроорганизми.
Поједине бактерије су током своје еволуције и прилагођавања развиле способност да синтетису биопигменте, који им у природи осим обојења дају и еколошку предност. Те бактерије су најчешће стрептомицете и најбројније су у земљишту. Биопигменти имају и додатна биоактивна својства, попут антимикробног, антиоксидансног, пружају заштиту од УВ зрачења…
Тим истраживача са ИМГГИ се бави узорковањем земљишта, изоловањем стрептомицета и изучавањем њиховог диверзитета и карактеристика попут могућности продукције пигмената или разградње појединих врста отпада. До сада у својој лабораторијској збирци имају преко 1000 сојева са из разлицитих станишта Србије.
ПОТЕНЦИЈАЛНА ПРИМЕНА БАКТЕРИЈСКИХ ПИГМЕНАТА
Одређени бактеријски пигменти већ су одобрени за широку употребу, као што су рибофлавин (витамин Б2), астаксантин и β-каротен.
Последњих година примећен је пораст интересовања за природним обојивачима услед растуће свести о отпаду од синтетичких боја и његовим негативним утицајима на здравље и околину.
Фото: Приватна архива