Ово није класна Борба

НЕМАЊА ЦВИЈАНОВИЋ, УМЕТНИК

Један од аутора заступљених на овогодишњем салону је и хрватски уметник Немања Цвијановић, који је свој рад “Ово није класна БОРБА” поставио на кров зграде нашег листа.

На питање шта тачно подразумева под тим насловом и да ли уметност уопште треба да се посматра као класна категорија, Цвијановић одговара:

– Улога борбене уметности и уметника у данашњој радничкој класној борби није само она друштвено-ангажована, агитацијска, у сврху освешћивања и сензибилизације кроз старе и нове медије, друштвене мреже и освајање јавног институционалног и физичког простора, већ би она и те како требало да се заснива и на општој солидарности, са захтевима савремене радничке класе, кроз нове облике синдикалног и струковног удруживања и у активном учествовању у локалним и ме- ђународним политикама. Када захтевамо да се у Закону о раду уведе загарантована, реална, достојанствена минимална плата сваком раднику (у неким земљама чак и сваком грађанину), кроз ту борбу и солидарност и уметничка класа остварује своја радничка и социјална права. Нема разлике. Осим друштвеног коментара и рехабилитације, намерно потиснуте или измештене радничке класне борбе, овај уметнички рад у свом другом и трећем читању и у свом називу “Издаја боље будућности” и у свом садржају (ово није оно што видите), остаје у сфери историјског уметничког дискурса, наслањајући се на концептуалну праксу првих авангарди и ње- ног другог таласа шездесетих и седамдесетих година прошлог века, рецимо, на акцију “Ово није мој свет” Жељка Јермана из 1976. у СКЦ.

Ово није први анахронизам на ком Цвијановић ради. Он овај термин дефинише као оно што добијемо када одбацимо модернији и млађи социјализам и вратимо назаднији и старији дру- штвени облик – капитализам – а све под плаштом националних и демократских слобода.

– То нам је, ваљда, свима јасно данас. Видимо из приложеног стања у међународним односима где нас је довео тај потпуно ирационални историјски избор – истиче.

Да ли се оваквим пројектима бори против моћи или за моћ уметника, слободу идеја и идеологија, питамо га.

– Наивно би било мислити да се појединачним уметничким праксама можете одупрети систему, али се сигурно може постићи клима у друштву и медијима. Када су те праксе искоординисане и системске, можемо говорити о покретима који сигурно могу допринети заједничкој борби за бољи, праведнији и слободнији свет – сматра Цвијановић.

У оквиру Октобарца у згради Борбе биће одржана и промоција монографије о његовом умет- ничком процесу “Споменик црвеној Ријеци – самоодбрамбени споменик”, изведеном у у оквиру програма Ријека – Европска престоница културе 2020. На промоцији ће говорити активиста и филозоф Артан Садику, уметник Владан Јеремић и аутор Немања Цвијановић.

Милица Драшковић

ФОТО: WWW.RIJEKA220.EU / ДАВОР ДРАГИЋЕВИЋ