Смедеревски троугао вина, историје и бонвиванства

ГРАД ВИНОВЕ ЛОЗЕ И ЧУВАР ТРАДИЦИЈЕ ПОД ОТВОРЕНИМ НЕБОМ

Град се први пут спомиње још у 11. веку, али највећи значај добија током 15. века, када је постао престоница под вођством деспота Ђурђа Бранковића

Љубитељи ви­на су одувек са задовољ­ством дола­зили у Сме­дерево. Још од давнина винова лоза се узгаја на подручју града, од чега се добијају различите сорте квалитетних вина. Смеде­рево и његова околина имају све услове за узгој винове лозе, а на мештанима је да искористе бла­годети које им је природа дала. Они то,чини се, користе на најбо­љи могући начин. Ако пажљиво погледамо рељеф и близину реке, благодети климе и земљиште, ја­сно нам је због чега је Смедерево међу водећим виноградарским рејонима наше земље.

Списак квалитетних вина је прилично дугачак, али поје­дина вина се посебно истичу: италијански ризлинг, совињон, траминац, прокупац…Широм зе­мље је позната сорта белог вина смедеревка, која се овде гаји де­ ценијама. У туристичкој организаци­ји Смедере­ва истичу да никако не смете пропусти­ти прилику да пробате хладан шприцер, направљен, наравно, од смедеревке.

Туристима је посебно интересантан Вински град (ВиноГрад), који се налази у самом центру. Овај интересан­тан и врло привлачан кутак чине кућице изграђене од аутентичних бачви и буради, старих неколико стотина година. Између кућица се налазе улице назване по ви­нима по којима је поднебље познато.

У овом интересантном амби­јенту су окупљени сви власници винских подрума у Смедереву. На овај начин је туристичка понуда, бар када говоримо о винском ту­ризму, обједињена.

МУЗЕЈ ПОД НЕБОМ

Смедерево је град дугог конти­нуитета, први пут се спомиње још у 11. веку, али највећи зна­чај добија током 15. века, када је постао престоница под вођством деспота Ђурђа Бранковића. Пре­ма претходном договору, деспот Ђурађ је угарском краљу морао да врати Београд. Због тога доно­си одлуку да престоницу осну­је у Смедереву. У овом граду је подигао и чувену Смедеревску тврђаву, као војно, привредно и културно седиште српске деспотовине. За изградњу тврђаве је, вероватно, изабрао најлепше место у граду ­ на ушћу Језаве у Дунав.

Тврђава се састоји из два дела: Великог и Малог града. Прво је изграђен Мали град, у ком је била смештена резиденција дес­пота Ђурђа, зграда за породицу и стражу, библиотека, ковница новца… Посебно значајна је би­ ла Велика сала за пријеме, која је украшена прелепим бифора­ма (прозорима) исклесаним у камену. Занимљив, у неку руку и невероватан, јесте податак да је за изградњу оваквог утврђања било потребно само две године. Сложићете се да је изградња ова­квог утврђења за оно време била велики архитектонски подухват.

Често ћете пронаћи податак да се Мали град назива и воденим гра­дом (односно тврђавом). Наиме, тврђава има облик троугла и са једне стране се налази Дунав, с друге стране Језава, док је са тре­ће стране Малог града прокопан широки ров, који је повезан са две већ поменуте реке. Управо из тог разлога припада воденим утвр­ ђењима.

Из безбедносних разлога, да би заштитио своје утврђење, деспот Ђурађ Бранковић, по завршетку Малог града, почиње и градњу Великог града, са чак 19 кула. Моћне зидине великог града окружују пространи парк ­ оми­ љено место мештана за шетњу и рекреацију.

Смедеревска тврђава је сваке године домаћин манифе­ стације Смедеревска јесен, која се организује почетком септембра, а посвећена је берби грожђа. Мо­ рам рећи да је ово манифестаци­ја с дугом традицијом јер је прва изложба вина и грожђа у граду ор­га­ни­зо­ва­на да­ле­ке1888.

Ако вас пут на­не­се у Сме­де­ре­во, ни­ка­ко не­мо­ј­те про­пу­сти­ти да посе­ти­те За­ви­ча­ј­ни му­зеј (ко­м­пле­ксног ти­па), у ком се на­ла­зе бро­ј­ни ек­спо­на­ти од ве­ли­ког зна­ча­ја и вред­нос­ти. Kа­да од твр­ђа­ве крене­те ка цен­тру гра­да, за­ста­ни­те крај му­зе­ја. Си­гу­р­но ће­те ужива­ти у стал­ној пос­тавци коју су запослени Смедеревског музеја припремили.

Уникатни предме­ти од керамике из средњег века, делови наоружања и опреме из Првог српског устанка, римски новац… само су неки од експона­та који ће вас овде сачекати. На последњем спрату се налазе и експонати из периода владавине Обреновића, предмети из Првог и Другог светског рата, као и ма­ња етнолошка збирка предмета.

ГЛАВНИ ГРАДСKИ ТРГ

Шетајући кроз град, могао сам приметити да је троугао својевр­стан заштитни знак града. Баш као и тврђава, и главни градски трг је у облику троугла, а ње­ говој лепоти доприносе бројне грађевине и споменици. Тргом доминира Храм Светог Георги­ја, изграђен средином 19. векаод белог мермера. Интересантан је податак да је храм зидан по узору на манастир Манасију (налази се у непосредној близини Деспото­вца, задужбина је деспота Стефа­на Лазаревића). Даље се истиче Споменик палимборцима у Пр­вом светском рату, Зграда окру­жног суда, чувена смедеревска фонтана и Галерија савремене уметности.

Постоји једно врло занимљиво место, на само четири километра од центра Смедерева. Реч је о ле­тњиковцу династије Обреновић, која данас носи назив вила “Злат­ни брег”. Милан Обреновић, оснивач династије, 1829. купио је имање са виноградом, а данас се у вили налази поставка Исто­ријског музеја и Музеја приме­њене уметности у Београду. Из прелепог парка који окружује ви­лу пружа се вероватно најлепши поглед на Дунав, бар када је реч о Смедереву.

ЈУГОВО НА ДУНАВУ

Kада завршите обилазак, про­дужите до живописног изле­тишта Југово, које се налази на путу Београд-­Смедерево, на де­сној обали Дунава. Уз мноштво прелепих ресторана (где можете уживати у бројним специјалите­тима и фантастичном погледу на Дунав), можете се опробати и у неком спорту јер је излетиште опремљено великим бројем те­рена: за тенис, мали фудбал, ко­шарку и одбојку на песку, а за најмлађе је на располагању дечје игралиште. Можда сте могли да претпоставите да винова лоза у Смедереву има широку примену, чак и када се ради о гастрономији. Штави­ше, готово да је незаобилазна на традиционалној трпези овог краја. Главни састојак традиционалних специјалитета су управо листови винове лозе, а два најзаступље­нија јела су сарма и мусака од лишћа винове лозе. Јела се често сервирају са киселим млеком, а припремају се доста другачије од сарме и мусаке, какве сви позна­јемо.

Сви који су имали прилике да пробају ова јела никако нису остали равнодушни. Kада сте у неком од традиционалних смеде­ревских ресторана, имајте на уму да вас после обимног главног јела чекају савијача са сувим грожђем или печене шљиве с орасима, та­кође традиционални специјали­тети овог краја.

аутор НИКОЛА СТОЈКОВИЋ Turizmoblog.com