Scroll Top

Свакодневница на малим екранима

svakodnevitsa-na-malim-ekranima
Сличне теме

АЉОША ЋЕРАНИЋ, ПРОДУЦЕНТ И ИДЕЈНИ ТВОРАЦ СЕРИЈЕ “У КЛИНЧУ”

Након премијере су нам прилазили родитељи с коментарима да им је серија указала на грешке у односима према деци

Нова породична серија “У клинчу”, чију екипу предводе легендарни глумци Бранка Катић и Никола Којо, а употпуњују младе наде попут регионалне музичке тинејџ звезде Михајла Веруовића Војажа, брзо је освојила срца публике премијерним емитовањем на РТС. Поред свакодневних животних ситуација и проблема, серија промовише праве вредности попут спорта, породице и љубави, а главни кривци за њен настанак су двојац Аљоша Ћеранић и Милош Аврамовић. Како је Војаж постао први избор за популарну серију, зашто је добио име Аљоша и чиме је серија инспирисана, али и каква је будућност српске кинематографије, кроз разговор открива нам продуцент Аљоша Ћеранић.

Један сте од аутора серије “У клинчу”, која говори о модерној породици, одрастању и животним прекретницама. Какви су ваши утисци до сада?

– Када је серија први пут емитована на претпремијери у Сарајеву, утисци су заиста били добри, људи су били задовољни. Упркос незгодном термину сарајевске премијере, карте су се распродале и то два дана унапред. Мислим да је тема оно што је највише одушевило публику. Као један од највећих успеха сматрам то што су нам након премијере прилазили родитељи с коментарима да им је серија указала на грешке у односима према деци, које проистичу из генерацијског јаза, нереалних жеља и високих очекивања родитеља, те да сада знају на који начин да се поставе према деци. Иако је серија комерцијалног карактера, добра ствар је то што се промовишу праве вредности попут породице, спорта, љубави. Циљ и јесте да децу која буду гледала серију мотивишемо да се више баве спортом и окрену дружењу.

С обзиром да главни јунак серије носи ваше име и одлучује да из света спорта пређе у свет филма, што је био случај и код вас, да ли сте, као идејни творац, нашли инспирацију управо на свом примеру?

– Лик се не зове по мени, већ је прави разлог тај што име Аљоша заиста никада није коришћено у серији. И поред тога, бићу пристрасан и рећи ћу да је лепо име. С обзиром на то да сам, на неки начин, делио и тумачио лик Аљоше у стварном животу – страствено сам играо кошарку, али сам се ипак определио за уметност – мој животни пут је послужио сценаристима само као идеја коју су даље разрадили и створили лик Аљоше у серији. Све те ситуације су свакодневне и уобичајене и нису се дешавале само мени јер и Милош Аврамовић је прошао кроз сличан период. Управо због тога што су проблеми врло реални и неретки, зато серија и пролази добро.

Глумачку поставу чини млада екипа, а неки од њих су се први пут остварили на овом пољу управо током снимања серије. Да ли сте били скептични по том питању и како сте се одлучили на тај корак?

– Иако главног лика тумачи Војаж, који је натуршчик, нисам био неповерљив што се глумачког избора тиче и како ће они то изнети. Кроз кастинг је прошло преко 60 младих људи и мислим да је ту Никола Тодоровић с редитељима обавио одличан посао. Можда сам мало био скептичан због брзине снимања и целе те ин дустрије јер досад нису имали искуства на пројекту који се веома брзо снима, али имао сам доста вере у Војажа. Знали смо од почетка да је то то и желели смо с њим да радимо. Холивудски глумци су и Џа­стин Тимберлејк и Леди Гага, који су и певачи. Мени је ово јесте био својеврстан изазов, али, срећом, успешан.

Током пандемије снимили сте филм “Лихвар” у режији вашег брата Немање Ћеранића, који је на прошлогодишњем Фесту добио награду. Да ли браћа Ћеранић имају у плану поново неки заједнички пројекат?

– Апсолутно. Сада смо на­правили једну породицу у ин­дустрији заједно с Милошем Аврамовићем и Страхињом Маџаревићем. Што се тиче заједничких пројеката, спре­ма се нешто ново, пише се… Снимаће се у Инђији, у нашем граду, нешто другачије, и на­дам се да ће се публици сви­дети и да ћемо овим пројектом отићи корак даље у односу на “Лихвара”.

Радите на снимању филма “Воља сино­вљева”, који представља екранизацију епских песа­ма у постапокалиптичној будућности . Да ли можете да нам кажете нешто више о томе с обзиром на то да се ради о једном дру­гачијем жанру, који није за­ступљен на Балкану?

– Не смем много детаља да откривам јер наставак сни­мања треба да буде наредне године. Овај филм смо почели да снимамо пре шест година, али је снимање стало. У плану је да се уради серија од осам епизода. Овај пројекат јесте нешто другачије, што публи­ка досад није имала прилике да гледа код нас, и то је увек мач с две оштрице, међутим, верујемо у њега.

Каква је будућност српске кинемато­графије? На који начин на­ше филмове можемо учинити доступнијим гледаоцима широм света?

– Мислим да смо добро кре­нули и да смо на добром путу, али, генерално, морамо више да се бавимо жанром. Нисмо обрађивали неке теме које су заиста занимљиве. Кад прави­мо неки филм, увек се водим тиме да што више људи то по­гледа, не само у нашој земљи већ и да то оде даље, у свет. Мислим да је потребно да се више ради на томе и да се, као филмска индустрија, бавимо жанром.

ФОТО: НЕМАЊА НИКОЛИЋ

Да ли српска кине­матографија може поново да засија на свет­ским фестивалима и освоји награде попут Златног лава или Златне палме? Шта је потребно учинити?

– Верујем да сигурно може­мо да узмемо Златну палму у неком тренутку. Што се тиче нас лично, као људи који раде жанровске ствари, мислим да ми никада нећемо отићи у Кан јер се не бавимо таквим филмовима, једино уколико се промени ситуација. Србија има феноменалне редитеље, посебно млађе, који тек дола­зе, и сигуран сам да ће напра­вити филм који ће освојити Златну палму.

Чини се да је ек­спанзија серијског програма потиснула фи­лм у други план. Да ли се и ваша продукцијска кућа окреће више таквој врсти садржаја?

– Мислим да није јер се и даље снимају филмови, а у последње време се често прави та комбинација снимања филма и четири епизоде. Серије су, засад, приоритет, али се ради и доста филмова тренутно. Сматрам да филм не може никада да замре, као ни биоскоп. Посебан је доживљај када се филм гледа у биоскопу и то никада не може да застари.

Војажа воли камера

– За главног глумца нам је био потребан неки момак који ће својом популарношћу да привуче млађу публику. Михајла смо гледали у спотовима и видели смо да га камера воли, а и Милош Аврамовић је већ сарађивао с њим. Естетика је, такође, веома битна – како се неко слика – и то је оно што је дан глумац у оваквом жанру треба да има и оно што прави разлику између позоришног и филмског глумца. Имате позоришне глумце који не могу да извуку максимум на филму – наводи Ћеранић

аутор ТАМАРА ЈОРГИЋ

ФОТО: ПРИВАТНА АРХИВА

Додај коментар: