Већи од филма

Изложба о Бати Живојиновићу у згради ,,Борбе“

Кроз 90 одабраних фотографија посетиоци су имали прилику да се упусте у свет Батиног стваралаштва и уживају у делићима његове страсти и посвећености уметности

Након претпремијерног представљања новембра прошле године у Културном центру Источног Новог Сарајева, изложба ,,Бата у 90 слика” доживела је велику премијеру у Београду. Током три априлске седмице у згради ,,Борбе“ посетиоци су могли да уживају у сећању на живот и дело доајена југословенске и српске кинематографије Велимира Бате Живојиновића.

Познат је по томе да улоге никада није одбијао и да је радио без каскадера

У присуству многобројних пријатеља породице Живојиновић и поштовалаца легендарног Бате, отварању су допринели и емотивни говори глумчевог сина Миљка Живојиновића, дугогодишњег директора Југословенске кинотеке и пријатеља породице Живојиновић Радослава Зеленовића, писца и докторанда на тему Бате Живојиновића, Љубице Ђурић и државног секретара министарства културе Миодрага Ивановића.

Миљко Живојиновић није крио радост што је постављена изложба којом се, у 90 фотографија, симболично обележава и 90 година од Батиног рођења.

– ,,Борба“ је била креативна, одлучила је да отвори свој архив и понуди да се направи изложба коју је подржало Министарство културе Републике Србије. Уредник изложбе Елена Стојановић, заједно са мном, изабрала је фотографије. Покушали смо да оне буду разнолике по садржају и временском периоду у коме су настале – истакао је Миљко и додао да је велика разлика када погледате фотографију малог и великог формата јер велики формат ,,даје осећај да је посматрач присутан у тренутку забележеном на фотографији“. Према његовим речима, значај изложбе је и у томе да се младе генерације упознају са Батом и његовим радом.

Директор ,,Борбе“ Андрија Јоргић изјавио је да је ово најмање што су могли да учине за легенду нашег глумишта.

-Кућа ,,Борба“ већ неколико година успешно сарађује с породицом Живојиновић. Један од првих заједничких пројеката било је именовање улице на Врачару. Наш следећи подухват, изложба ,,Бата у 90 слика“, премијерно је отворена у Источном Новом Сарајеву у оквиру манифестације Дани Србије у Републици Српској, где ју је, током месец дана, видело око 7.000 посетилаца.

Изложба ће обићи неке градове у Србији, али и Пекинг

Након Београда у плану је да у наредном периоду поставка обиђе и друге градове Србије, међу којима су Бајина Башта, Врњачка Бања и Ужице – најавио је Јоргић, а потом с поносом рекао да ће, након Србије, изложба посетити и Пекинг.

Миодраг Ивановић је истакао да је изложба резултат успешне сарадње министарства културе, ,,Борбе“ и породице Живојиновић, те да фотографије најбоље представљају Живојиновића од почетка каријере до тренутка кад је постао ,,неупитна вредност наше културе“.

Велики формат даје осећај да је посматрач присутан у тренутку забележеном на фотографији

– Био је један од најпознатијих српских и југословенских глумаца који је стекао култни статус у сфери домаћег филма, позоришта и телевизије. У свом уметничком опусу забележио је око 350 филмских и више од 70 телевизијских остварења, од којих су многа антологијска. Био је један од наших глумачки најобразованијих драмских уметника – подсетио је Ивановић. Радослав Зеленовић је оценио да се, без претеривања, може рећи да је Бата један од стубова наше кинематографије.

– У филму ,,У раљама живота“ редитеља Рајка Грлића Бата је показао да не постоје велике и мале улоге, већ само велики и мали глумци, а колико је задужио и прославио нашу кинематографију, говори популарност филма Хајрудина Крвавца ,,Валтер брани Сарајево“ у Кини – констатовао је Зеленовић.

Кроз 90 одабраних слика посетиоци су имали прилику да се упусте у свет Батиног стваралаштва и уживају у делићима његове страсти и посвећености уметности. Не само што је био икона наше кинематографије, Бата Живојиновић је постао и део личних прича многих, дубоко укорењен у рпску културу и историју.

Херој, антихерој, комичар, заводник

Велимир Бата Живојиновић рођен је у Кораћици подно Космаја 1933. Након глумачке школе у Нишу и Новом Саду уписао је Позоришну академију у Београду. На сцени Београдског драмског играо је десетак година, а на филму је дебитовао 1955. у ,,Песми с Кумбаре“. Рекордер је по броју улога, преко 300 главних и епизодних, а био је познат по томе да их никада није одбијао, као и по томе да је радио без каскадера. Играо је у преко 30 ратних филмова, као што су ,,Битка на Неретви“, ,,Сутјеска“, ,,Козара“, ,,Мост“…

Делио је кадар са највећим светским звездама Ричардом Бартоном и Јулом Бринером. Једна од његових најупечатљивијих улога је Владимир Перић Валтер у филму “Валтер брани Срајево“, која му је донела статус иконе у Кини и једног од најгледанијих глумаца у историји филма. Био је комичар у ,,Псу који је волео возове“ и ,,Разводу на одређено време“, антихерој у ,,Скупљачима перја“, заводник у ,,Чуду невиђеном“ и ,,У раљама живота“, а опробао се и у остварењима црног таласа попут  ,,Човека из храстове шуме“, ,,Црвеног удара“, ,,Мајстора и Маргарите“.

Играо је у готово свим популарним ТВ серијама РТС – од ,,Повратка отписаних“, ,,Прича из радионице“, ,,Позоришта у кући“ преко ,,Грађана села Луга“, ,,Сивог дома“ и ,,Краја династије Обреновић“ до ,,Бољег живота“, ,,Срећних људи“, ,,Породичног блага“ и ,,Мог рођака са села“. За Бату се може рећи да је био неоспорни симбол посвећености, талента и великог доприноса седмој уметности. Био је већи од филма. Три Златне арене, ,,Цар Константин“, Седмојулска и Октобарска награда, Златни печат Кинотеке, Златна медаља председника републике и бројна међународна признања само су неке од награда које је добио за живота.

Фото: Liveproduction