Вратићемо шах у школе

Шаховски савез Београда обележио 66 година постојања и рада

Добро је познато да ова витешка игра повољно утиче на развијање концентрације и ментални развој деце, а на тај начин многе од њих склонили бисмо с улице, поручио је Андрија Јоргић, председник ШСБ

Свечаном академијом 15. јуна у просторијама ГО Стари град, Шаховски савез Београда обележио је 66 година од оснивања.

Председник ШСБ Андрија Јоргић имао је јасну поруку у поздравном говору: да се шах врати у образовни систем.

– Жеља и циљ Шаховског савеза Београда је да се шах врати у школе, чак и као обавезан предмет. Ту кампању започели смо прошле године у Косовској Митровици. Тамо где је најтеже, из тог дела смо послали јасну поруку и настављамо тим путем. Добро је познато да ова витешка игра повољно утиче на развијање концентрације и ментални развој деце, а на тај начин многе од њих склонили бисмо с улице – поручио је Јоргић. Након Јоргића, присутнима се обратио домаћин, председник општине Стари град Радослав Марјановић, који је истакао да му је велика част што заједно раде на истом циљу.

– Међу свим програмима које организујемо, имамо и бесплатну школу шаха, намењену ученицима основних школа, која постоји већ три године. План за 2024. јесте да се уведе шах као секција у школама, чиме ћемо додатно радити на његовом омасовљењу. Општина Стари град ће увек пружати подршку не само шаху већ свим спортовима – поручио је Марјановић.

Церемонији се одазвао велики број званица, познатих људи из света овог племенитог спорта, међу којима су били и велемајстор Алиса Марић, као и шаховска легенда и најстарији живи велемајстор Александар Матановић.

Свечаности су присуствовали и најмлађи, ученици ОШ “Драгојло Дудић” и ученици Математичке гимназије. Сви су имали прилику и да одиграју партију шаха на постављеним шаховским гарнитурама.

На свечаној академији Јоргић је у име ШСБ уручио признања за подршку, развој и промоцију београдског шаха.

Поводом обележавања дана савеза плакете су примили ШК Змај, Шаховски савез Косова и Метохије, Београдски шаховски клуб слепих Напредак, Математичка гимназија, Ирина Чолушкина, ГО Стари град, ГО Звездара, часопис Борба, РТВ Студио Б, Српски телеграф, РТВ Панчево и, постухмно, Драган Недељковић.

Београдски савез, највећи у СФРЈ

У Београду је 15. јуна 1957. одржана оснивачка скупштина Шаховског одбора Београда, који је примио на себе спровођење свих такмичења у главном граду, што је представљало велико растерећење за Шаховски савез Србије.

Први председник Шаховског одбора Београда био је Војин Ђурашиновић Костја, који се на тој дужности задржао 10 година, док је за првог секретара изабран Славољуб Ивковић.

Организујући, поред осталог, од 1958. београдске фестивале поводом Октобарске прославе ослобођења града, шаховски радници окупљени у Шаховском савезу Београда, доказали су да су способни и спремни да организују и највећа светска такмичења, што су и показали у каснијем периоду.

Београдска организација, као највећа организација у земљи, тадашњој Југославији, била је и остала окосница српског врхунског и аматерског шаха, главни покретач и реализатор свих значајнијих акција у шаху и успешни организатор највећих домаћих и међународних шаховских приредби.

Данас овај савез окупља 74 шаховска клуба из свих београдских општина, а ново руководство, изабрано средином марта, на самом почетку рада одлучило је да утемељи дан Шаховског савеза Београда као празник свих оних којима је шах у срцу, свих који су у шаху као учесници турнира, али и судије, тренери, клупски посленици, родитељи или, једноставно, љубитељи ове древне игре.

Традиција Осмомартовског турнира

Шаховски живот Београда, али и целе земље, па и Европе и света, обележиле су шаховске легенде попут Светозара Глигорића, Љубомира
Љубојевића, Милунке Лазаревић, Боре Ивкова, Милана Матуловића, Александра Матановића, Драгољуба Велимировића, Алисе Марић, али и више од 20 мушких и женских велемајстора, који су своје најбоље шаховске дане даровали нашем граду.

У срцима љубитеља шаха у Београду посебно место заузима Никола Караклајић, велики играч, судија и публициста и добротвор Шаховског савеза Београда.

Не смемо заборавити и клубове који су били носиоци шаховског живота у граду.

Почело је с Црвеном звездом и Партизаном, а наставили су Раднички (некада Звездара), затим Београд, Агроуниверзал, Шахматик (садашња Раковица), БШК Гамбит, БЕКО, Рад, БАС, Раднички (Рудовци), и сви они су у неком периоду били водећи клубови у држави.

Списак завршава актуелни шампион Србије – екипа Шаховског клуба Змај.

Чињеница да је Београд почетком шездесетих година прошлог века имао три шахисткиње светског гласа – Милунку Лазаревић, Верицу Недељковић и Катарину Јовановић, утицала је на идеју руководства Шаховског савеза Београда да се у главном граду организује и међународни женски турнир.

Повод је био Дан жена, а први турнир одржан је 8. марта 1965. Од тада, као реткост у Европи, Шаховски савез Београда љубоморно чува традицију овог турнира.

Он је ове године одржан 54. пут.