Заразимо се, али вирусом уметности!

ДУХ СИЦИЛИЈЕ ТРЕЋИ ПУТ НА БЕОГРАДСКОМ ФЕСТИВАЛУ ИГРЕ

У Италији су позоришта и даље затворена, тако да је позив да наступимо у Београду као најлепши је сан. Мотив и нада, поручује кореограф Роберто Запала

Ово ће бити трећи пут да трупа Zappala Danza  долази на Београдски фестивал игре. Изгледа да између њиховог рада и наше публике постоји посебна хемија. За 18. фестивалско и здање припремљен је комад „А. јесмо ли сви ми жртвовани?“, који би требало да се игра 25. марта на сцени Мадленијанума.

– Увек је велико задовољство за уметника да се врати на неки фестивал. Ми смо у Београду увек дочекани са великом пажњом и топлином. Истовремено морамо Београдском фестивалу игре честитати на изванредном раду његовог тима и квалитету организације и уметничке селекције. Радујемо се доласку. Комад „А. јесмо ли сви ми жртвовани?“ изражава унутрашњу снагу и енергију Сицилијанца. Дело настоји да импресионира са приказима великог празника Свете Агате, заштитнице нашег града Катаније. У питању је огромна процесија, трећа по величини у свету. Међутим, ово није комад који потенцира традиционалну фолклорну заоставштину, већ је критички настројен према екстремном фанатизму у коме посвећеност и поштовање према светици изостају, каже на почетку разговора кореограф Роберто Запала.

Колико је важна Света Агата за Катанију?

– Ова светковина је веома важна за Катанију, јер се током празника (3-5.  фебруар) око 500.000 људи скупи на улицама. Посвећеност и припадање овом празнику је нешто посебно. Млађа генерација која је део популарнијег и искренијег друштвеног слоја је веома активна, док у аристократском и еманципованом делу града посматрају празник површно, придавајући већу пажњу ватромету него светковини. Иако је очигледна подела на вернике и невернике, говоримо о традицији која укључује цео град са различитим аспектима, бројем људи, економским инетересима, религијским вредностима… Од 1900. ова се процесија у част Свете Агате одржава сваке године. Први пут у историји, отказана је због короне.

Начин на који користите сицилијанску музику и традицију је фасцинантан, јер све стављате у храбар и савремен оквир. Како описујете свој језик?

– Изузетно поштујем музику и све уметничке изразе. За мене је важан квалитет музике, без обзира да ли се ради о класици, џезу, савременој или поп музици. Наравно да она мора да буде савршен оквир за моје дело, као што је и рам за слику, јер он чини слику бољом. Тренутак када бирам музику је веома деликатан, и често тражим оригиналну музику, направљену за мој комад. Такође, важан део мог језика је моменат одлуке где ћу сместити ту конкретну музику у наступу, са којим ритмом, темпом, и коју ћу врсту музике изабрати. Свакако, прво изабе- рем идеју за комад и тек након тога музику која је прилагођена мојој драматургији. У овом комаду, као и у многим мојим радовима, постоји интеракција између савремене, класичне и сицилијанске традиције, и ово је суштина мог пројекта Ремапирање Сицилије, у ком смо у претходних десет година покушали да истражимо раз- личите аспекте сицилијанског духа и традиције кроз савремени језик.

Корона је успела да заустави планету. Да ли сте успели да стварате током затварања?

– У Италији су позоришта и даље затворена. Имали смо прво затварање у марту 2020. године, па смо били отворени неколико месеци током лета када смо могли да наступамо, али смо на јесен морали опет све да затворимо. Морали смо да откажемо све наступе наше компаније и целу сезону у нашем позоришту у Катанији. И даље не знамо када ћемо опет моћи да наступамо. Тако да је позив да наступимо у Београду као најлепши сан… Мотив и нада. Наравно, имамо финансијску подршку Владе и имамо дозволу да вежбамо. Радили смо на неким новим пројектима, али је веома тешко вежбати без идеје о изласку на сцену. Ово је тежак тренутак за све слободне уметнике, техничаре.., који не раде због отказаних наступа. Увек сам оптимистичан, и мислим да ће се ствари ускоро променити у позитивном смислу.

Како да позовемо београдску публику да дођу у Мадленијанум и забораве на вирус?

– Зависиће од ситуације у вашој земљи, у вашем граду, али једна ствар је сигурна, доћићемо обраћајући велику пажњу на све мере безбедности, тако да у том смислу неће бити ризика. Покушајмо да трансформишемо овај вирус, једном сам направио комад „Судвирус” и његова суштина је била да зарази публику са нашим вирусом, вирусом нашег језика и наравно нашег тела, моје уметности, моје креативности. Дакле, хајде да дођемо и будемо срећни што смо заражени вирусом уметности!

Каква је будућност сценских уметности?

– Када је реч о игри, мислим да је превише простора дато веома младим уметницима, као истраживање уметничког X фактора, али понекад делује да прегоримо те уметнике, јер се све креће веома брзо и они немају времена да се развијају и створе нешто природно и аутентично. Често се изгубе. Али верујем у будућност савремене и сценске уметности. Постоје многи језици, преплитање савремених уметности, страст према филму, визуелним уметностима, која се често сусреће са страстима кореографа и редитеља. Међу свим уметностима, игра се временом развила више од осталих, и због тога позориште или визуелна уметност налазе инспирацију у савременој игри или покретима које стварају кореографи.          

Е. Б.

ФОТОГРАФИЈЕ: ПРОМО/БФИ