Град војводе Мишића и песникиње Десанке

ВАЉЕВО, ОАЗА КУЛТУРЕ И ПРИРОДНОГ БОГАТСТВА

На сваком кораку налази се споменик у част неке од великих историјских личности нашег народа

Када сам се у циљу писања ове репортаже консултовала с једним Ваљевцем, прво што ме је, чак и помало запрепашћено, упитао јесте: “Мислиш да обиђеш све за дан?” Одмах ми је било јасно да то неће бити изводљиво, па сам тако за један од најстаријих градова наше земље, који је одувек био поприште значајних историјских догађаја, издвојила цео викенд.

Оно што карактерише Ваљевце свакако су специфичан менталитет, духовитост и нагласак, као један од најправилнијих у Србији.

ТРАГОМ ПРОШЛИХ ВРЕМЕНА

Верујем да не постоји особа која није погледала или макар чула за чувене домаће филмове “Зона Замфирова” и “Ивкова слава”, а управо су ова два филма снимљена у најпознатијој ваљевској улици – Тешњару, уједно и мојој првој станици. Ретко где у Србији може се видети нешто слично с обзиром на то колико су добро очувани оријентални стил и дух прошлог времена, којим одише, а који ће вас при првом погледу на калдрму и објекте изграђене у отоманском стилу вратити неколико векова уназад.

Поред старих занатских и трговачких радњица и фасада различитих боја, сам положај Тешњара, смештеног између Kолубаре с леве стране и брда с друге, учиниће да се осећате као да сте у посети некој другој држави. Најбоље време за посету овог краја је август, не само због сунчаних дана, који чине да он изгледа још лепше, већ и због чувене културно-уметничке манифестације Тешњарске вечери. На пет минута шетње северно од Тешњара, с друге стране Kолубаре, а у самом срцу града, код главне шетачке зоне, Kнез Милошеве улице, налази се Народни музеј Ваљева, који је пре само неколико година номинован за најбољи музеј Европе. Поред свих занимљивости које нуди попут историје живота обичног човека од неолита, па све до 19. века, бројних прича о Надежди Петровић и њеној судбини, као добровољном волонтеру у ваљевској болници за време Првог светског рата, у склопу музеја, као главна атракција, налази се кабинет Живојина Мишића. Иако свима познат, мало ко зна да се место на ком је седео и писао, смишљајући и данас познате стратегије, налази управо на овом месту, као један од највреднијих експоната.

Још једна неизоставна занимљивост која чини издвојено одељење музеја јесте Муселимов конак, који представља најстарију зграду сачувану у Ваљеву, насталу крајем 18. века за потребе муселима, турског управника Ваљевске нахије. У подруму ове мале зграде били су затворени ваљевски кнежеви Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин и одатле одведени на губилиште.

ГРАД СПОМЕНИКА

Ваљево с разлогом називају градом споменика. Kроз читав град, на готово сваком кораку, налази се споменик неке од великих личности које су уписане у историју нашег народа попут Живојина Мишића, Надежде Петровић, Проте Матеје Ненадовића, али и Десанке Максимовић, која је споменик добила још за живота.

Неизоставна станица и културно-историјски споменик од изузетог значаја јесте и Ваљевска гимназија, једна од најлепших и најстаријих у Србији, која је недавно прославила 151 годину постојања, као и Спомен-гробље из Првог светског рата, које се налази недалеко од Тешњара. Сви они који су нарочито заин­ тересовани за историјску слику града на око пола километра од центра могу видети и Kулу Ненадовића. Изграђена је и служи­ ла за војне потребе, а градњом су руководили господар Јаков Ненадовић и његов син Јефрем. Између устанака од 1813. до 1815. Турци су је користили као за­ твор, због чега је касније, по ослобођењу Ваљева, војвода Сима Ненадовић срушио.

Двадесет година касни­је је обновљена и до краја 19. века служи­ла је као складиште за чување барута.

НАЈЧИСТИЈА РЕКА СРБИЈЕ

О Ваљеву не може­ мо говорити, а да нам једна од првих асоцијација не буде река Градац. При­зор чисте смараг­дне воде, који ћете имати прилику да видите на обалама најчистије реке у Србији и једне од најчистијих у целој Европи, сигурно неће бити траћење времена.

Градац је сам по себи врло спе­цифична река јер се од извори­шта до уливања константно ме­ња и различито понаша. Извире код планине Повлен, највеће у низу ваљевских планина, и то­ком читавог тока од 22,7 кило­метара пун је изненађења, зна­менитости и представља праву малу авантуру.

МАНАСТИРИ ЛЕЛИЋ И ЋЕЛИЈЕ

Овде имате прилику да видите манастир Ћели­је, задужбину краља Драгутина Немањи­ћа, из 13. века. Овај манастир био је дом чувеном духов­нику, мудрацу и исцелите­љу Ави Јустину Поповићу, коме велики број на­мерника и данас долази да посети мошти. Манастир Ле­лић такође је неизбежан то­ком шетње. Заду­жбина је чувеног духовника, владике Николаја Велимировића. Прелепа црква саграђена је у моравском сти­лу, комбиновањем камена, цигле и сиге, што посебно доприноси њеном шарму.

ВИШЕ ОД 70 ПЕЋИНА

Оно што на мене увек остави највећи утисак јесу природне ле­поте, за које су биле потребни милиони и милиони година да би данас имале свој невероват­ни изглед и одузимале дах свим посетиоцима. Управо такав је утисак када видите кањон реке Градац с више од 70 пећина.

Најпознатија, Дегурићка, пред­њачи у односу на друге дужи­ном својих ходника, величином, а посебно лепотом пећинског накита.

У близини пећине је истоиме­но село, а надомак села је брана која, поред своје сврхе, пред­ставља и омиљено купалиште Ваљеваца.

ГАСТРОНОМСКИ ПЕЧАТ

Гастрономска култура је нео­двојиви део нематеријалне кул­турне баштине једне земље, баш као и језик, обичаји и легенде сваког краја. Незаобилазно за потпуни ужи­так и пун доживљај овог краја свакако су познати дуван-­чва­рци. Нису много масни и може се рећи да их ваља јести у свакој прилици и на сваком месту, а Ва­љевци их често носе као поклон када иду у госте у друге крајеве. У њихову славу организују се Дани ваљевских дуван-­чварака.

ПОЗНАТИ ВАЉЕВЦИ

Много је личности које су мудрошћу, храброшћу, пожр­твовањем, чашћу, креативно­шћу и надареношћу исписале странице српске историје. Не­ки од најпознатијих Ваљеваца, осим горепоменутих војводе Мишића, Десанке и неколико знаменитих чланова породице Ненадовић, били су и кнез Илија Бирчанин, писац Милован Гли­шић, владика Николај Велими­ровић, сликар Љубомир Љуба Поповић, мајори Михаило Ма­џаревић и Војислав Танкосић, револуционар Жикица Јовано­вић Шпанац, балетски уметник Милорад Мишковић, водитељ Милоје Мића Орловић, певач Мики Јевремовић, шаховски ве­лемајстор Драгољуб Велимиро­вић, политичар Зоран Ђинђић… Познати Ваљевци су и песник Матија Бећковић, глумци Воја Брајовић, Јасмина Аврамовић, Ненад Јездић, Небојша Милова­новић и Нела Михаиловић, џез музичар Јован Маљоковић, поп музичар Жељко Јоксимовић, ко­шаркаш Милош Теодосић…

Модерна галерија

Смештена је у зграду синтетички моделовану као комбинација неокласицистичког сегмента комплекса Ваљевске гимназије и модернистичких решења Високе пословне школе струковних студија. Сталну поставку галерије, основане 1985, данас чине дела југословенског и париског периода Љубомира Љубе Поповића, спомен-соба уметника са меморабилијама и библиотеком и дела из Збирке савремене уметности. Рад галерије усмерен је ка представљању уметничких радова неофигурације и дела која су блиска теоријским поставкама групе “Медиала”

аутор ИВАНА ЗОРКИЋ