Изложба „Exposition Coloniale” Александра Денића у Венецији

На шездесетој Међународној изложби уметности у Венецији 2024. године Србију ће представљати Александар Денић ауторском изложбом Exposition Coloniale

Изложба Exposition Coloniale у српском павиљону планирана је као комплексно развијена поставка која јединствено резонује са централном темом 60. Венецијанског бијенала кустоса Адријана Педроса под називом Странци свуда / Stranieri Ovunque.

„Верујем да је промена тачке гледишта са које се говори о савременој уметности оно што институција с међународним угледом као што јеLa Biennale di Venezia мора да уради. Ово није само естетско гледиште, већ и географско, као када у филму снимате супротни кадар исте сцене…” цитат из поглавља, кустоса Адријана Педроса, који за 2024. годину најављује крајњу, пожељну отвореност ка маргинама и измештање у осетљиве просторе дискриминације, миграције, криза и идентитета. Управо у том простору суверено делује Денићево стваралаштво. Без компромиса, оштро и делотворно перципира граничне и „нежељене” друштвене појаве које се развијају последично. Кретањем кроз време, линеарно у оба правца, комбиновањем историјских факата са актуелним, препознатљивим садржаијима, он ускраћује значење тренутка. Садашњост је фисија прошлости – која се непрестано разлаже, дели и која нас не напушта. У датој акумулацији времена Денић ствара себи својствен, карактеристичан интензитет садржаја и места. Он је тиранин простора. Посреди је милост и немилост потреса који изазивају сломљена крила лептира, вајајући у времену једну сасвим другачију слику света. Простор живота привлачи потребу за аранжирањем, но та се привилегија у овом случају користи као „опасна ситуација” која дозвољава приступ простору који гомила предмете, који се успостављају уласком у зону рада. Управо то смотра ове провијенције захтева, зато је репутација ове врсте ауторства, некада и огледало које прави огледала: Ла Биеннале ди Венезиа, је само по себи једно од тих огледала! А прво у низу се намеће као питање: решење простора (павиљона). У овом случају аутор се не бави тим на начин који је умрежено познат или класичан – он је управо мимо канона. Преузимањем простора кроз трансформацију у активно, динамично, сабласно биће! Тај и такав преокрет, јесте монопол, но он је оправдан и осмишљен као припремање терена у потрази за местом постављања „реквизита” коју су заправо: оружје уметника. Идеја водиља аутора кроз пројекат је употреба „места” где се конституише изложбени павиљон као хетеротопија – коју Фуко описује кроз асоцијативност простора са акумулираним евокативним елеменатима; ” у свом тексту упућује нас у поставку изложбе Exposition Coloniale кустоскиња Ксенија Самарџија.

Изложба у свом визуелном обиљу обрађује просторе и места транзита – привременог боравка, која постају социјална меморабилиа, тескоба коју нам оставља друштво у ком „где год да идете и где год да се налазите увек ћете наићи на странце – они/ми смо свуда. Друго, где год да се нађете, увек сте, истински и дубоко у себи, странац”- изјављује Денић.

Наступ Србије на Венецијанском бијеналу реализује се под покровитељством Министарства културе Републике Србије.

Комесарка српског павиљона у Венецији је Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда а реализатор наступа је Музеј града Београда.

Шездесето јубиларно бијенале уметности у Венецији отвара се 20. априла (пре-опенинг 17, 18, 19. априла) и траје до 24. новембра 2024. године.